Јакинт Цезарејски
| Јакинт Цезарејски | |
|---|---|
 Мошти светог Јакинта | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Цезареја Кападокијска, |
| Датум смрти | 108. |
| Место смрти | Рим, |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Православна црква, Римокатоличка црква |
| Празник | 3. јул |
Свети мученик Јакинт је ранохришћански мученик и светитељ.
Као младић, био је дворјанин цара Трајана и потајни хришћанин. Једном када је цар Трајан са свима дворјанима свечано приносио жртве идолима, Јакинт је изостао са ове свечаности. Зато је оптужен и изведен пред царски суд. Цар га је саветовао, да се одрекне Христа и принесе жртве идолима.[1] Али Јакинт је одбио и рекао:
Ја сам хришћанин, Христа поштујем, Њему се клањам, и Њему приносим на жртву живу себе самог
После тога је претучен, попљуван, саструган и бачен у тамницу. По наредби царевој ништа му нису давали за јело осим хране од жртвоприношења. Међутим Јакинт то није хтео да једе и након тридесет осам дана је умро у тамници. Према хришћанској традицији након његове смрти тамничари су видели два светла анђела у тамници: један је покривао тело мучениково својом светлом одећом, а други је полагао диван венац на његову главу.
Јакинт Цезарејски је преминуо 108. године.[2]
Православна црква прославља светог мученика Јакинта 3. јула по јулијанском календару, односно 16. јула по григоријанском.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Свети мученик Јакинт Цезарејски”. СПЦ. Приступљено 28. 1. 2021.[мртва веза]
- ^ „Данас је СВЕТИ МУЧЕНИК ЈАКИНТ, Срби га посебно поштују”. Магазин Новости. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Свети мученик Јакинт”. Српски легат. Приступљено 28. 1. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Охридски пролог за 3. јул (16. јул) (језик: српски)
- „Житија светих“, 3. јул, Јустин Поповић (језик: српски)
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
