Ивица Блажевић

ивица блажевић
ивица блажевић
Лични подаци
Датум рођења	13. август 1929.
Место рођења	Турбе, код Травника, Краљевина Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1950.
Председник Скупштине СР БиХ
Период	1983 — 1984.
Претходник	Васо Гачић
Наследник	Салко Оруч

Ивица Блажевић (Турбе, код Травника, 13. август 1929) друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

Биографија

Рођен је 13. августа 1929. у селу Турбе, код Травника.^[1]

Завршио је Вишу управну школу. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1950. године.^[1]

Налазио се на дужностима комерцијалног директора Рафинерије нафте у Босанском Броду, секретара Општинског комитета Савеза комуниста у Травнику, председника Скупштине општине Травник (1972—1976), генерални директор и председник Пословног одбора Металско-металурушког комбината „Братство” у Пуцареву и др.^[1]

Априла 1982. изабран је у Председништво Скупштине Босне и Херцеговине,^[2] а у периоду од 27. априла 1983. до 27. априла 1984. био је председник Скупштине СР Босне и Херцеговине.^[3]

Након избора Бранка Микулића за члана Председништва СФРЈ, 30. маја 1984. изабран је уместо њега за члана Председништва СР Босне и Херцеговине.^[4] На ову функцију изабран је и у следећем сазиву Председништва, априла 1986. године.^[5]

Након избијања афере Агрокомерц, заједно са Муниром Месиховићем, поднео је 6. новембра 1987. оставку на чланство у Председништву СР Босне и Херцеговине.^[6] Након чега је пензионисан.

Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине био је од јануара 1969, а биран је на Петом, Шестом, Седмом, Осмом и Деветом конгресу СК БиХ. Биран је за делегата Већа општина Скупштине СР Босне и Херцеговине.

Референце

^ ^а ^б ^в Ko je ko 1970, стр. 89.
^ „Мандат с повјерењем”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1982. стр. 6.
^ „Ивица Блажевић предсједник Скупштине БиХ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1983. стр. 4.
^ „Више а недовољно”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 31. 5. 1984. стр. 3.
^ „Мунир Месиховић председник Предсједништва”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 29. 4. 1986. стр. 4.
^ „Нико не сме да промакне”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 11. 1987. стр. 8.

Литература

Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031

[FOOTNOTEKo_je_ko197089-1] а ^б ^в Ko je ko 1970, стр. 89.

[2] „Мандат с повјерењем”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1982. стр. 6.

[3] „Ивица Блажевић предсједник Скупштине БиХ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1983. стр. 4.

[4] „Више а недовољно”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 31. 5. 1984. стр. 3.

[5] „Мунир Месиховић председник Предсједништва”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 29. 4. 1986. стр. 4.

[6] „Нико не сме да промакне”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 11. 1987. стр. 8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Председници Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине
називи фукција по периодима: председник ЗАВНОБиХ (1943—1945), председник Народне скупштине НР Босне и Херцеговине (1945—1963) и председник Скупштине СР Босне и Херцеговине (1963—1992)
ЗАВНОБиХ	Војислав Кецмановић (1943—1946)
1946—1992.	Ћазим Угљен (1946—1949) Богомир Брајковић (1949—1953) Ђуро Пуцар (1953—1963) Ратко Дугоњић (1963—1967) Џемал Биједић (1967—1971) Хамдија Поздерац (1971—1978) Нико Михаљевић (1978—1981) Васо Гачић (1981—1983) Ивица Блажевић (1983—1984) Салко Оруч (1984—1986) Саво Чечур (1986—1988) Златан Каравдић (1988—1990) Момчило Крајишник (1990—1992)