Бранко Пољанац

бранко пољанац
Лични подаци
Датум рођења	(1908-03-25)25. март 1908.
Место рођења	Ново Топоље, код Славонског Брода, Аустроугарска
Датум смрти	Београд, СР Србија
Место смрти	СФР Југославија, 23. март 1974.(1974-03-23) (65 год.)
Професија	војно лице
Деловање
Учешће у ратовима	Априлски рат Народноослободилачка борба
Служба	Југословенска војска НОВ и ПО Југославије Југословенска армија до 1949.
Чин	мајор ЈВ генерал-потпуковник ЈА
Одликовања

Бранко Пољанац (Ново Топоље, код Славонског Брода, 25. март 1908 — Београд, 23. март 1974) био је мајор Југословенске војске, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник Југословенске армије.

Биографија

Рођен је 25. марта 1908. у Славонском Броду. Отац Милан му је био учитељ. Био је инжињеријски технички мајор Југословенске војске (ЈВ).

Након окупације Југославије, у лето 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и ступио у партизане. Током устанка у Србији 1941. био је начелник Штаба Космајског партизанског одреда. Након Прве непријатељске офанзиве, прешао је са групом руководилаца НОП из Србије у источну Босну. Заједно са Кочом Поповићем и Николом Груловићем, почетком децембра 1941. године, именован је за члана Главног штаба НОП одреда Србије, са задатком да се пребаце у Србију, на терен Ваљевског партизанског одреда и прикључе осталим члановима Главног штаба. Како нису успели да се пребаце у Србију, крајем истог месеца су се прикључили Врховном штабу НОП одреда Југославије, где је Бранко као мајор Југословенске војске, стављен на располагање Врховном штабу.

У току Народноослободилачког рата налазио се на разним дужностима:

• начелник Штаба Прве пролетерске ударне бригаде,
• начелник Оперативног штаба НОП и ДВ за Босанску крајину, до новембра 1942.
• начелник Штаба Првог босанског корпуса, од новембра 1942. до маја 1943.
• командант Четврте крајишке дивизије, од маја до августа 1943.
• командант Официрске школе Врховног штаба НОВ и ПОЈ, током септембра и октобра 1943.
• командант Базе НОВЈ у Барију,
• заменик команданта Главног штаба НОВ и ПО Србије,
• в.д. командант Главног штаба НОВ и ПО Србије, од децембра 1944.

После рата је био војни аташе при амбасади ФНРЈ у Москви.

Након доношења Резолуције Информбироа против Комунистичке партије Југославије (КПЈ) прихватио је ставове Резолуције, због чега је 14. јула 1949. ухапшен и осуђен на 16 година затвора. У затвору на Голом отоку остао је до 29. новембра 1955. када је пуштен на слободу.

Био је носилац Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден партизанске звезде првог реда, којим је одликован 25. септембра 1944. године. Сва одликовања и чин су му одузети пресудом Војног суда, након хапшења.

Иза себе није оставио потомство.

Литература

• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980.  COBISS.SR 49300743