Ада (град)

Ада
Ада;
	Римокатоличка црква у Ади
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Ада
Становништво
— 2022.	7.423
— густина	105/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 47′ 55″ С; 20° 07′ 55″ И / 45.798514° С; 20.131832° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	80 m
Површина	90,9 km2
	Ада Ада на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24430
Позивни број	024
Регистарска ознака	SA

Ада је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Севернобанатском управном округу, иако се географски налази у Бачкој, односно на десној обали реке Тисе. Претходни назив места је био Острово (на Тиси). Према попису из 2022. било је 7.423 становника.

Овде се налазе Капела Дудварски и Српска православна црква Вазнесења Христовог у Ади.

Историја

Из пописа Потиске војне границе из 1748. године Шанац "Острово" (Ада) има 178 граничара коњаника. Од тога 61 их је било изван војне службе. Активни припадници - њих 117, били су неједнако опремљени; само 50 их је имало потпуну коњичку војну опреме. Штаб су чинили официри њих шест, на челу са поручником Ристом Мирковићем и заставником Николом Дудварским. Када је реч о пешадији, било је 1748. године у месту 144 граничара. Тројица су стигла од Коморске власти а остали су ту од раније били. Пуну опрему је имало 49, а непотпуну 82 граничара.Официри су били: капетан Петар Јулинац, поручник Марко Милисављевић и заставник Теодор Мирковић.^[1] Током појединачног изјашњавања граничарских официра у вези будућег статуса, почетком новембра 1750. године за милитарски статус су се определи месни официри: хаднађи Риста Мирковић, Марко Милосављевић и Стеван Мајновић, те барјактари Никола Дудварски и Тодор Томин.^[2]

Дудварски су били Срби стари племићи у Ади. Њихов родоначелник је Никола Дудварски граничарски заставник рођен 1709-1710. године. Постао је заставник 1739. године након вишегодишњег служења у Темишвару. У Осијеку је службовао до 1743. године, па премештен у Острово. Године 1750. определио се за провинцијални сталеж. Следеће 1751. године добио је племићку титулу и 44 ланца земље у Острову.^[3]

У Ади је почетком априла 1854. године избио велики пожар током којег је страдало 300 домова. Новосадски лист "Србски дневник" се тада обраћао јавности тражећи помоћ за пострадале у Ади.^[4]

Демографија

У насељу Ада живи 8544 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 4093 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	10.800
1953.	10.935
1961.	11.472
1971.	12.347
1981.	12.331
1991.	12.078	11.849
2002.	10.547	11.067
2011.	9.564

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Мађари	8.744	82,90%
Срби	1.106	10,48%
Југословени	216	2,04%
Роми	117	1,10%
Хрвати	43	0,40%
Албанци	27	0,25%
Црногорци	21	0,19%
Муслимани	14	0,13%
Словаци	10	0,09%
Немци	10	0,09%
Румуни	7	0,06%
Буњевци	4	0,03%
Украјинци	3	0,02%
Словенци	3	0,02%
Бошњаци	3	0,02%
Руси	1	0,00%
непознато	16	0,15%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	16	16
80+	90	184
75—79	128	216
70—74	227	327
65—69	228	327
60—64	278	340
55—59	368	353
50—54	379	436
45—49	434	463
40—44	370	392
35—39	341	359
30—34	327	282
25—29	345	324
20—24	368	324
15—19	343	380
10—14	310	278
5—9	265	266
0—4	244	219
Просек :	39,2	42,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.400	3.691	3.917	4.213	4.563	4.513	4.093

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	935	1.251	835	835	177	50	7	1	1	1	2,58

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.242	1.203	2.662	177	195	5
Женски	4.723	796	2.700	937	279	11
УКУПНО	8.965	1.999	5.362	1.114	474	16

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.117	486	2	0	1.047
Женски	1.538	164	0	0	700
УКУПНО	3.655	650	2	0	1.747
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	80	201	31	38
Женски	0	14	166	26	15
УКУПНО	7	94	367	57	53
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	8	18	67	45	38
Женски	38	35	67	136	144
УКУПНО	46	53	134	181	182
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	27	1	0	21
Женски	26	3	1	3
УКУПНО	53	4	1	24

Галерија

Мост преко Тисе у Ади.
Основна школа Чех Карољ у Ади
Зграда Задружног дома
Споменик у центру Аде
Споменик Дамјанич Јаношу
Спомен плоча палим борцима током Другог светског рата
Православна црква Вазнесења Господњег
Дом здравља
Католичка црква
Споменик поред католичке цркве

Спорт

ФК АФК Ада
ЖРК Халас Јожеф
РК Потисје

Занимљивости

Године 1927. тројица становника Аде, мађарске националности Шандор Капалош, Фабијан Керестеш и Андраш Решоцки су направило уметничко дело. Од белог мермера исклесали су ти "обични сељаци" попрсје почившег српског краља Петра Карађорђевића. Биста је требало да буде допремљена у београдски Народни музеј.^[8]

Напомене

Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Ада, на којој се налазе два насеља, Ада и Стеријино.

Референце

^ "Мешовита грађа",...
^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
^ "Мешовита грађа", Београд 2011. године
^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ "Политика", Београд 1927. године

Спољашње везе

[1] "Мешовита грађа",...

[2] Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.

[3] "Мешовита грађа", Београд 2011. године

[4] "Србски дневник", Нови Сад 1854. године

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[8] "Политика", Београд 1927. године

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Сједињене Државе Чешка