Пређи на садржај

Мирко Вранић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирко Вранић
Мирко Вранић
Лични подаци
Датум рођења(1920-11-05)5. новембар 1920.
Место рођењаСански Мост, Краљевина СХС
Датум смрти10. октобар 2002.(2002-10-10) (81 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина
Професијавојно лице
Породица
СупружникБранка Вранић
Војна каријера
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-пуковник
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст

Мирко Вранић (Сански Мост, 5. новембар 1920Сарајево, 10. октобар 2002) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 5. новембра 1920. године у Санском Мосту. Пре Другог светског рата био је студент агрономије.[1]

Учесник је Народноослободилачког рата од 1942, а исте године је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У току рата био је помоћник политичког комесара Дванаесте крајишке ударне бригаде, потом Пете крајишке козарске удране бригаде и 11. крајишке дивизије.[1][2]

После рата наставио је професионалну војну каријеру у Југословенској армији, у којој се налазио на дужностима — политичког комесара дивизије, начелник штаба корпуса, команданта армије, команданта Главног штаба Територијалне одбране Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Завршио је Вишу војну академију и Ратну школу ЈНА. [1] Активна војна служба у Југословенској народној армији престала му је 1980. године.[2]

На Једанаестом конгресу СКЈ биран је за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ). Био је члан трећег сазива Председништва СР Босне и Херцеговине, од априла 1982. до априла 1986. године.

Умро је 10. октобра 2002. у Сарајеву, где је и сахрањен.

Одликован је са више југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Enciklopedija 1975, стр. 614.
  2. ^ а б Leksikon 1981, стр. 1120.

Литература

[уреди | уреди извор]