Пређи на садржај

Јерменски муфлон

С Википедије, слободне енциклопедије

Јерменски муфлон
Јерменски муфлон
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Mammalia
Ред:
Artiodactyla
Породица:
Bovidae
Потпородица:
Caprinae
Род:
Ovis
Врста:
O. orientalis

Блит, 1841
Триномијално име
O. o. gmelini
Синоними

Ovis orientalis gmelinii
Ovis gmelini
Ovis ammon orientalis[2]
Ovis ophion armeniana

Јерменски муфлон[2] (јерм. հայկական մուֆլոն, перс. گوسفند وحشی ارمنی),[3] исто тако позната и као Јерменска овца,[1] Јерменска дива овца,[4][5] Јерменска црвена овца,[6] or Транскавкаска овца[7] (Ovis orientalis gmelini) је угрожена подврста муфлона ендемична у Ирану, Јермиенија и Нахчиван (Азербејџан).[1]

Номенклатура

[уреди | уреди извор]
O. o. gmelini на јерменској поштанској марки 2012.

Јерменски муфлон је први пут био описан 1840. године од стране Едварда Блита, који су га изједначили са "Orientalische Schaaf" (Оријентална овца) описана од стране Самуела Гмелина 1774. године.[8][9][10]

Дистрибуција и популација

[уреди | уреди извор]

O. o. gmelini је распострењен на северозападу Ирана. Јерменски муфлони били су пренесени на острво Кабудан (Kaboodan) крај језера Урмија 1895. и 1906. године од стране једног од првих гувернера Иранског Азербејџана.[11] Према научним истраживањима спроведеним 1970-их година на острву показало се да је њихов број 1970. године био око 3.500 и да је 1973. године опао на 1.000 јединки.[4] 2004. године 1.658 јерменских дивљих овци је било избројено у Ангуранскатом заштитној области у иранској покрајини Занџан.[12]

O. o. gmelini је такође распострењен у покрајини Сјуник у јужној Јерменији (и у мањем броју и провинцијама Арарат и Вајоц Џор).[13][14] Према истраживању из 2009. године, у Јерменији је било "једва и 200" муфлона.[15]

Процењује се да се у Републици Нахчиван у Азербејџану налази између 250 и 300 муфлона.[16]

Животна средина

[уреди | уреди извор]

Иранска црвена овца најчешће живе на отвореном грубом терену на средњој или високој надморској висини, где се најчешће насељавају у каменита брда, ниске планинске степе, камените полу-пустиње и падине прекривене травом и алпским пашњацима. Лето проводе на највишим надморским висинама од око 6.000 m, одмах испод трајног снега. Зими се спуштају ниже и одлазе у долине. Живе у малим или великим групама, а лети старији мушкарци живе појединачно или у посебним групама. Живе до 18 година.

Мере заштите

[уреди | уреди извор]

O. o. gmelini је уврштен у категорију l Црвеног списка МУЗП-а. Зоолошки завод Јерменије покренуо је програм за њихово премештање, у циљу проширења природног резервата Косровског природног резервата, претвори Орбубадско светилиште у државни за резерват за контролу стоке и смањења криволова.[1] Од 2011. године казна за ловљење јерменског муфлона износи 3 милиона драма (око 8.000 долара).[17]

У Ирану лов на O. o. gmelini је дозвољен само уз дозволу, изван заштићених подручја, између септембра и фебруара. У заштићеним подручјима је испаша домаћих животиња строго контролисана.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Valdez, R. (2008) Ovis orientalis Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2014). The IUCN Red List of Threatened Species
  2. ^ а б Crabtree, Pam J.; Ryan, Kathleen; Campana, Douglas V., ур. (1989). Early Animal Domestication and Its Cultural Context. UPenn Museum of Archaeology. стр. 28. 
  3. ^ Firouz, Eskandar (2005). The Complete Fauna of Iran. I.B. Tauris. стр. 89. 
  4. ^ а б Valdez, Paul; Alamia, Leticia V. (1977). „Population decline of an insular population of Armenian wild sheep in Iran” (PDF). Journal of Wildlife Management. 41 (4): 720—725. doi:10.2307/3799995. 
  5. ^ Lydekker, Richard (1907). „The name of the Armenian wild sheep”. The Annals and Magazine of Natural History: Zoology, Botany, and Geology. Taylor & Francis. стр. 121–122. 
  6. ^ Mungall, Elizabeth Cary (2007). Exotic Animal Field Guide: Nonnative Hoofed Mammals in the United States. Texas A&M University Press. стр. 213. ISBN 978-1585445554. 
  7. ^ Heptner, V.G.; Nasimovich, A.A.; Bannikov, A.G. (1988). Mammals of the Soviet Union. I. Washington, D.C., USA: Smithsonian Institution Libraries and National Science Foundation. стр. 881—954(Section 21: Mountain Sheep, Arkhar). Приступљено 9. 1. 2015.  English translation of the Russian-language Mlekopitaiushchie Sovetskogo Soiuza (1961) by the Smithsonian Institution's Translation Publishing Program.
  8. ^ Blyth, Edward (1840). „An Amended List of the Species of the genus Ovis”. Proceedings of the Zoological Society of London. The Zoological Society of London. 8 (1): 62—81. doi:10.1111/j.1469-7998.1840.tb00692.x. Приступљено 8. 1. 2015. [Претплата неопходна (помоћ)].  Transcription of Blyth's presentation to a session of the Zoological Society of London chaired by Professor Owen.
  9. ^ Gmelin, Samuel Gottlieb (1774). Reise durch Russland zur Untersuchung der drey Natur-Reiche (на језику: немачки). III. Санкт Петербург, Русија: Akademie der Wissenschaften. стр. 486—487. Приступљено 8. 1. 2015. 
  10. ^ Danford, Charles G.; Alston, Edward R. (1880). „On the Mammals of Asia Minor.—Part II.”. Proceedings of the Zoological Society of London. The Zoological Society of London. 48 (1): 50—64. doi:10.1111/j.1096-3642.1880.tb02724.x. Приступљено 9. 1. 2015. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  11. ^ Asem, Alireza; Eimanifar, Amin; Djamali, Morteza; De los Rios, Patricio; Wink, Michael (2014). „Biodiversity of the Hypersaline Urmia Lake National Park (NW Iran)”. Diversity. 6 (1): 102—132. doi:10.3390/d6010102. 
  12. ^ Karami, M.; Habibzadeh, N. (2006). „Population Dynamics of Armenian Wild Sheep (Ovis Orientalis Gmelini) in the Angouran Protected Area of Zanjan Province”. Iranian Journal of Natural Resources. 59 (2): 487—500. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 20. 04. 2018. 
  13. ^ Malkhasyan, A. „Armenian mouflon - Ovis orientalis gmelinii (Blyth, 1841)”. Red Book of Armenia. Ministry of Nature Protection of the Republic of Armenia. Архивирано из оригинала 19. 01. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2018. 
  14. ^ {{cite book |1= |year=2007 |contribution=Կենդական Աշխարհ [[Fauna (literally Animal World)] |script-title=Հայաստանի Ազգային Ատլաս |trans-title=Armenian National Atlas |location=Yerevan, Armenia |publisher="Geodeziayi ev Kʻartezagrutʻyan Kentron" POAK |volume=I |isbn=978-99-94-10176-4 |url=http://www.cadastre.am/resources/atlasA/images/81.jpg |pages=81 |access-date=20. 04. 2018 |archive-date=03. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303221114/http://www.cadastre.am/resources/atlasA/images/81.jpg |url-status=dead }}
  15. ^ Khorozyan, Igor G.; Weinberg, Pavel I.; Malkhasyan, Alexander G. (2009). „Conservation Strategy for Armenian Mouflon (Ovis [orientalis] gmelini Blyth) and Bezoar Goat (Capra aegagrus Erxleben) in Armenia”. Ур.: Zazanashvili, Nugzar; Mallon, David. Status and Protection of Globally Threatened Species in the Caucasus (PDF). Tbilisi: CEPF, WWF. Contour Ltd. стр. 37—45. ISBN 978-9941-0-2203-6. 
  16. ^ Talibov, Tariel H.; Weinberg, Pavel I.; Mammadov, Ismayil B.; Mammadov, Etibar N.; Talibov, Sabuhi T. (2009). „Conservation Strategy of the Asiatic Mouflon (Ovis [orientalis] gmelini Blyth) and the Bezoar Goat (Capra aegagrus Erxleben) in Azerbaijan”. Ур.: Zazanashvili, Nugzar; Mallon, David. Status and Protection of Globally Threatened Species in the Caucasus (PDF). Tbilisi: CEPF, WWF. Contour Ltd. стр. 46—52. ISBN 978-9941-0-2203-6. 
  17. ^ Gevorgyan, Siranuysh (14. 9. 2011). „Easy Game: Armenian conservationists alarmed by continued poaching of Red Book species”. ArmeniaNow. Архивирано из оригинала 31. 03. 2018. г. Приступљено 20. 04. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Firouz, Eskandar (2005). The Complete Fauna of Iran. I.B. Tauris. стр. 89. 
  • Crabtree, Pam J.; Ryan, Kathleen; Campana, Douglas V., ур. (1989). Early Animal Domestication and Its Cultural Context. UPenn Museum of Archaeology. стр. 28. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јерменски муфлон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јерменски_муфлон&oldid=26797601”