Српска православна црква Св. Оца Николаја у Башаиду
| Српска православна црква Светог Оца Николаја у Башаиду | |
|---|---|
 Храм Светог Оца Николаја у Башаиду | |
| Опште информације | |
| Место | Башаид |
| Општина | Кикинда |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Непокретно културно добро |
| Време настанка | 1833. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица |
Српска православна црква Светог Оца Николаја у Башаиду, месту у општини Кикинда, представља заштићено непокретно културно добро и сврстана је у категорију споменика културе.
Историја цркве
[уреди | уреди извор]Црква је саграђена 1833. године. На истом месту и пре тога постојала је црква за коју се зна да датира из 1788. године. Фотографије те прве цркве не постоје, али сачуван је запис који каже: ...храм св. Николаја од прошћа, 3 прозора, 2 врата проста, свода нема, покривен трском, порта незаграђена, торањ прост од дрвета, на њему звоно, гробље неограђено....
Изглед цркве
[уреди | уреди извор]Црква је изграђена од тврдог материјала (печене цигле) и на њој се може видети неколико грађевинских стилова: китњасти Војвођански барок, лађа са торњем у романском стилу, фасада у античком стилу (четири царска стуба на улазу), прозори који су у винзантијском (округластом) стилу. Дужина цркве је 40 метара, ширина 12 метара, а висина цркве са торњем износи 49 метара. Велика порта ограђена циглом и гвозденом оградом налази се око цркве. Црквени Иконостас урадио је чувени иконописац тог времена Павле Симић, родом из Новог Сада. Интересантан је податак да је иконостас и зидне иконе радио од 1860. до 1866. године, дакле пуних шест година. Дуборез иконостаса дело је Михајла Којића из Велике Кикинде, док је Јозеф Тетфен из Беча позлатио иконостас и певнице.[1]
Епископ Сава Трлајић
[уреди | уреди извор]Епископ Сава Трлајић службовао је у Башаиду од 1911. до 1927. године. Након службовања у Башаиду краљевским указом постављен је за секретара Светог архијерејског синода. Замонашио се 1929. године у манастиру Крушедол (Фрушка гора). Године 1930. изабран је за викарног епископа сремског, а 1934. године хиротонисан у чин епископа у Сремским Карловцима и постављен за епископа горњокарловачог са садиштем у Плашком. Мученички је пострадао 1941. године, за његов гроб се до данашњег дана не зна. За свеца је проглашен маја 2000. године у Београду у Храму Светог Саве на Врачару. У част Саве Трлајића постављена је спомен плоча у самој Цркви.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед са дворишне стране -
Улаз у цркву -
Звоник -
Фасада цркве
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Башаид | Српска Православна Епархија банатска
- ^ „Sv. Sava gornjokarlovacki[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2015. г. Приступљено 14. 08. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Значајна непокретна културна добра у Војводини Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2020)
- Свештеномученик Сава (Трлајић) - епископ горњокарловачки
