Ђуро Радоњић

Ђуро Радоњић
Ђуро Радоњић
Лични подаци
Датум рођења	1949.
Место рођења	Алексинац, ФНР Југославија

Ђуро Радоњић (Алексинац, 1949) српски је сликар који је својим делом значајно обележио нишку ликовну сцену осамдесетих и деведесетих година 20. века, као професор Факултета уметности у Нишу. Његово сликарство испуњено је мноштвом различитих оријентација, од поетике грађења класичне слике до другачијих интерпретација феномена визуелног у контексту постмодерних кретања на глобалној ликовној сцени некадашње Југославије и Србије.^[1]^[2]

Живот и каријера

Рођен је 1949. године у Алексинцу, из кога је с краја шездесетих и током седамдесетих година 20. века одлазио на школовање прво у Уметничку школу у Нишу, а потом и на Ликовној академији у Београду, коју је уписао 1969. године, у класи двоје великих сликара, Љубице - Цуце Сокић,^[а], а потом је наредне године студија провео у класи и Раденка Мишевића,^[б]. Међу наставницима били су му Тодор Стевановић и Мирољуб Ђорђевић који су били у стању да у микро фрагменту сагледају есенцијалну супстанцу света у којој живе и пренесу је својим ученицима.^[3]

Дипломирао је 1974. године на Факултету ликовних уметности у Београду где је и магистрирао 1976. године у класи проф. Раденка Мишевића.

Као професор Уметничке школе у Нишу, 1996. године, биран је у звање доцент, касније и ванредни професор, на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, за предмет Ликовно образовање.

По позиву Факултета ликовних уметности из Београда, за поптребе Одељење у Нишу, водио је наставу Вечерњи акт 1999/2000 и 2000/2001. године.

Од 2001. радио је као управник Студијске групе за ликовне уметности и Студијске групе за примењене уметности при Филозофском факултету у Нишу, на којима је држао наставу Цртање и Сликање у звању ванредног професора.

Након оснивања Факултета уметности у Нишу 2002. године од стране Владе Републике Србије постављен је за вд декана. Након истека мандата декана 2004. године, водио је наставу Цртање и Сликање на Одсеку за ликовне уметности, где је 2006. године биран у звање редовни професор.

Од 2005. године, по позиву, држи и наставу Ликовне форме I и Ликовне форме II на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу.^[4]

Члан је УЛУС-а од 1975.године.

Ликовно стваралаштво

Од самих почетака се Радоњић определио за неколико доминантних тематских целина које је упорно развијао и дограђивао, и то онако како је сам откривао структуру њиховог унутрашњег развијања, толико другачију од варљиве спољашње лепоте.^[3]

По речима Срђана Д Марковића, са Универзитет у Нишу, Факултет уметности – Одсек за ликовне уметности,^[3] Радоњиће се...

...определио се за пејсаж и ентеријер, а емпатија према пејсажу вуче порекло из његовог детињства и одрастања у Алексинцу, из додира са природном пиктуралношћу пејсажа у његовој околини и, изнад свега, чудесном светлошћу која постоји у пределима око њега. Да ли је реч о светлосним пулсацијама какве су типичне за пределе поред реке и њиховом прожимању са дубоким светлосним тоновима што егзистирају у шумарцима, шумама и ливадама околних брда, о продорима светлости кроз крошње дрвећа и њеном кретању и просецању таме? Може бити да га је дуг неми додир са лепотом света која исијава из тог односа нагнао на питање о смислу постојања дрвећа, о његовој подели на корен, стабло и крошњу, подели која, на неки начин, одговара човеку. И човек има корен што је урастао дубоко у земљу, дубоко у земаљски лавиринт. Он сâм је дрво, а крошња је оно што је резултат његовога стварања изнетог на белину платна са дугих путовања по лавиринту. Притом ваља рећи да је стваралац као средишња димензија у тој подели онај кроз чије се тело, ум и, у овом случају, руку одвија двосмерна комуникација: од подземне крошње (корена) до небеске крошње, и обратно, заправо треперење пејсажа у коме се осврћемо или наше унутрашње треперење које осећамо и видимо у подрхтавању дрвећа.

Изложбе

Ђуро Радоњић је са својим ликовним делима учествовао на многобројним групним изложбама слика, цртежа и графика у Југославији, Србији и иностранству.^[4]

Самостално јеизлагао цртеже и слике у Београду, Алексинцу, Нишу, Лесковцу, Манастиру Прохор Пчињски, Крагујевцу, Врању, Прокупљу, Бору, Пироту, Гаџином Хану, Смедеревској Паланци, Бадену (Швајцарска), Великом Трнову (Бугарска).^[4]

Награде и признања

1976. Београд, Специјална награда за сликарство Петар Лубарда;
1984. Ниш, II Награда Уметничке колоније Сићево;
1985. Београд, Награда Југоекспортана Октобарском салону;
1990. Ниш, Награда СИЗ-а Културе за изузетна достигнућа у култури за 1989. годину;
1993. Ниш, Откупна награда Classic Фабрике дувана Ниш;
1994. Ниш, Награда КПЗ за изузетна достигнућа у култури за 1993. годину;
2004. Пирот, Похвала као знак нарочитог признања на IV Видовданском салону УЛУСа;
2010. Ниш, Мали печат, Награда Нишког Графичког круга.

Напомене

^ Која је следеће године отишла у пензију
^ Код кога је завршио и постдипломске студије 1976. године

Извори

^ Дрча, Наташа. Каталог збирке ликовни уметници Ниша 1945–1970. Ниш: Народни музеј Ниш 3–6;
^ Тодоровић, Милица. „Изложбена активност Галерије савремене ликовне уметности у Нишу: 1970–2013“, рукопис хабилитационог рада за звање музејског саветника 2007: 10–30.
^ ^а ^б ^в СРЂАН Д. МАРКОВИЋ Универзитет у Нишу, Факултет уметности – Одсек за ликовне уметности Оригинални научни рад Транспозиција пејсажа у свет слике, додиривање са ониричким, СЛИКАРСТВО ЂУРА РАДОЊИЋА, UDC 75(497.11)”19” 75.071.1:929 Radonjić Đ.
^ ^а ^б ^в „мр Ђуро Радоњић, редовни професор”. Факултет уметности у Нишу (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-02.

Литература

Арнхајм, Рудолф. Уметност и визуелно опажање. С немачког превео Војин Стојић. Београд: Уметничка академија (Arnheim, Rudolf. Art and Visual Perception. Translation from German by Vojin Stojic. Belgrade: Art Academy), 1971, 13–29.
Арнхајм, Рудолф. „Црвендаћ и светац.“ Градац (Arnheim, Rudolf. “The Robin and the Saint.” Gradac), 60–62 (2008): 7–34.
Башлар, Гастон. Земља и сањарење о починку. С француског превела Мира Вуковић. Сремски Карловци– Нови Сад (Bachelard, Gaston. Earth and Reveries of Repose. Translation from French by Mira Vukovic. Sremski Karlovci – Novi Sad), 2006, 70–71.
Белић, Милија. „Моји предели.“ Предговор каталогу Радоњићеве изложбе слика. Народни музеј Врање (Belic, Milija. “My Landscapes.” Preface to the Radonjic’s exhibition catalogue. National Museum in Vranje), 1998, 3.
Денегри, Јеша. „Елементи за одређење појаве нове предметности у младом београдском сликарству.“ Уметност (Denegri, Jesa. “Elements for Determining the Occurrence of New Objectivity in Recent Belgrade Painting.” Art) 9 (1967): 47–60.
Денегри, Јеша. Шездесете, теме српске уметности. Нови Сад (Denegri, Jesa. Sixties, themes of Serbian Art. Novi Sad), 1995, 8–18.
Гулд, Стивен Џеј. „Временска раздобља и година 2000.“ Градац (Gould, Stephen Jay. “Periods and the Year 2000.” Gradac) 167–168 (2008): 7–34.
Дрча, Наташа. Каталог збирке ликовни уметници Ниша 1945–1970. Ниш: Народни музеј Ниш (Drca,Natasa. Collection Catalog Painters of Nis 1945–1970. Nis: National Museum of Nis), 2000, 3–6.
Дрча, Наташа. Нове аквизиције збирке историје уметности 1991–2006. Ниш (Drca, Natasha. The New Acquisitions for the Art History Collection 1991–2006. Nis), 2007, 3–15.
Жунић, Драган. „Слика света у пејсажу. Есеј о сликама Ђура Радоњића.“ Градина (Zunic, Dragan. “The Picture of the World in a Landscape – Essay on Images of Djura Radonjic.” Gradina) 7 (2005): 186–241.
Каријер, Жан Клод. „Пред сфингом.“ Градац (Carrière, Jean-Claude. “Answering the Sphinx.” Gradac) 167–168 (2008): 63–108.
Kris, Ernst. Psihoanalitička istraživanja umetnosti. S nemačkog prevela Zora Minderović. Beograd: Kultura (Kris, Ernst. Psychoanalytic Explorations in Art. Translated from German by Zora Minderovic. Belgrade: Culture), 1970.
Мишевић, Раденко. Предговор каталогу магистарске изложбе слика Ђура Радоњића. Галерија Коларчевог народног универзитета. Београд (Misevic, Radenko. Preface to The Exhibition Catalogue of Djura Radonjic, Belgrade), 1976, 4.
Радоњић, Ђуро. Предговор каталогу самосталне изложбе цртежа. Алексинац (Radonjic, Djuro. Preface to the Radonjic’s exhibition of drawings catalogue, Aleksinac), 2005: 3.
Радоњић, Малина. Предговор каталогу самосталне изложбе слика Ђура Радоњића. Ниш, Салон 77 (Radonjic, Malina. Preface to the Radonjic’s exhibition catalogue. Nis, Salon 77), 1991, 3–4.
Тодоровић, Милица. „Изложбена активност Галерије савремене ликовне уметности у Нишу: 1970–2013“, рукопис хабилитационог рада за звање музејског саветника (власништво аутора) (Todorovic, Milica. “Exhibitions of the Gallery of Contemporary Art in Nis: 1970–2013”, the manuscript of habilitation work for obtaining the rank of museum adviser (ownership of the author)).
Трифуновић, Лазар. Од импресионизма до енформела. Београд: Нолит (Trifunovic, Lazar. From Impressionism to Informalism. Belgrade: Nolit), 1982.

Спољашње везе

[3] Која је следеће године отишла у пензију

[4] Код кога је завршио и постдипломске студије 1976. године

[1] Дрча, Наташа. Каталог збирке ликовни уметници Ниша 1945–1970. Ниш: Народни музеј Ниш 3–6;

[2] Тодоровић, Милица. „Изложбена активност Галерије савремене ликовне уметности у Нишу: 1970–2013“, рукопис хабилитационог рада за звање музејског саветника 2007: 10–30.

[:0-5] а ^б ^в СРЂАН Д. МАРКОВИЋ Универзитет у Нишу, Факултет уметности – Одсек за ликовне уметности Оригинални научни рад Транспозиција пејсажа у свет слике, додиривање са ониричким, СЛИКАРСТВО ЂУРА РАДОЊИЋА, UDC 75(497.11)”19” 75.071.1:929 Radonjić Đ.

[:1-6] а ^б ^в „мр Ђуро Радоњић, редовни професор”. Факултет уметности у Нишу (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-02.

[1]

[2]

[а]

[б]

[3]

[4]