Друга крајишка ударна бригада

Друга крајишка ударна бригада
Борци Друге крајишке ударне бригаде у Словенији 1945.
Постојање	2. август 1942. Место формирања: Бошњаци, код Санског Моста
Формација	три батаљона
Јачина	1.135 бораца
Део	НОВ и ПО Југославије
Ангажовање	Бихаћка операција Босански Нови децембра 1942. Сански Мост децембра 1942. Битка на Неретви Прва тузланска операција НОВЈ Друга тузланска операција НОВЈ Битка на Копаонику августа 1944. Краљевачки мостобран Завршне операције
Одликовања	Орден народног ослобођења Орден партизанске звезде Орден братства и јединства
Команданти
Командант	Ратко Мартиновић
Политички комесар	Нико Јуринић

Друга крајишка народноослободилачка ударна бригада формирана је 2. августа 1942. године у селу Бошњацима код Санског Моста, од Ударног и Четвртог батаљона Другог крајишког партизанског одреда и Ударног батаљона Првог крајишког партизанског одреда. Септембра 1942. године имала је три батаљона, чету пратећих опужија и противтенковски вод, са укупно 1.135 бораца.

За своје заслуге током Народноослободилачког рата два пута је похваљена од Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. Одликована је Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде и Орденом братства и јединства.

Борбени пут Друге крајишке бригаде

Друга крајишка бригада се на самом почетку свог ратног пута истакла у ослобођењу Јајца, 25. септембра 1942. године, а за постигнуте успехе при ослобођењу Бихаћа, од 2. до 4. новембра, похваљена је од Врховног комнаданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита — 6. новембра 1942. године. Од 9. новембра се налазила у саставу Четврте крајишке дивизије. Истакла се у борбама у рејону Љубије, од 18. до 23. новембра и за Нови Град, 26/27. новембра. Тада је са Првом крајишком ударном бригадом заробила батаљон домобрана.

У Четвртој непријатељској офанзиви водила је тешке борбе на планини Грмечу када је промрзло око 250 бораца. Потом је краће време била у саставу Пете крајишке дивизије, а од јуна 1943. године у Једанаестој крајишкој дивизији. У покрету према средњој Босни око 40 % састава бригаде је оболело од пегавог тифуса.

Заједно са Петом крајишком ударном бригадом учествовала је у ослобођењу Прњавора 10. јула и у борбама око Теслића, Тешња, и Новог Шехера, крајем јула. Из састава Једанесте дивизије изашла је 12. септембра и северно од Добоја прелази у источну Босну, где је са Седамнаестом источнобосанском дивизијом учествовала у нападу Градачац и Шамац, у ослобођењу и одбрани Тузле, од 29. септембра до 7. октобра 1943. године, када је по други пут похваљена од стране Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита.

Од 10. октобра 1943. године бргада се налазила у саставу 27. иточнобосанске дивизије. Крајем октобра дејствовала је на подручју Романије и Сокоца; 21. октобра је у селу Сијерцима разбила четничку Азбуковачку бригаду. У новембру 1943. године борила се на подручју Јахорине, када је заузела Горажде и Фочу. Од тада у свом саставу је имала и један италијански батаљон.

У децембру је била захваћена немачком офанзивом у источној Босни, а потом је 9. јануара 1944. године заузела Вареш, водила борбе око Рогатице, Сребренице, Реновице, Фоче, Калиновика и Трнова, испод Јахорине, Трескавице и Бјелашнице, у горњем току реке Неретве и поново на Романији. Од 6. маја 1944. године налазила се поново у саставу 17. источнобосанске дивизије.

У јуну је бригада дејствовала у Санџаку. Посебно се истакла у борбама на Кацуберу, Турјаку и Смиљевици 22. и 23. јула, потом одлази у Србију и заузима: Јошаницу, 1. августа; Александровац, 10. августа; прешла Ибар 7. септембра, потом и Западну Мораву и избила у рејон Чачка и Ужичке Пожеге, где је у октобру и новембру заједно с јединицама Црвене армије, водила оштре борбе с немачким јединицама.

После борби источно од Бајине Баште, код Кондера, јеловика и Заглавка од 4. до 6. децембра, у којима је имала 147 избачених из строја, бригада је 15. децембра прешла јужно од Јање преко Дрине у источну Босну. У Семберији и Мајевици била је ангажована у непрекидним борбама са немачким, усташко-домобранским и четничким снагама. Посебно се истакла у борбама код Јање 18. децембра; Челића 21. децембра и 2. јануара; Бијељине од 26. до 29. јануара; око Дрињаче и Зворника у фебруару; код села Трнова и Ченгића и др. У тим борбама имала је око 500 бораца избачених из строја.

Крајем марта и почетком априла 1945. године дејствовала је око Сребреника, у долини реке Тиње и на планини Требави. 11. априла прешла је реку Саву код Брчког и учествовала у ослобођењу Жупање, 13. априла; Славонског Брода, 20. априла и гоњењу непријатеља преко Вировитице, Билогоре, Крижеваца, Крапине и Рогашке Слатине до Словенј-Градеца, где је 15. маја 1945. године заробила групу од 830 непријатељских војника.

Народни хероји Друге крајишке бригаде

Неки од бораца Друге крајишке ударне бригаде, проглашени за народне хероје Југославије су:

• Петар Боројевић, командир Прве чете Првог батаљона
• Михаило Ђурић, командир Треће чете Трећег батаљона
• Драгослав Мутаповић, политички комесар бригаде
• Ђурин Предојевић, заменик команданта бригаде
• Драгутин Станић, командант бригаде
• Ранко Шипка, командант Првог батаљона

Литература

• Војна енциклопедија (књига четврта). Београд 1972. година
• Гончин, Милорад (1984). ДРУГА КРАЈИШКА УДАРНА БРИГАДА. Београд: Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 17. 03. 2011. г. Приступљено 20. 11. 2011. 
• ДРУГА КРАЈИШКА БРИГАДА — РАТНА СЈЕЋАЊА, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1988.