Дванаеста крајишка ударна бригада

**Дванаеста крајишка ударна бригада**
Дванаеста крајишка ударна бригада
	Југословенска партизанска застава
Постојање	20. фебруар 1943. Место формирања:; Грмеч
Формација	2-3 батаљона
Јачина	600 бораца (фебруар 1943).
Део	НОВЈ
Ангажовање	Прва бањалучка операција 1943.; Београдска операција; Сремски фронт
Одликовања	Орден заслуга за народ; Орден братства и јединства

Дванаеста крајишка НО ударна бригада била је јединица НОВЈ активна од фебруара 1943. до краја рата.^[1]

Увод

Развој НОБ

Територијална ограниченост и везаност партизанских одреда за свој крај онемогућавала је преношење борбених дејстава у друге области и избегавање концентричних удара надмоћног непријатеља за време његових офанзива. За даље ширење устанка у Југославији и његово прерастање у општенародни ослободилачки рат, при постојању јаких окупационих и квислиншких снага, биле су потребне сталне, покретне јединице способне за маневар на било којем терену.^[2]

Статут пролетерских НО бригада

Пионирску улогу у стварању регуларне народноослободилачке армије имала је 1. пролетерска НО ударна бригада. Она је формирана 21. децембра 1941. на основу стечених искустава из дотадашње оружане борбе, након пада Ужичке републике у јесен 1941., што је формулисано Статутом пролетерских народноослободилачких бригада који је прописао Врховни штаб НОВЈ и који је важио за све бригаде НОВЈ. Формација је предвиђала: штаб, који чине командант и политички комесар и њихови заменици; најмање 4 ударна батаљона јачине до 300 бораца, формираних у 3-4 ударне чете; пратећу чету са онолико митраљеских водова (од по 2 оруђа) колико је батаљона у бригади, 1 водом лаких и 1 водом тешких минобацача; артиљеријске јединице које се могу састојати из појединих оруђа и батерија (4 оруђа), па све до дивизиона; моторизоване јединице које се формирају по могућности; комору и санитет. Уз штаб бригаде, поред коњичког, пионирског и вода за везу, Статут је предвиђао и културне екипе за културно просветни и политички рад у јединицама и међу народом на терену. Прописана је црвена застава са српом и чекићем у горњем десном углу, петокраком звездом у средини и извезеним именом јединице.^[2]

Од партизанских одреда ка бригадама

Од посебне важности било је наређење Врховног штаба да се у оквиру партизанских одреда стварају ударне чете и батаљони, као прелазни облик од одреда ка бригади. При формирању бригада, те ударне јединице обично су улазиле у њихов састав. Почасни назив ударна даван је само оним бригадама које су се посебно истакле у борби. У 1941. формирана је једна бригада (1. пролетерска); у 1942. формирано је укупно 37 бригада; у 1943. 76 бригада (расформирано 13 бригада); у 1944. 130 бригада (расформирано 13), а у 1945. још 16. нових бригада (расформирано 13). На крају рата било је укупно 220 бригада, од којих 14 пролетерских.^[2]

Значај бригада у НОР

Јачина, састав, опрема и наоружање бригада били су различити у разним периодима НОР и разним крајевима где су бригаде водиле борбу. Тако је просечна јачина бригада у 1942. и 1943. била 800 бораца, а у 1944. око 950 бораца, с тим што су бригаде у Словенији и Македонији биле бројно слабије (500-600 бораца). Наоружање бригада било је лако пешадијско, са митраљезима и минобацачима; наоружаване су од плена из борби са непријатељем, делом из сопствених радионица, а тек од 1943. неке су наоружане и из савезничке помоћи.^[2]

По Титу, бригаде су биле оперативне јединице са стратегијским задацима; бригаде су биле способне и за партизанско и за фронтално ратовање (нарочито након формирања дивизија и корпуса НОВЈ), а биле су и комунистичке политичке школе, расадници кадрова за нове јединице НОВЈ, и упоришта КПЈ и НОП.^[2]

Формирање

Дванаеста крајишка ударна НО бригада формирана је 2. фебруара 1943. као 12. крајишка НОУ полубригада (није било довољно људства за формирање бригаде) у коју су ушли 3. батаљон и пратећа чета 1. батаљона Пете крајишке бригаде и једна чета Друге крајишке бригаде. Имала је тада 2 батаљона са око 600 бораца. До 1. јуна 1943. била је у 4., а потом у 11. крајишкој дивизији НОВЈ.^[1]

Ратни пут бригаде

1943

Б.Нови (р.Сана)

Ситуација у БиХ крајем јуна 1943.-након Четврте непријатељске офанзиве (црвено=партизани, жуто-Италијани, црно-Немци и НДХ).

Од фебруара 1943. Бригада је дејствовала у области Подгрмеча и Поуња, где је у тешкој борби 1. јуна 1943. у Великој Рујишкој имала 35 погинулих и рањених. Од јуна дејствује у средњој Босни против четника, Немаца и домобрана, посебно дуж комуникације Бањалука-Котор Варош. Од бораца из средње Босне 13. јула формиран је 3. батаљон. У октобру и новембру извела је неколико успешних акција око Прњавора и Теслића и дуж комуникације Дервента-Добој-Теслић, а затим у нападу на Бањалуку 31. децембра 1943.^[1]

1944

Ратни пут Бригаде у Босни, Србији, Хрватској и Словенији 1943-1945.

Од 10. јануара 1944. Бригада је заједно са 1. пролетерском дивизијом нападала четнике и комуникације у долинама реке Босне, Врбаса, Укрине и Усоре. У другој половини 1944. учествовала је у ослобођењу Теслића (9. јула), а током августа прелази у источну Босну и у напорним маршевима преко Требаве, Озрена и Криваје избија у Власеницу, нападајући успут Бановиће. У септембру прелази преко Дрине у Србију, где учествује у ослобођењу западне Србије и у београдској операцији октобра 1944., када је похваљена од Врховног команданта. На Сремском фронту води значајне борбе у рејону Сремске Митровице крајем октобра, за Кукујевце и Шид 5. децембра, Ђелетовце и Слаковце 7. и 8. децембра и на реци Босуту 22-25. децембра.^[1]

1945

Бригада је наставила борбе на Сремском фронту код Ловаса (17. јануара 1945.) и Товарника (22. и 23. јануара), а затим у рејону Шида и Товарника током фебруара и марта 1945. После пробоја Сремског фронта Бригада наступа преко Плетернице, Славонске Пожеге и Пакраца у М.Марну (26. априла), и одмах ступа у оштре борбе на реци Илови. Гонећи непријатеља кроз Мославину, преко Забока и Трговишћа избија у рејон Цеља, где завршава свој борбени пут.^[1]

Одликовања

За ратне заслуге Бригада је одликована Орденом заслуга за народ и Орденом братства и јединства.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Гажевић 1974, стр. 685 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFГажевић1974 (help)
^ ^а ^б ^в ^г ^д Гажевић 1974, стр. 28 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFГажевић1974 (help)

Литература

Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 573.
Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 685.
Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 2). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 28.

[ВЕ1-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Гажевић 1974, стр. 685 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFГажевић1974 (help)

[ВЕ2-2] а ^б ^в ^г ^д Гажевић 1974, стр. 28 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFГажевић1974 (help)

[1]

[2]

п р у Крајишке јединице НОВ и ПО Југославије
Крајишке бригаде Народноослободилачке војске Југославије и Партизански одреди формирани у Босанској крајини током Народноослободилачког рата
Бригаде	Прва крајишка пролетерска бригада Друга крајишка бригада Трећа крајишка бригада Четврта крајишка бригада Пета крајишка бригада Шеста крајишка бригада Седма крајишка бригада Осма крајишка бригада Девета крајишка бригада Десета крајишка бригада Једанаеста крајишка бригада Дванаеста крајишка бригада Тринаеста крајишка бригада Петнаеста крајишка бригада Шеснаста крајишка бригада Седамнаеста крајишка бригада Двадесета крајишка бригада
Одреди	Први крајишки партизански одред Други крајишки партизански одред Трећи крајишки партизански одред Четврти крајишки партизански одред Пети крајишки партизански одред Шести крајишки партизански одред Бањалучки партизански одред Дрварско-петровачки партизански одред Крајишки (муслимански) партизански одред