Јован Ненадовић
Јован Ненадовић | |
|---|---|
| Датум рођења | 31. март 1875. |
| Место рођења | Ада, Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. децембар 1952. (77 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СФР Југославија |
Јован Ненадовић (Ада, 31. март 1875 — Нови Сад, 6. децембар 1952) био је српски лекар пречанин, специјалиста дерматовенерологије, председник Лекарске коморе Дунавске бановине, потпрдседник Српског лекарског друштва, један од првих чланова Прве масонске ложе Србије,[1] велики добротвор и носилац бројних одликовања и признања.[2]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је у Ади 1875. године као старији син занатлије Гавре Ненадовића. Након завршетка основног и средње школовање у Српској православној гимназији у Новом Саду, 1893. године уписао је Медицински факултет Универзитета у Грацу на коме је дипломирао 1900. године. Потом је специјализирао дерматовенерологију у Бечу код познатих професора и научника попут Капосија, Фингера, Ланга и Ермана. [3]
Лекарску праксу Јован Ненадовић је започео 1902. године као бањски лекар у лечилишту у Липику из кога је током зиме одлазио у Беч на стручно усавршавање.
По завршетку Првог светског рата, 1919. године, прешао је у Нови Сад, у коме у послератним годинама није постојала организована дерматовенеролошка служба. Како су дерматовенеролошки пацијенти у Новом Саду и Војводини били све бројни, др Ненадовић је 1919.године у новосадској болници у Новом Саду основао Кожновенерично одељење и у њему почео интензивно да ради на лечењу ових болести.[3] Око сто болесничких кревета, колико је имало ово одељење указује на значај лечења кожновенеричних болести у Војводин. Убрзо потом Јован Ненадовић је организовао и државну клинику за бесплатно лечење венеричних болести, тако да је до краја 1950-их година Јован Ненадовић непрекидно и паралелно радио у обе болнице, а обављао је и послове менаџера целе болнице у Новом Саду,[4] са краћим прекидима у току Другог светског рата када је одведен из болнице.[2]
Поред ангажовања у државним институцијама, др Ненадовић је паралелно обављао и приватну праксу у ординацији опремљеној по тадашњим највишим медицинским стандардима.[5]
Изненада је преминуо радећи у ординацији у Новом Саду 6. децембра 1952. године у 77. години живота.[4] За собом је оставио од живих потомака само ћерку Анку Николић, супругу др Љубише Николића док му је син Гавра умро као дечак.
Дело
[уреди | уреди извор]Др Ненадовић је у стручном погледу био веома ангажован, као учестник на бројним стручним скуповима почев од 1904. године (како на нивоу Аустроугарске тако и на конгресима.[3] Југословенског лекарског друштва, а на научним скуповима Српског лекарског друштва и међународном конгресу дерматолога и сифилолога у Копенхагену 1930. године. године).[3]
На једној од Скупштина Друштва лекара из Војводине одржаној у Великом Бечкереку (Зрењанину) септембра 1921. године за председника је изабран др Јован Ненадовић. Под његовим преседавањем Чланови Скупштине донели су одлуку да се у Друштво могу примити колеге различитих националних мањина ако су се определили за држављанство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[6]
Када је 1929. у оквиру бановинског преустројавања Краљевине Југославије донета одлука о територијалним дивизијама лекарских комора, формирана је и Лекарска комора Дунавске бановине, која је др Ненадовића изабрала за њеног председника. Ову дужност обављао је од њеног оснивања до Другог светског рата.[3] Као председник друштва заслужан је за изградњи дома Лекарске коморе у Новом Саду.[7]
Био је и члан Санитетског савета Дунавске бановине, а као близак пријатељ др Андрије Штампара се залагао за спровођење идеје јавног здравља (држао је бројна популарна предавања о значају превенције полно преносивих инфекција).[3]
Био је и један од оснивача дерматовенеролошке секције Српског лекарског друштва, а од 1949. године, у знак признања за његовов допринос раду дерматовенеролошке секције СЛД избаран је за доживотног почасног председника.[5]
Чланство у културним, хуманитарним и другим организацијама
[уреди | уреди извор]Хуманитарни рад др Ненадовића у оквиру Црвеног крста био изузетно важан. На дужност потпредседник Главног комитета Црвеног крста за Банат, Бачку и Барању изабран је 1923. године и на тој функцији је био до 1941. године. Као представник Југославије учествовао је на више међународних манифестација Конференција Црвеног крста.[4]
Др Ненадовић је између два свестака рата био један од утицајних члан управе Матице српске у неколико мандата и председник Савеза културних друштава Новог Сада[2] чији је циљ био да подстиче и координира рад националних културних друштава у граду, и помагање уметницима у њиховом раду.[2]
Др Ненадовић је био и угледни, имућни, и утицајни члан масонске организације у Новом Саду, а редовно је учествовао и у другим грађанским активностима између два света рат.[1]
Колекционар уметничких дела и мецена уметника
[уреди | уреди извор]Др Ненадовић поред неких његових колеге, међу којима су посебно угледни дерматовенеролог др Ђурица Ђорђевић у Београду и др Бранко Илић био је у Новом Саду, међу виђенијим колекционарма уметничких дела. Заједно са са братом Владиславом, новосадским апотекаром, био је мецена млађих уметника. Од њих је откупљивао прве ликовне радове и потом их поклонио Музеју града Новог Сада. Својим утицајем помагао је и уметницима да добију стипендију за усавршавање у иностранству.[2]
Признања
[уреди | уреди извор]Као једном од признатих дерматовенеролога и угледни Србин одликован је:
- Орденом Светог Саве IV, III i II реда
- Орденом белог орла I реда
- Крст-орден друштва Црвеног крста
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Новосадски лекари слободни зидари У: Прве масонске ложе у Србији и познати Срби који су били чланови.”. Приступљено 13. 12. 2022.
- ^ а б в г д Bobić B, i sar. Dr Jovan Nenadović, Istorija medicine. Med Pregl 2012; LXV (5-6): 259-262. Novi Sad: maj-juni
- ^ а б в г д ђ Pedesetogodišnjica lekarskog i kulturnog rada dr Jovana Nenadovića. Med Pregl. 43 (9-10): 1—3. 1951. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ а б в V.K. In memoriam. Dr Jovan Nenadović. Med Pregl. 3 (6): 201—2. 1953. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ а б Lalević-Vasić B, Jovanović M. History of dermatology and venerology in Serbia. Part IV/2: dermatovenerology in Serbia from 1919-1945. Serb J Dermatol Venerol. 2: 66—72. 2010. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ „ИСТОРИЈАТ | Друштво лекара Војводине - ДЛВ СЛД”. dlv.org.rs. Архивирано из оригинала 14. 12. 2022. г. Приступљено 2022-12-14.
- ^ Bobić, B., & Bobić-Radovanović, A. (2012). Dr Jovan Nenadović. Medicinski pregled, 65(5-6), 259-262.
