Пређи на садржај

Пчињски управни округ

С Википедије, слободне енциклопедије
Пчињски управни округ
Положај
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиВрањско Поморавље, Власина, Крајиште, Прешевска Моравица, Пчиња
Админ. центарВрање
Површина3.520 km2
Становништво2022.
 — број ст.193.802
 — густина ст.55,06 ст./km2
Позивни број+381 (0)17
Општине и градови7
Босилеград
Бујановац
Владичин Хан
Град Врање (Врање, Врањска Бања)
Прешево
Сурдулица
Трговиште
Број насеља363
(6 градских и 357 сеоских)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Пчињски управни округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата град Врање и општине Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица и Трговиште.

Седиште округа је град Врање. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 193.802 становника[1]

Културно-историјске знаменитости датирају од пре више векова. Најстарије војно утврђење је из XIII века — Марково Кале. Познат је и стари турски амам (турско парно купатило) из XVI века, затим Пашин конак из 1765. године у коме је 1881. године отворена гимназија.

Врањска Бања представља посебну карактеристику овог краја — термоминералне воде која помаже у лечењу многих обољења.

Привреду Врања чине индустрија, рударство, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство.

Територијална организација

[уреди | уреди извор]

Пчињски управни округ чини један град и шест општина:

Грб Општина/град Седиште Површина (km²) Становништво (2022) Број насеља
Босилеград Босилеград 571 6.065 37
Бујановац Бујановац 461 41.068 59
Владичин Хан Владичин Хан 366 17.532 51
Врање Врање 860 74.381 105
Прешево Прешево 264 33.449 35
Сурдулица Сурдулица 628 16.991 41
Трговиште Трговиште 370 4.316 35
Пчињски управни округ Врање 3.520 193.802 363
Извор: Републички завод за статистику[2][1]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 2022.‍
Срби
  
112.011 57,79%
Албанци
  
56.834 29,32%
Роми
  
10.877 5,61%
Бугари
  
4.970 2,56%
Македонци
  
267 0,19%
Горанци
  
155 0,13%
Југословени
  
115 0,06%
Украјинци
  
71 0,03%
Руси
  
31 0,01%
Црногорци
  
28 0,01%
Хрвати
  
26 0,01%
Муслимани
  
22 0,01%
Словенци
  
18 0,01%
Власи
  
12 0,00%
Мађари
  
11 0,00%
Бошњаци
  
9 0,00%
Румуни
  
7 0,00%
Словаци
  
6 0,00%
Русини
  
4 0,00%
Немци
  
3 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
Регионална припадност
  
42 0,02%
Остали
  
180 0,09%
Нису се изјаснили
  
1.852 0,95%
непознато
  
6.250 3,22%
укупно: 193.802

Највећа насеља

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ „Општине и региони у Републици Србији 2024.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2024. Приступљено 12. 1. 2025. 
  3. ^ „Старост и пол, подаци по насељима — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 12. 1. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]