Јован Булајић
| Јован Булајић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. август 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | новембар 2023. (91 год.) |
Јован Булајић (Београд, 19. август 1932 — новембар 2023) био је српски глумац, редитељ, романсијер и драматичар.[1] За собом је оставио значајна књижевна остварења.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Јован Булајић је као дете био заточен у немачком логору Шталаг Це у Другом светском рату, након што му је мајка убијена, када се нашао на улици Босанске Градишке, где су га покупили Немци после Априлског рата и заједно са покореном српском војском, депортован је у немачке логоре. Пред крај рата, Црвени крст га је вратио у Југославију.[3]
Средњу школу је похађао у Љубљани, дипломирао је на Високој филмској школи у Загребу, а живео је и радио у Панчеву, Зрењанину, Ужицу, Косовској Митровици, Мостару и Београду.[3]
Каријера[уреди | уреди извор]
Професионалне ангажмане имао је у Народном позоришту Зрењанин, Народном позоришту Ужице, Народном позоришту Мостар итд[4]
Јован Булајић је остао познат по представама које су биле прожете оригиналношћу и иновативним решењима која су пленила публику.[2]
Био је покретач Слободног театра 72 у Ужицу.[4]
Као директор и редитељ Ужичког позоришта, донео је гледалишту јединствену представу „Ломача”, сачињену од текстова знаменитих писаца и песника који су посебно позвани на сарадњу – да се многогласјем дочара вековна трагична судбина српског народа. Поменута представа постављена је и на Краљевачком стратишту стрељанима 14. октобра када се ова трагедија догодила.[2]
Од 1963. до 1966. године је у Народном позоришту Приштина (српска сцена) режирао представе: Ујка Вања, Лицем у лице, Ожалошћена породица, Икуцка прича, Покондирена тиква, Тартиф, Случај друга Копривице, Мадам Сан-Жен.[4] Јован Булајић је објављивао у књижевним и позоришним часописима.
Остварио је велики број позоришних режија у Београду, Бањалуци, Мостару, Подгорици, Софији, Приштини, Зрењанину, Ужицу, Крушевцу, Јагодини, Пожаревцу, Смедеревској Паланци, Новој Вароши, Краљеву.
У Малом позоришту „Душко Радовић" је режирао Ловчеву причу Стевана Пешића[5] и своју ауторску представу Руке, лутке и Јанко[6].
Његова књижевна и позоришна дела су:
- „Смјехом за лелеком” (трилогија),
- „Вир”,
- „Пир”,
- „Жиг”,
- „Дилема, има ли бога или нема”,
- „Маштаријум”,
- „Медовина”,
- „Играчка плачка”,
- „Родна година”,
- „Станарско право”,
- „Чајанка код чука Јанка”,
- „Добро море, капетане” и друга. [2]
Његови драмски текстови извођени су у Београду, Осијеку, Вировитици, Нишу, Ужицу, Краљеву.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1.
- ^ а б в г д Дачовић, Милан. „Одлазак Јована Булајића, писца и редитеља”. Politika Online. Приступљено 2024-06-17.
- ^ а б Bačić, Bojana. „Preminuo otac našeg poznatog glumca: Sahrana obavljena u krugu porodice”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2024-06-17.
- ^ а б в „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-17.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-17.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-17.
