Пређи на садржај

Јак-130

С Википедије, слободне енциклопедије
Јак-130

Опште
Намена Школско–борбени
Посада 2
Земља порекла  Русија
Произвођач Јаковљев
Први лет 26. април 1996.
Почетак производње 2009.
Уведен у употребу фебруар 2010
Статус оперативан
Први корисник Руско ваздухопловство
Број примерака 100+
Димензије
Дужина 11,49 m
Размах крила 9,84 m
Висина 4,76 m
Површина крила 23,52 m²
Маса
Празан 4.600 kg
Нормална полетна 7.230 kg
Макс. тежина при узлетању 10.290 kg
Макс. спољни терет 3.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × ТРДД АИ-222-25
Потисак ТММ 2 × 25 kN
Перформансе
Брзина крстарења 650 km/h
Макс. брзина на Hopt 1.060 km/h
Долет 2.000 km
Плафон лета 12.500 m
Брзина пењања 4.500 m/min

Јак-130 (по Нато класификацији енгл. Mitten — «Рукавица»[1]) је подзвучно – крозвучни авион двосед, намењен је за школовање и обуку пилота. Секундарна намена му је лака подршка. Има посебне могућности за борбену обуку, преузимањем карактеристика лета конкретних борбених авиона, чиме се укупни трошкови школовања пилота умањују. За ту потребу, софтверски се надограђују неке од карактеристика борбених авиона 4. + генерације, па чак и 5. генерације, као што су Сухој Т-50. Поред тога, предвиђено је да може обављати реалне лаке нападачке и извиђачке задатке, носећи борбени терет до 3.000 kg.

Јак-130 је развила фирма Јаковљев. Развој је почео 1991. године, а први лет је обављен 26. априла 1996. године. Победио је на конкурсу 2005. године, за авион Руског ратног ваздухопловства за обуку, а први његови примерци уведени су у оперативну употребу 2009. године. Он је настао из потпуно новог развоја, без икаквог надограђивања постојећег типа авиона или решења. Развијен је и изграђен у Русији, после распада Совјетског Савеза, иако је његово програмирање покренуто раније.[2] Планира се производња 250 примерака за потребе Руског ратног ваздухопловства, а на светском тржишту, укупна потражња авиона Јак-130 је око 2.500. На основу показаних карактеристика, флексибилности за варијације и досадашње заинтересованости, Јак-130 је веома перспективан пројекат.[3][4]

Јак-130 на слетању.

Историја

[уреди | уреди извор]

Основни школски авиони и тренери у Совјетском Савезу, у последњој деценији његовог постојања, били су чехословачки L-39 албатрос, са совјетским турбомлазним моторима АИ-25ТЛ. На овом поузданом и економичном авиону, изводили су почетну и главне фазе остале обуке пилота ученика. Након тога будући официри – пилоти, прелазили су на борбене авионе, почевши на њиховим двоседима. Међутим, са доласком борбених авиона 4. генерације, та пракса је промењена. Трошкови тих нових авиона 4. генерације, њихова захтевност у комбинацији са растућим ценама млазног горива и значајног погоршања економске ситуације у земљи, натерала је на измену тога прилаза. Школовати пилота на авионима претходне генерације постало је нерационално и неоправдано. Млади пилот, чак и када је савршено овладао школовање на авионима категорије авиона L-39 албатрос, није могао одмах прећи на Су-27 или МиГ-29, није био способан да ефикасно користи њихове повећане могућности. Јаз је сувише велики између та два авиона, између њихових перформанси лета, а посебно при лету на великим нападним угловима.[4]

У касним осамдесетим годинама прошлог века, совјетска влада је тражила од ваздухопловне индустрије да развију нови школско-борбени авион ради замене чешких L-29 делфина и L-39 албатроса. Нови авион је требало да буде двомоторни за универзалну обуку пилота, од почетне летачке до завршне борбене примене, као и за одржавање летачке тренаже у борбеним јединицама. Поднето је више предлога.

Ваздухопловство је изабрало два пројекта - Јак-130 и МиГ-АТ. За развој новог авиона била су потребна додатна средства, која није имало ни Министарство одбране Русије, тако да су авиони пројектовани заједно са страним фирмама. Јак-130 са италијанским Аеромакијем, а МиГ-АТ са француским компанијама. Због неслагања са италијанским партнером, у заједничком развоју Јак-130, сарадња је у завршној фази прекунута. Аеромаки компанија је добила сву пројектну и техничку документацију о авиону, а затим су објавили своју варијанту Аермаки M-346.

Пројекат авиона Јак-130 је почео 1991. године, а завршен у септембру 1993. Први лет прототипа је извршен 25. априла 1996. године, са пробним пилотом Андрејом Синицијем. Званично је објављено 10. априла 2002. године, да је одлучено да је на конкурсу победио авион Јак-130.[4][5]

У фебруару 2005. године, Јак-130 је летео Командант Руског ратног ваздухопловства Владимир Михајлов.[6] Авион Јак-130 је био први пут на Париској изложби, у јуну 2005. Исте године, руско ваздухопловство је наручило првих 12 примерака авиона Јак-130.[5]

Планови да се развије лаки борбени авион једносед, заснован на пројекту Јак-130, довели су до застоја програма. Та варијанта под ознаком Јак-131, није успела да испуни посебне захтеве за „побољшану заштиту пилота“, постављене од руског ратног ваздухопловства.[7] Захтев је померен на авион Су-25, уместо на лаки авион на бази Јак-130.[8]

Илустрација могућег изгледа борбеног једноседа Јак-131.

У децембру 2009. године, одлучено је на државном нивоу да авион Јак-130 уведе у оперативну употребу Руског ратног ваздухопловства.[1] Најављено је увођење у оперативну употребу авиона Јак-130 до 2020. године.[7]

Први серијски авион је предат центру за обуку 19. фебруара 2010. године.[1] Међутим, руској авијацији је почела испорука авиона Јак-130, у октобру 2012. године.[3][9]

Тактичко – технички захтеви (ТТЗ)

[уреди | уреди извор]

ТТЗ обухватају обуку пилота ученика у свим сегментима летења: полетање и слетање, навигацију, обављање сложених маневара, вештине акција у екстремним условима летења, поступци у случају пропуста и грешака пилота, ваздухопловне операције у затвореним борбеним формацијама током дана и у јасним временским условима, употреба система оружја, процес и провера основне борбене употребе у току операција ваздух – земља и ваздух – ваздух, обука у задацима офанзивних и дефанзивних маневара, који су специфични за авионе 4. и 5. генерације..[3][4]

За нови авион су захтевана два мотора, брзина слетања да не пређе 170 km/h, дужина стазе полетања до 500 m, са могућношћу коришћења травнатих аеродрома, долет 2,500 km и однос потиска мотора и масе авиона 0,6-0,7. Такође, желећи да се користи за обуку пилота за све типове борбених авиона, обезбеђује се могућност репрограмирања стабилности и управљања авиона, у ствари - обезбеђена је способност моделирања понашања различитих типова и класа летелица. Међутим, предуслов је био да се нови авион искључиво заснива на властитој технологији и памети.[4]

Мора се рећи да је поента ТТЗ-а на могућности репрограмирања стабилности и управљивости будућег авиона револуционарна и довела је до веома различитих тумачења задатка за развој новог авиона за обуку.[4]

Пројекат

[уреди | уреди извор]
Јак-130 у плану, „аеродинамичка шема“.

Јак-130 је модеран војни авион, изграђен је од легуре алуминијума и композитних материјала, висококрилац, са усисницима испод корених делова крила. Погоне га два двопроточна турбомлазна мотора. Да би му се обезбедио лет на великим нападним угловима, поседује крило умерене стреле са малим проширењем у кореном делу, потпуно механизованим. Целообртни је хоризонтални реп, стајни органи су типа трицикл.[3][4]

Крило авиона је типа делта, са зубом и додатком унапред у кореном делу нападне ивице. Дуж распона обара нападну ивицу, преткрилца, поседује извлачећа закрилца и крилца на излазној ивици. Целообртни хоризонтални реп, као и крило, има зуб као усмеривач и излазну ивицу под деведесет степени. Вертикални реп је позициониран испред хоризонталног. Аеродинамичка кочница ја на леђном делу трупа авиона. Два избацива седишта Звезда К-93, типа „нула-нула“, постављена су једно иза другог, са довољним надвишењем за добру прегледност инструктора. Кабински поклопац је интегрални.[3]

Јак-130 је напредни школски авион, у стању је да достигне неке од карактеристика ловаца 4. и 5. генерације (Су-30, МиГ-29, F-16, F-15 игл, Рафал, Јурофајтер тајфун, F-22 раптор, F-35 лајтнинг II и Сухој ПАК ФА)[10] Овакво унапређивање је могуће кроз коришћење отворене архитектуре дигиталног система опреме, усклађене магистралом података МИЛ-СТД-1553, савременим приказивачима у пилотској кабини величине 15х20 cm (без електромеханичких уређаја), четвороканалним дигиталним електричним командама лета, аутоматским управљањем системом HOTAS (енгл. hands on throtle and stick) и активним обезбеђењем лета, репрограмирањем карактеристика стабилности и управљања, зависно од врсте жељеног симулираног авиона, за потребе обуке. У тој функцији се комбинују стварне карактеристике авиона Јак-130 и математички модели за симулирани борбени авиона за обуку. Ову „хибридну“ симулацију подржава снажан процесор. При томе инструктор управља и променом карактеристика симулације силе на палици пилота.[3][11] Јак-130, поред поседовања горњег – нишанског приказивача (HUD), опремљен је и системом усмеравања вођеног оружја у визиру кациге пилота (HMSS), двоструким GPS пријемником за ажурирање референтног стања инерцијалног система навигације, намењеног за високу прецизност навигације и одређивање циљева.[12] Инвеститор процењује да авион Јак-130 покрива захтеве за све потребе до 80% од укупног програма летачке обуке пилота.

Поред основне намене авиона Јак-130 за школовање и обуку пилота, секундарно је у стању да извршава задатке лаких напада ваздух – тло и тактичког извиђања.[10] У тој функцији може да носи спољни терет до 3.000 kg, који се састоје од различитог оружја, помоћних резервоара за гориво и контејнера са електронском опремом. Током фазе испитивања у лету, које је завршено у децембру 2009. године, авион је користио све предвиђено оружје масе до 500 kg, које је у оперативној употреби у руском ваздухопловству.[10] Јак-130 има девет спољних носача: два у пределу везе крило – труп, шест испод крила и један испод трупа.[12]

Јак-130 на изложби авиона,
у Москви, 2005. године.

Два ваздухопловна мотора су постављена под продуженим кореним делом крила, који допиру наспрам ветробранског стакла. Та су два мотора АИ-222-25, са потпуно дигиталним управљањем, укупним потиском од 49 kN. Нови, надограђени мотори су такође у понуди, са повећањем потиска на 53 kN. Нормална полетна маса је 7.250 kg, однос потисак / маса је 0,70, претпоставља се да ће бити 0,77 са јачим мотором. То је повољније, ако се пореди са BAE ховком (износи 0,65) и Аеро L-159 алка (износи 0,49).[12]

Максимална маса унутрашњег горива је 1.700 kg. Са два спољна резервоара горива повећава се на 2.600 kg. Максимална брзина је еквивалента Маховом броју = 0.93, плафон лета је 12.500 метара и фактор аеродинамичког оптерећења је од -3 до +9. Типична брзина при полетању је за чисту конфигурацију је 209 km/h, док је при слетању 191. Управљив је на свим нападним угловима до 40°. Граница бочног ветра, при полетању и слетању је 56 km/h.[12][13]

Усисници ваздуха авиона Јак-130 поседују наглашене настрешнице и заштитна управљајућа мрежаста врата, како би се спречило улетања страних предмета у моторе и оштећења, када се користи на земљаним и травнатим полетно – слетним стазама.[14]

Борбена обука на авиону Јак-130 се реализује у реалној симулацији борбеног гађања, ракетирања, бомбардовања и електронског ратовања, у задацима ваздух-ваздух и ваздух-тло и у сопственој заштити, савременим системима.

Инструктор може управљати наоружањем из своје кабине у авиону. Има аутоматизовано на екрану приказивање дијагностике и система управљања, што поједностављује руковање и одржавање са авионом.

Јак-130 је пројектован за животни век од 30 година, за 10.000 сати лета и циклус од 20.000 летова током једне календарске године, за земаљске аеродроме.[4][11]

Производња

[уреди | уреди извор]
Јак-130 на слетању.

Серијска производња Јак-130 је распоређена у две фабрике - у Нижњем Новгороду и Иркутску. У Нижњем Новгороду је погон „Соко“, производња је почела крајем 2008. године за потребе руског ваздухопловства, а произведени авиони у Иркутску су за извоз.[15]

Званично је објављено, 4. јуна 2008. године, да почиње производња поручена 62. руска ваздухоплова Јак-130, за обуку пилота. Према саопштењу „постоји велика поруџбина за Јак-130, који је потписан и одобрен у буџету Министарства одбране Русије, 62 авиона биће посао фабрике у Иркутску“. Програмирано је да први Јак-130 буде завршен до краја 2008. године, испорука руском ваздухопловну је почела у 2009.[16][17]

Први лет серијског авиона Јак-130, направљеног за Руско ратно ваздухопловство, изведен је 19. маја 2009. године.[18]

Према саопштењу службе за информисање Министарства одбране Руске Федерације ваздухопловства, командант Руског ратног ваздухопловства генерал-пуковник Александар Зелин, потписао је одлуку о увођењу у оперативну употребу авиона за борбену обуку Јак-130, после успешног његовог испитивања у лету.[19]

Сагласно тој одлуци, тендер за снабдевање са таквим авионом од Министарства одбране је укинут, саопштено је 23. септембра 2011. године.

Министарство одбране Руске Федерације и корпорација „Иркутск“, потписали су уговор о испоруци авиона за борбену обуку Јак-130, 16. новембра 2011. године. Према томе документу, до 2015. године, Руско ратно ваздухопловство ће добити 55 нових авиона, приоритетно, за непосредну потребу обуке војних пилота.[20]

Крајем јануара 2012. године, Министарство одбране је изјавило да планира да повећа поруџбину авиона Јак-130 за десет примерака.[21]

Перспективе

[уреди | уреди извор]

Руско ратно ваздухопловство, процењује своје потреба за таквим авионом на 250 примерака, а потражња на светском тржишту је око 2.500.

У будућности, ове летелице треба да замене застарелу флоту у чехословачких L-39 албатрос, а то се процењује да ће бити у року од 10-13 година, и постаће главни ослонац за борбену обуку јединица руске авијације.

Многи од L-39 албатрос, који се користе у Русији као тренажни авиони за питомце, давно потрошили свој ресурс. Зато је чак и крајем осамдесетих година прошлог века у Совјетском Савезу објављен тендер за развој авиона за обуку. Серијска производња L-39 албатрос је завршена у 1999. години, а савременију варијанту Л-159, Министарство одбране није наручило.[4]

Оперативна историја

[уреди | уреди извор]
Илустрација авиона Јак-130 у лету.

Први Јак-130 је уведен у оперативну употребу Руског ратног ваздухопловства, у јулу 2009. године. Међутим, даље су испоруке касниле.[22] Дана 29. маја 2010, Један авион се срушио у близини Липецка током испитивања у лету, тада су се оба пилота катапултирала.[23] До јануара 2012. године, уведено је у оперативну Руског ратног ваздухопловства само осам авиона Јак-130.[23][22]

Међународни уговор за прве поруџбине са Алжиром, потписани је у 2006. години, за 16 примерка авиона Јак-130, а Либија је наручла 6. Три авиона су испоручени 28. новембра 2011. године, а убрзо су и преостали.[24][25][26]

Испоруке авиона Јак-130 Либији је требало да буду до 2011-2012. године,[10] али је Национални прелазни савет Либије то отказао у септембру 2011. због преиспитивања свих постојећих уговора за оружје.[27]

Уговор са Сиријом је за 36 авиона, али за сада то мирује.[28][29]

Уругвајско ратно ваздухопловство тражи најмање шест Јак-130, да би заменила део застарелих својих авиона.[30]

Русија је понудила Јак-130 и Србији, као део кредита, у износу од 3 милијарде америчких долара, за унапређење српских оружаних снага.[31]

У октобру 2012. године, Руском ратном ваздухопловству је испоручено шест авиона Јак-130. Прва група Јак-130 борбених тренера лете из фабрике из Иркутска до аеродрома Борисоглебск, Вороњешка област, након опсежног програма испитивања у лету, саопштио је пуковник Андреј Бобрун.[32]

Варијанте

[уреди | уреди извор]

Руски прилаз отворености, за запошљавање капацитета ваздухопловних индустрија азијских и других пријатељских земаља, као што су Индија, Кина, Вијетнам и Србија са програмом Јак-130, разуман је и обострано је веома користан. Јаковљев пројектни биро је спреман и отворен за сарадњу са иностраним купцима и партнерима. У том циљу предложене су и друге верзије, укључујући и Јак-131, Јак-133, и Јак-135. Борбена верзија авиона би била супериорнија у перформансама у односу на друге авионе у истој категорији. Четворосед је отворен за различите цивилне намене.[13]

  • Јак-130 - основни двосед, напредни авион за летачку и борбену обуку
  • Јак-131, Јак-133 и Јак-135 - једносед лаки ловац бомбардер / за обуку у којој седи ученик и инструктор раме уз раме / четворосед, за ВИП транспорт.[13]
  • Беспилотни Јак-130 - Размишља се o развоју беспилотног јуришног авиона од постојећег Јак-130. Представник Концерна за радио-електронске уређаје Владимир Михејев је изјавио:[33]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Збирне карактеристике авиона Јак-130[4][13][34]
Параметри Подаци
Посада 1 или 2
Размах крила 9,84 m
Дужина 11,49 m
Висина 4,76 m
Површина крила 23,52 m²
Угао стреле крила на 1/4 тетиве 31°
Маса, празан 4.600 kg
Маса, при полетању max. 10.290 kg / нормална 7.230 kg
Однос потисак / маса 0,9
Гориво 1.750 kg унутрашње и 2 × 450 kg споља
Највећа брзина лета 1.060 km/h
Борбени радијус 1.315 km
Плафон лета 12.500 m
Долет 1.600 km са унутрашњим горивом, 2.300 km са два спољна резервоара
Брзина успона max. 75 m/s
Брзина полетања 200 km/h
Брзина слетања 180 km/h
Дужина полетања 400 m
Дужина слетања 650 m
Нападни угао max. 40°
Границе нормалног убрзања +8 g, –3 g
Нормално убрзање у стационарном заокрету
на висини лета од 4.570 m		 +5,2 g
Мотор 2 × ТРДД АИ-222-25
Потисак око 24,5 kN
Степен двопроточности 1,19
Ресурс авиона 10.000 сати
Наоружање
Ватрено Топ ГШ-23-250 у подвесном контејнеру, калибар 23 mm,
бојеви комплет од 250 граната.
Спољна носивост 3.000 kg
Вођене ракете ваздух-ваздух за блиску борбу, Р-73, Р-77 — носи 2-4 ракете.
Невођене ракете лансер Б8М-1 са С-8 — носи 2-4 лансера.
Бомбе навођене и слободно падајуће
Преглед алтернативног наоружања авиона Јак-130[13]
Врста оружја Руско Западно
Вођене ракете ваздух-ваздух Р-73, Р-77 AIM-9, Маџик
Вођене ракете ваздух-земља Х-25 AGM-65
Лансер за невођене ракете 57 mm УБ-32 AL-25-50, LAU-51
Бомбе калибра од 250-500 kg FAB Mk82, Mk83, SAMP-25
Кластер бомбе РБК-500 BL 755
Ласерски вођене бомбе Б-500 Рокеј II
Напалм бомбе ЗБ-500
Невођене ракете С-8
Топ ГШ-23-250, калибар 23 mm у подвесном
контејнеру, бојеви комплет од 250 граната.		 DEFA, Аден
Поткачени резервоари за гориво
Поткачени системи за ласерско и ТВ навођење
Јак-130 на изложби авиона у Москви, 2009. године.

Поређење са вршњацима

[уреди | уреди извор]
Параметри за поређење  Русија
Як-130[3] 		 Италија Аеромаки M-346[35]  Уједињено Краљевство
Хоук T2 (Mk. 128)[36] 		 Кина
Хонгду L-15[37][38] 		 Чешка
Аеро L-159 ALCA[39] 		 Јужна Кореја KAI T-50
голден игл[40]
Изглед
Јединична цена, $ ~15 мил.(извоз)[41] ~30-35 мил.[42] 29-33 мил. ~10 мил. 10-12 мил. ~25 мил..
Уведен у наоружање 2010. 2011. 2009. 2013 2001. 2007.
Год. производње c 2009. с 2010. н/д c 2012 1997—2003. c 2005.
Размах крила, m 9,84 9,72 9,94 9,48 9,54 9,45
Дужина, m 11,24 11,49 12,43 12,27 12,72 13,14
Маса празног, kg 4.600 4.600 4.480 4960 4.350 6.354
Мах маса у полетању, kg 10.290 10.200 9.100 9.500 8.000 13.500
Борбени терет, kg 3.000 3.000 3.000 3000 2.700 н/д
Практ. плафон, m 12.500 13.700 13.500 16.000 13.200 14.630
Мах. брзина, km/h 960 1.060 1.030 1715 936 1.485
Долет, са интерним
горивом, km		 1.647 2.000 2500 н/д 1.600 1.900
Погон 2 × АИ-222-25 2 × Хановел/ITEC F124-GA-200 1 × RR Адур Mk. 951 2 × АИ-222-25Ф 1 × Хановел F124-GA-100 1 × GE F404
Мах. потисак, kN 2 × 24,7 2 × 27,8 1 × 29,0 2 × 24,7 (41,2) 1 × 28,2 1 × 53,07 (78,7)
Произведено 58 72
Уговорено 137 57

Удеси

[уреди | уреди извор]

До 16. априла 2014 изгубљена су три авиона Јак-130:

  • У Рјазањској области, 26. јуна 2006. године, срушио се Јак-130. Оба пилота су се успешно катапултирала, нико није повређен.[43]
  • У центру за обуку и преобуку Липецк, 29. маја 2010. године, у 16:59 часова, срушио се Јак-130 (№ 93). Несрећа се догодила током планираног задатка у полетању. Посада од два пилота се катапултирала, њихово стање је задовољавајуће. У току истраге ове насреће, обустављени су сви летови авиона Јак-130.[44][45]
  • Срушио се Јак-130, 15. априла 2014. године у 17:50 часова, у Астраханској области, 25 km удаљено од града, у близини села Ахтубинска Батаевка. Обаа пилота су се катапултирали, један од њих је погинуо. За узрок несреће окривљен је квар опреме. Јак-130 је припадао центру за обуку за обуку пилота. На терену, није било других повређених, нити допунске материјалне штете.[46]

Поруџбине

[уреди | уреди извор]
  •  Русија — према уговору од 7. децембра 2011. године, уговорила је 55 примерака авиона Јак-130, са роком испоруке до 2015.[20][21] У новембру 2011. Александар Зелин, командант Руског ратног ваздухопловства, саопштио је да планира наручити 65 авиона Јак-130 за 30 милијарди долара до 2017,[тражи се извор] које производи фабрика у Иркутску.[20][47] У децембру 2013. закључен је уговор за набавку 5 примерака Јак-130 за морнаричку авијацију.[48] Руско министарство одбране је 18. априла 2016. објавило да је потписан уговор за још 30 летелица које ће ваздухопловству бити достављене од почетка 2017. до краја 2018. године.[49]
  •  Белорусија — поручила је четири авиона Јак-130, са испоруком у 2015. години.[50]
  •  Бангладеш — наручили су у 2014. години 24 примерка Јак-130.[51][52][53]
  •  Вијетнам — поручио је осам авиона Јак-130.[41]
  •  Сирија — поручила је 36 авиона Јак-130, у укупном износу од 550 милиона долара, у фебруару 2012. године.[54] Првих 9 да буде пребачено у Сирију пре краја 2014. године, а у наредне две године - по 12 и 15 примерака.[55]
  •  Либија — поручила је шест авиона Јак-130. Уговор је сторниран.[41][56]

Потенцијалне поруџбине

[уреди | уреди извор]
  •  Казахстан - У 2010. години, Министарство одбране Казахстана изразили су интересовање за Јак-130, за обнову наставе и обуке свога ваздухопловства.[57] У мају 2012. године, вођени су преговори за ову куповину,[58] али уговор за набавку није потписан.[59]
  •  Малезија - Јак-130 је укључен у тендер за куповину авиона за обуку пилота. Конкуренти су британски авиони Хоук T2 (Mk. 128) и италијански Аеромаки M-346.[60]
  •  Монголија - у контексту јачања одбране земље, преговара се о куповини руских БЛ и авиона за борбену обуку Јак-130.
  •  Филипини - Јак-130 по први пут учествују у тендеру Министарства одбране Филипина за снабдевање шест борбених авиона. Потенцијални учесник у избору је и Јак-130, заједно са корејским KAI T-50 голден игл и италијанским Аеромаки M-346.[61]

Тренутни корисници

[уреди | уреди извор]

Током 2010. и 2011. године, руској авијацији је додељено 12 примерака Јак-130, 1 авион се срушио и 6 примерака је испоручено у октобру 2012. године, а 6 + у новембру, од 3 до 6 примерака планирано је у децембру.[47][65][66][67] Планирано је да почетком 2014. године, у руском ваздухопловству буде оперативно 50 примерака авиона Јак-130.[68]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Моделар, ентузијаста, направио је умањени радио вођени модел авиона Јак-130, у размери 1:4, с којим је на светском „аеромоделингу“ енгл. «Jet World Masters 2011», одржаном у Народном музеју ваздухопловства САД, освоио трофеј и титулу светског првака за две наредне године.[72]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „4.5 M - Miscellaneous” (на језику: (језик: енглески)). designation-systems.net. Приступљено 25. 8. 2014. „4.5 M - Miscellaneous” 
  2. ^ „Президент РФ одобрил проект по строительству учебно-боевых самолетов Як-130” (на језику: (језик: руски)). .aviaport.ru. Приступљено 25. 8. 2014. „РФ самолетов Як-130” 
  3. ^ а б в г д ђ е „YAKOVLEV YAK-130” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 5. 11. 2012. „YAKOVLEV YAK-130” 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и „Як-130” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 25. 8. 2014. „Як-130” 
  5. ^ а б „Yakovlev Yak-130 (Russian Federation), Aircraft - Fixed-wing - Civil/military” (на језику: (језик: енглески)). Jane's. 24. 1. 2012. Архивирано из оригинала 08. 09. 2012. г. Приступљено 25. 8. 2014. „Јак-130 у Janes-у” 
  6. ^ „Главком ВВС России лично облетает новый штурмовик” (на језику: (језик: руски)). lenta.ru. 11. 2. 2005. Приступљено 25. 8. 2014. „Главком ВВС России лично облетает новый штурмовик” 
  7. ^ а б „Russia to Field New Ground Attack Jet” (на језику: (језик: енглески)). RIA Novost. 17. 5. 2012. Приступљено 25. 8. 2014. „Russia to Field New Ground Attack Jet” 
  8. ^ Hoyle, Craig (10. 7. 2012). „IN FOCUS: United Aircraft's sky-high ambitions” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal.com. Приступљено 25. 8. 2014. „United Aircraft's sky-high ambitions” 
  9. ^ Hoyle, Craig (8. 10. 2012). „PICTURES: Russian air force receives first Yak-130 combat trainers” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal.com. Приступљено 25. 8. 2014. „Russian air force receives first Yak-130 combat trainers” 
  10. ^ а б в г Пядушкин, Максим (16. 2. 2010). „Reprogrammed Trainer” (на језику: (језик: енглески)). ato.ru. Приступљено 25. 8. 2014. „Reprogrammed Trainer” 
  11. ^ а б „Як-130 учебно-боевой и тренировочный самолет” (на језику: (језик: руски)). yak.ru. Приступљено 25. 8. 2014. „Як-130 учебно-боевой и тренировочный самолет” 
  12. ^ а б в г Collins, Peter (10. 7. 2012). „FLIGHT TEST: Yak-130 proves versatility” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal.com. Приступљено 25. 8. 2014. „FLIGHT TEST: Yak-130 proves versatility” 
  13. ^ а б в г д „Yak-130” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity.org. Приступљено 25. 8. 2014. „Јак-130 у globalsecurity” 
  14. ^ Hoyle, Craig (11. 7. 2012). „FARNBOROUGH: Yak-130's engine intakes cause confusion” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal.com. Приступљено 25. 8. 2014. „FARNBOROUGH: Yak-130's engine intakes cause confusion” 
  15. ^ „Авиазавод „Сокол“ будет делать МиГ-35” (на језику: (језик: руски)). normann. 4. 2. 2008. Приступљено 25. 8. 2014. „Авиазавод "Сокол" будет делать МиГ-35” 
  16. ^ „„Иркут“ приступает к сборке Як-130 для ВВС России” (на језику: (језик: руски)). lenta.ru. 4. 6. 2008. Приступљено 25. 8. 2014. „Иркут" приступает к сборке Як-130 для ВВС России” 
  17. ^ „Иркутский авиазавод поставит российским ВВpp. 62 учебно-боевых истребителя Як-130” (на језику: (језик: руски)). arms-tass.su/. 4. 6. 2008. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2014. „Учебно-боевых истребителя Як-130” 
  18. ^ „Учебный самолет Як-130 для ВВС России совершил первый полет” (на језику: (језик: руски)). lenta.ru. 21. 5. 2009. Приступљено 25. 8. 2014. „Як-130 для ВВС России совершил первый полет” 
  19. ^ „Як-130: небо ждет” (на језику: (језик: руски)). militaryparitet.com. 25. 12. 2009. Приступљено 25. 8. 2014. „Як-130: небо ждет” 
  20. ^ а б в Старых, Геннадий (16. 12. 2011). „Летчики России освоят боевой самолет нового поколения Як-130” (на језику: (језик: руски)). nvo.ng.ru. Приступљено 25. 8. 2014. „Летчики России освоят боевой самолет нового поколения Як-130” 
  21. ^ а б „Минобороны не будет закупать оружие у „Ижмаша": новый автомат Калашникова - это „блеф“” (на језику: (језик: руски)). newsru.com. 25. 1. 2012. Приступљено 25. 8. 2014. „Минобороны не будет закупать оружие” 
  22. ^ а б „Russia to order 65 more Yak-130s”. Air Forces Monthly (286): 28. 2012. 
  23. ^ а б London, Craig Hoyle (1. 6. 2010). „Russia investigates cause of Yak-130 crash” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal.com. Приступљено 25. 8. 2014. „Russia investigates cause of Yak-130 crash” 
  24. ^ Butowski Air International September (2012). pp. 95.
  25. ^ Птичкин, Сергей (29. 11. 2011). „Россия начала поставки Як-130 в Алжир” (на језику: (језик: руски)). rg. Приступљено 25. 8. 2014. „Россия начала поставки Як-130 в Алжир” 
  26. ^ „Россия начала экспортировать самолеты Як-130 в Алжир” (на језику: (језик: руски)). km. 29. 11. 201. Приступљено 25. 8. 2014. „Россия начала экспортировать самолеты Як-130 в Алжир” 
  27. ^ "New Libyan Government Cancels Russian Arms Deals". Air International, Vol 81 No 5, November (2011). pp. 11.
  28. ^ „Russland verkauft Syrien 36 Militärflugzeuge” (на језику: (језик: немачки)). tagesanzeiger.ch. 23. 1. 2012. Приступљено 25. 8. 2014. „Russland verkauft Syrien 36 Militärflugzeuge” 
  29. ^ DALAL MAWAD and RICK GLADSTONE (9. 7. 2012). „Russia Prods Syria’s President Assad With Message of Growing Impatience” (на језику: (језик: енглески)). nytimes. Приступљено 25. 8. 2014. „Russia Prods Syria’s President Assad With Message of Growing Impatience” 
  30. ^ News - Latin America (8. 8. 2010). „Uruguay MoD to publish future combat aircraft RfP” (на језику: (језик: енглески)). dmilt. Приступљено 25. 8. 2014. „Uruguay MoD to publish future combat aircraft RfP” 
  31. ^ „Слободан Јовановић: Колико посета Дмитрија Рогозина значи за Србију?” (на језику: (језик: српски)). srbin.info. 27. 11. 2012. Приступљено 25. 8. 2014. „Војна сарадња Русије и Србије” 
  32. ^ Denisov, Anton (4. 10. 2012). „Russian Air Force Accepts First Yak-130” (на језику: (језик: руски)). rian. Приступљено 25. 8. 2014. „Russian Air Force Accepts First Yak-130” 
  33. ^ а б „Школско-борбени Јак-130 ће постати беспилотни јуришни авион” (на језику: (језик: српски)). ruskarec. 8. 9. 2015. Приступљено 19. 9. 2015. „Школско-борбени Јак-130 ће постати беспилотни јуришни авион” 
  34. ^ „YAKOVLEV YAK-130” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. 1. 5. 2014. Приступљено 27. 8. 2014. „YAKOVLEV YAK-130” 
  35. ^ „M-346 Master Advanced Fighter Trainer, Italy” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 27. 8. 2014. „M-346 Master Advanced Fighter Trainer, Italy” 
  36. ^ Hawk Mk127 / Mk128 LIFT Lead-In Fighter Trainer, United Kingdom
  37. ^ Hongdu L-15 Supersonic Trainer / Attack Aircraft, China
  38. ^ Hongdu L-15 Falcon
  39. ^ „L159 Advanced Light Combat Aircraft (ALCA), Czech Republic” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 27. 8. 2014. „L159 Advanced Light Combat Aircraft (ALCA)” 
  40. ^ T-50 Golden Eagle, South Korea
  41. ^ а б в „Филиппины и Бангладеш рассматриваются как возможные кандидаты на закупку Як-130УБС” (на језику: (језик: руски)). armstrade. 14. 2. 2012. Приступљено 25. 8. 2014. „Филиппины и Бангладеш рассматриваются как возможные кандидаты на закупку Як-130УБС” 
  42. ^ Первый учебно-тренировочный самолет М-346 «Master» поступил на вооружение ВВС Италии. " Военное обозрение
  43. ^ „В Рязанской области разбился учебно-боевой самолет Як-130 из подмосковного Жуковского” (на језику: (језик: руски)). newsru.com. 26. 7. 2006. Приступљено 25. 8. 2014. „В Рязанской области разбился учебно-боевой самолет Як-130 из подмосковного Жуковского” 
  44. ^ „В Липецке упал самолет ВВС РФ ЯК-130” (на језику: (језик: руски)). ria. 29. 5. 2010. Приступљено 25. 8. 2014. „В Липецке упал самолет ВВС РФ ЯК-130” 
  45. ^ „В России приостановлены полеты Як-130” (на језику: (језик: руски)). lenta. 30. 5. 2010. Приступљено 25. 8. 2014. „В России приостановлены полеты Як-130” 
  46. ^ Екатерина МАЛИНИНА, Татьяна АЛЕКСЕЕВА (15. 4. 2014). „Авиакатастрофа под Астраханью: Як-130 разбился из-за технических неполадок” (на језику: (језик: руски)). volgograd.kp. Приступљено 28. 8. 2014. „Як-130 разбился из-за технических неполадок” 
  47. ^ а б „Минобороны получило первые самолеты Як-130” (на језику: (језик: руски)). 9. 10. 2012. Приступљено 25. 8. 2014. „Минобороны получило первые самолеты Як-130” 
  48. ^ „Минобороны и «Иркут» подписали контракт на поставку первых истребителей Су-30СМ для ВМФ” (на језику: (језик: руски)). flotprom. 17. 1. 2014. Приступљено 27. 8. 2014. „Минобороны и «Иркут» подписали контракт на поставку первых истребителей Су-30СМ для ВМФ” 
  49. ^ Stevenson, Beth (19. 4. 2016). „Russian air force orders more Yak-130 trainers”. Flightglobal. Приступљено 19. 4. 2016. 
  50. ^ „Белоруссия купила четыре учебных самолета Як-130” (на језику: (језик: руски)). lenta. 18. 12. 2012. Приступљено 27. 8. 2014. „Белоруссия купила четыре учебных самолета Як-130” 
  51. ^ „Россия поставит Бангладеш 24 самолета Як-130” (на језику: (језик: руски)). vpk-news. 27. 1. 2014. Архивирано из оригинала 07. 08. 2014. г. Приступљено 27. 8. 2014. „Россия поставит Бангладеш 24 самолета Як-130” 
  52. ^ „Defence purchase loan at high rate” (на језику: (језик: енглески)). archive.thedailystar. 15. 1. 2013. Архивирано из оригинала 18. 02. 2014. г. Приступљено 27. 8. 2014. „Defence purchase loan at high rate” 
  53. ^ „Бангладеш купит две дюжины учебных самолетов Як-130” (на језику: (језик: руски)). lenta. 27. 3. 2013. Приступљено 27. 8. 2014. „Бангладеш купит две дюжины учебных самолетов Як-130” 
  54. ^ Газета.Ru (23. 1. 2012). „Россия продала Сирии 36 самолетов боевых Як-130” (на језику: (језик: руски)). gazeta. Приступљено 26. 8. 2014. „Россия продала Сирии 36 самолетов боевых Як-130” 
  55. ^ „Сирийские Як-130 включили в план” (на језику: (језик: руски)). kommersant. 5. 5. 2014. Приступљено 26. 8. 2014. „Сирийские Як-130 включили в план” 
  56. ^ Копылов, Алексей (9. 11. 2011). „«Иркут» поставит ВВС России самолеты Як-130” (на језику: (језик: руски)). Архивирано из оригинала 24. 08. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2014. „«Иркут» поставит ВВС России самолеты Як-130” 
  57. ^ „Летчики Казахстана весной 2011 года опробуют новейший российский Як-130 - Минобороны РФ” (на језику: (језик: руски)). newskaz. Приступљено 27. 8. 2014. „Летчики Казахстана весной 2011 года опробуют новейший российский Як-130” 
  58. ^ „Як-130 сориентируется на Казахстан” (на језику: (језик: руски)). kommersant. 4. 5. 2012. Приступљено 27. 8. 2014. „Як-130 сориентируется на Казахстан” 
  59. ^ „Як-130 не долетел до соглашения” (на језику: (језик: руски)). kommersant. 5. 5. 2012. Приступљено 27. 8. 2014. „Як-130 не долетел до соглашения” 
  60. ^ „Як-130 станет малайзийским учебным истребителем” (на језику: (језик: руски)). lenta. 13. 12. 2005. Приступљено 27. 8. 2014. „Як-130 станет малайзийским учебным истребителем” 
  61. ^ „Россия предложила Филиппинам учебные самолеты Як-130” (на језику: (језик: руски)). lenta. 18. 4. 2012. Приступљено 26. 8. 2014. „Россия предложила Филиппинам учебные самолеты Як-130” 
  62. ^ Армавирская авиабаза пополнилась пятью Як-130, еще двадцать машин поступят до конца года Итар-тасс, 21 январь 2015
  63. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2015) ВПК, 26 января 2015
  64. ^ ВВС России получили ещё 5 самолётов Як-130 СУН, 31 января 2015
  65. ^ news/73590_vvs_rossii_poluchat_v_etom_godu_okolo_180_novyih_samoletov_i_vertoletov.html „ВВС России получат в этом году около 180 новых самолетов и вертолетов” Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (на језику: (језик: руски)). news. 14. 8. 2012. Приступљено 25. 8. 2014. „ВВС России получат в этом году около 180 новых самолетов и вертолетов” 
  66. ^ „В Борисоглебский УАЦ поступили пять Як-130” (на језику: (језик: руски)). take-off.ru. Архивирано из оригинала 3. 12. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2014. „В Борисоглебский УАЦ поступили пять Як-130” 
  67. ^ Новости / Архив (2. 9. 2011). „Спрос рождает предложение: корпорация „Иркут“ модернизирует Як-130” (на језику: (језик: руски)). Оружие России. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 25. 8. 2014. „Спрос рождает предложение: корпорация "Иркут" модернизирует Як-130” 
  68. ^ „ВВС России получили почти все учебно-боевые Як-130” (на језику: (језик: руски)). ria. 17. 7. 2014. Приступљено 27. 8. 2014. „ВВС России получили почти все учебно-боевые Як-130” 
  69. ^ „РФ вполовину увеличила экспорт военных вертолетов и самолетов - ЦАСТ” (на језику: (језик: руски)). ria. 10. 2. 2012. Приступљено 25. 8. 2014. „РФ вполовину увеличила экспорт военных вертолетов и самолетов - ЦАСТ” 
  70. ^ Первые Як-130 в Бангладеш
  71. ^ „Россия поставила Белоруссии четыре Як-130 и дивизион «Тор-М2»” (на језику: (језик: руски)). vpk-news. 10. 7. 2014. Архивирано из оригинала 07. 11. 2014. г. Приступљено 27. 8. 2014. „Россия поставила Белоруссии четыре Як-130 и дивизион «Тор-М2»” 
  72. ^ „Jet World Masters - Yak-130 in flight” (на језику: (језик: енглески)). rcjetinternational.com. 9. 9. 2011. Архивирано из оригинала 26. 8. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2014. „Jet World Masters - Yak-130 in flight” 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јак-130 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јак-130&oldid=27884422”