Севернобанатски управни округ
Севернобанатски управни округ | |
---|---|
![]() | |
Држава | ![]() |
Регион | Војводина |
Историјске области | северни Банат, источна Бачка |
Админ. центар | Кикинда |
Површина | 2.329 km2 |
Становништво | 2022.[1] |
— број ст. | 117.896 |
— густина ст. | 50,62 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)230 |
Општине и градови | 6 Ада Кањижа Кикинда Нови Кнежевац Сента Чока |
Број насеља | 50 (7 градских и 43 сеоска) |
Званични веб-сајт |

Севернобанатски управни округ (мађ. Észak-bánsági körzet) се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 117.896 становника[1]. Седиште округа је у граду Кикинда.[2]
Територијална организација
[уреди | уреди извор]Севернобанатски управни округ обухвата 50 насеља, 7 градских и 43 осталих, у 5 општина и једном граду:
Грб | Општина/град | Седиште | Површина (km²) | Становништво (2022) | Број насеља |
---|---|---|---|---|---|
![]() |
Ада | Ада | 227 | 13.293 | 5 |
![]() |
Кањижа | Кањижа | 399 | 20.141 | 13 |
![]() |
Кикинда | Кикинда | 782 | 49.326 | 10 |
![]() |
Нови Кнежевац | Нови Кнежевац | 305 | 8.627 | 9 |
![]() |
Сента | Сента | 294 | 17.953 | 5 |
![]() |
Чока | Чока | 321 | 8.556 | 8 |
Севернобанатски управни округ | Кикинда | 2.328 | 117.896 | 50 | |
Извор: Републички завод за статистику[3][1] |
-
Општине Севернобанатског округа
-
Општине Севернобанатског округа
Становништво
[уреди | уреди извор]Према последњем попису из 2022. у Севернобанатском управном округу живело је 117.896 становника што је за 29.874 мање (-20,22%) у односу на претходни попис из 2011. на коме је било 147.770 становника.[4]

Према попису из 2022. већину становништва чинили су Срби и Мађари којих је било приближно исто. Релативну већину чинили су Срби (43,98%), с тим да је Мађара било само за приближно 1% мање (42,96%).
Етничка група | Попис 2002. | Попис 2011. | Попис 2022. | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Број | % | Број | % | Број | % | |
Мађари | 78.551 | 47,35% | 68.915 | 46.63% | 50.643 | 42,96% |
Срби | 72.242 | 43.55% | 63.047 | 42.66% | 51.848 | 43,98% |
Роми | 3.944 | 2.37% | 4.769 | 3.23% | 4.277 | 3,63% |
Срби су већинско становништво у граду Кикинда и општини Нови Кнежевац, а Мађари у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока.
Језици (попис из 2002):
- мађарски (48,09%)
- српски (48,08%)
- ромски (1,95%)
Највећа насеља
[уреди | уреди извор]№ | Град | Популација | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Кикинда ![]() Сента |
1. | Кикинда | 32.084 | ![]() Кањижа ![]() Ада | |||||
2. | Сента | 14,452 | |||||||
3. | Кањижа | 8.067 | |||||||
4. | Ада | 7.423 | |||||||
5. | Нови Кнежевац | 5.688 | |||||||
6. | Мол | 4.858 | |||||||
7. | Хоргош | 4.608 | |||||||
8. | Мокрин | 4.540 | |||||||
9. | Чока | 3.119 | |||||||
10. | Башаид | 2.580 |
Култура
[уреди | уреди извор]У Кикинди је основана прва српска штампарија 1878. године, а годину дана касније је отворена и прва књижара.
Овај град је познат и по сликарима као што су: Теодор Илић Чешљар (XVIII век), Никола Алексић (XIX век), Ђура Пецић (крај XIX века) и Ђура Јакшић, сликар и књижевник. Кикинда је имала прву позоришну представу још давне 1796. године на немачком језику.[5]
Привреда
[уреди | уреди извор]Кикинда је центар српске индустрије грађевинског материјала од глине.
Пољопривредно земљиште у округу чини 89,1%, а под шумом је 0,7% укупне површине.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „О Округу”. Севернобанатски управни округ. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Општине и региони у Републици Србији 2024.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2024. Приступљено 20. 1. 2025.
- ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 20. 1. 2025.
- ^ „Северно-банатски округ”. Влада Републике Србије. Приступљено 5. 2. 2020.