Ђуро Пуцар Стари

ђуро пуцар стари
ђуро пуцар стари
	Ђуро Пуцар Стари
Лични подаци
Датум рођења	13. децембар 1899.
Место рођења	Кесићи, код Босанског Грахова, Аустроугарска
Датум смрти	12. април 1979. (79 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Деловање
Члан КПЈ од	1922.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; 1941 — 1945.
Чин	генерал-потпуковник у резерви
Председник Президијума; Народне скупштине НР БиХ
Период	1946 — 1948.
Претходник	Војислав Кецмановић
Наследник	Владо Шегрт
Председник Владе НР БиХ
Период	1948 — 1953.
Претходник	Родољуб Чолаковић
Наследник	Авдо Хумо
Председник ; Народне скупштине НР БиХ
Период	1953 — 1963.
Претходник	Функција установљена
Наследник	Ратко Дугоњић
Председник СУБНОР Југославије
Период	1966 — 1969.
Претходник	Александар Ранковић
Наследник	Чедо Капор
Херој
Народни херој од	11. марта 1951.
Одликовања

Ђурађ Ђуро Пуцар — Стари (Кесићи, код Босанског Грахова, 13. децембар 1899 — Београд, 12. април 1979) био је комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР БиХ, двоструки јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 13. децембра 1899. године у селу Кесићи, код Босанског Грахова. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, као питомац Српског привредног друштва Привредник, одлази 1908. године прво код Јозефа Патзла у Поповац, код кога је учио ковачки занат, а касније и у Печуј. За време учења заната почео је да се дружи са радницима и ступио је у везу с радничким покретом.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1920, а Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1922. године. Нарочито је био активан у синдикалним радничким организацијама, у којима је дуго времена био синдикални функционер.

Године 1929. је због комунистичко-револуционарне делатности од Суда за заштиту државе осуђен на осам година затвора. Пошто је на робији наставио с партијским радом међу осуђеницима, осуђен је на још две године затвора. Тако да је у затворима у Лепоглави и Сремској Митровици провео укупно десет година.

После изласка из затвора, 1939. године, Ђуро је, по налогу Партије, илегално живео у Сарајеву и радио у Покрајинском комитету КПЈ за Босну и Херцеговину. Полиција га је убрзо ухапсила и протерала у родно место. Али, Ђуро се поново вратио у Сарајево и наставио да живи илегално.

Као делегат партијске организације Босне и Херцеговине, учествовао је на Петој земаљској конференцији КПЈ у Загребу, октобра 1940. године. Тада је изабран за члана Централног комитета Комунистичке партије Југославије.

Вративши се са партијске конференције у Сарајеву, Ђуро је све до почетка рата радио на омасовљењу и јачању партијских организација, као и на спровођењу нове политике унутар КПЈ.

Народноослободилачка борба

Један је од главних организатора народног устанка у Босни и Херцеговини. Када је, 4. јула 1941. године, ЦК КПЈ, донео одлуку о подизању устанка, Ђуро је, по налогу ПК КПЈ за БиХ, отишао у Бања Луку. Тамо је, најпре у Обласном комитету КПЈ, извршио припреме за устанак у Босанској крајини, а одмах затим, када су почеле прве организоване акције на терену, отишао из Бања Луке у партизане, где је остао до краја рата, руководећи оружаном борбом народа Босанске крајине.

Као секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину, непрестано је обилазио партијске организације и окупљао народ за борбу. Учествовао је на партијским саветовањима на Шехитлуцима, код Бања Луке и на Орловицама, код Приједора.

Током читавог рата, Ђуро Пуцар је био једна од најистакнутијих личности у Босанској крајини. Организовао је велики број политичких и војних саветовања, стварао органе народноослободилачке власти и учествовао у многим борбама с непријатељем, током офанзиве на Козару и на Грмечу.

Био је члан Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине, потпредседник ЗАВНОБиХ-а и члан Председништва АВНОЈ-а.

Послератни период

После ослобођења Југославије, Ђуро је обављао високе државне и партијске функције у Босни и Херцеговини:

био је министар без портфеља у првој Влади НР БиХ,
председник Президијума Народне скупштине НР БиХ и потпредседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ, од новембра 1946. до септембра 1948. године,
председник Владе НР БиХ и секретар Централног комитета Комунистичке партије БиХ, од септембра 1948. до децембра 1953. године и
председник Народне скупштине НР БиХ, од децембра 1953. до јуна 1963. године.

За члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије биран је од Петог до Осмог конгреса СКЈ. Био је члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије и секретар Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста БиХ, члан Председништва Савезног одбора ССРН Југославије и председник Главног одбора ССРН БиХ, а такође је био члан Савета федерације и Савета народне одбране. Од 1966. до 1969. године обављао је и дужност председника СУБНОР-а Југославије. Имао је чин резервног генерал-потпуковника Југословенске народне армије (ЈНА).

Умро је 12. априла 1979. у Београду, а сахрањен је на сарајевском Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и многих других иностраних и југословенских одликовања. Одликован је — Орденом југословенске велике звезде, два пута Орденом јунака социјалистичког рада, Орденом народног ослобођења, Орденом југословенске заставе са лентом, Орденом партизанске звезде са златним венцем, Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом за храброст. Орденом народног хероја одликован је 11. марта 1951. године.^[1]

Галерија

Политички затвореници, комунисти, у ковачници сремскомитровачке казнионице. Први здесна Ђуро Пуцар.
Споменик Ђури Пуцару у Суботици
Партизанска споменица 1941.
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног хероја

Референце

^ „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 5/II” (PDF). www.sistory.si. 1. 3. 1951.

Литература

Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
Vojna enciklopedija tom VII. Beograd. 1974. COBISS.SR 72965895
Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239

[1] „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 5/II” (PDF). www.sistory.si. 1. 3. 1951.

[1]

п р у Председници СУБНОР Југославије
Председници Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије
1947—1992.	Јосип Броз Тито (1947—1951) Александар Ранковић (1951—1966) Ђуро Пуцар Стари (1966—1969) Маријан Цветковић (1969—1974) Коста Нађ (1974—1981) Мито Димитријевски (1981—1982) Владимир Шћекић (1982—1983) Бојан Полак (1983—1984) Илија Ђукић (1984—1985) Михаило Швабић (1985—1986) Руди Колак (1986—1987) Богдан Пецотић (1987—1988) Петар Матић Дуле (1988) Методије Котевски (в.д. 1988) Милан Прибић (1988—1989) Ристо Џунов (1989—1990) Радомир Вукосавовић (1990—1991) Душан Лазић (1991—1992)
1992—2006.	Велизар Шкеровић (1992—1994) Милисав Бојић (1994—1998) Миодраг Зечевић (1998—2006)

п р у Председници Народног фронта и Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине
Председници Народног фронта (1945—1953), председници Главног одбора (1953—1967) и председници Републичке конфернеције (1967—1991) Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине
1945—1953.	Ђуро Пуцар Стари (1945—1953)
1953—1967.	Ђуро Пуцар Стари (1953—1961) Ратко Дугоњић (1961—1962) Есад Церић (1962—1967)
1967—1991.	Есад Церић (1967—1969) Тодо Куртовић (1969—1972) Мићо Ракић (1972—1978) Сеид Маглајлија (1978—1981) Мунир Месиховић (1981—1982) Милан Узелац (1982—1983) Раде Галеб (1983—1985) Смиљка Милојевић (1985—1986) Казимир Јелчић (1986—1988) Едина Решидовић (1988—1990) Мирко Пејановић (1990—1991)

п р у Чланови Президијума Народне скупштине ФНРЈ
Списак чланова Президијума Народне скупштине ФНРЈ првог (1945—1950) и другог сазива (1950—1953)
председник	Иван Рибар (1945—1953)
потпредседници	Димитар Влахов (1945—1953) Марко Вујачић (1945—1953) Филип Лакуш (1945—1953) Моша Пијаде (1945—1953) Ђуро Пуцар Стари (1945—1953) Јосип Рус (1945—1953)
секретар	Миле Перуничић (1945—1953)
чланови	Бане Андрејев (1945—1950) Владимир Бакарић (1945—1953) Душан Бркић (1945—1951) Јосип Броз Тито (1945—1953) Јосип Видмар (1945—1953) Јован Веселинов (1950—1953) Иван Гошњак (1948—1953) Милован Ђилас (1945—1953) Сретен Жујовић (1945—1948) Влада Зечевић (1945—1953) Саво Златић (1948—1950) Стеван Јаковљевић (1945—1950) Блажо Јовановић (1945—1953) Драгољуб Јовановић (1945—1948) Едвард Кардељ (1945—1953) Борис Кидрич (1945—1953) Сава Косановић (1945—1953) Руди Колак (1950—1953) Лазар Колишевски (1945—1953) Благоје Нешковић (1945—1953) Џавид Нимани (1950—1953) Душан Петровић Шане (1950—1953) Нинко Петровић (1948—1953) Јаша Продановић (1945—1948) Александар Ранковић (1945—1953) Иван Регент (1948—1953) Златан Сремец (1945—1953) Петар Стамболић (1948—1953) Добросав Томашевић (1945—1953) Алекса Томић (1948—1953) Цветко Узуновски (1950—1953) Фране Фрол (1945—1953) Андрија Хебранг (1945—1948) Авдо Хумо (1945—1953) Родољуб Чолаковић (1945—1953) Владо Шегрт (1945—1953)

п р у Председници Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине
називи фукција по периодима: председник ЗАВНОБиХ (1943—1945), председник Народне скупштине НР Босне и Херцеговине (1945—1963) и председник Скупштине СР Босне и Херцеговине (1963—1992)
ЗАВНОБиХ	Војислав Кецмановић (1943—1946)
1946—1992.	Ћазим Угљен (1946—1949) Богомир Брајковић (1949—1953) Ђуро Пуцар (1953—1963) Ратко Дугоњић (1963—1967) Џемал Биједић (1967—1971) Хамдија Поздерац (1971—1978) Нико Михаљевић (1978—1981) Васо Гачић (1981—1983) Ивица Блажевић (1983—1984) Салко Оруч (1984—1986) Саво Чечур (1986—1988) Златан Каравдић (1988—1990) Момчило Крајишник (1990—1992)

п р у Председници Извршног већа Скупштине СР Босне и Херцеговине
називи фукција по периодима: председник Владе (1945—1953), председник Извршног већа Народне скупштине (1953—1963) и председник Извршног већа Скупштине (1963—1992)
1945—1953.	Родољуб Чолаковић (1945—1948) Ђуро Пуцар (1948—1953)
1953—1963.	Авдо Хумо (1953—1956) Осман Карабеговић (1956—1963)
1963—1990.	Хасан Бркић (1963—1965) Руди Колак (1965—1967) Бранко Микулић (1967—1969) Драгутин Косовац (1969—1974) Миланко Реновица (1974—1982) Сеид Маглајлија (1982—1984) Гојко Убипарип (1984—1986) Јосип Ловреновић (1986—1988) Марко Ћеранић (1988—1990) Јуре Пеливан (1990—1992)