Велики Трновац
Велики Трновац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Општина | Бујановац |
Становништво | |
— 2022. | 7894 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 28′ 31″ С; 21° 44′ 30″ И / 42.47539° С; 21.74169° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 405 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 17528 |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | BU |
Велики Трновац је насељено место у општини Бујановац, које се налази у Пчињском округу. Према попису из 2022. живело је 7.894 становника.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Велики Трновац живи 4.324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 30,2 година (29,2 код мушкараца и 31,2 код жена). У насељу има 1.236 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,47.
Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2002. године).
|
Националност | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. | 2011. | 2022. |
Срби | 86 1,74% |
2 0,04% |
9 0,14% |
3 0,04% | |||||
Албанци | 4.502 90,91% |
5.517 98,55% |
6.278 99,08% |
[а] 186 96,35% |
6.730 99,53% |
7.798 98,78% | |||
Бошњаци Муслимани (до 1991) |
14 0,28% |
1 0,02% |
16 0,25% |
5 2,60% |
1 0,01% |
||||
Роми | 11 0,22% |
7 0,13% |
|||||||
Македонци | 2 0,03% |
||||||||
Југословени | 187 3,78% |
3 0,05% |
|||||||
Мађари | 1 0,02% |
||||||||
Бугари | 1 0,01% |
||||||||
Остали | 1 0,52% |
30 0,44% |
4 0,05% | ||||||
Укупно | 3.887 | 4.378 | 4.952 | 5.598 | 6.336 | 5.896 | 6.762 | — [б] | 7.894 |
м | ж |
|||
? | 20 | 25 | ||
80+ | 27 | 38 | ||
75—79 | 34 | 54 | ||
70—74 | 71 | 85 | ||
65—69 | 93 | 138 | ||
60—64 | 123 | 137 | ||
55—59 | 107 | 142 | ||
50—54 | 116 | 141 | ||
45—49 | 179 | 138 | ||
40—44 | 227 | 188 | ||
35—39 | 269 | 260 | ||
30—34 | 261 | 309 | ||
25—29 | 227 | 265 | ||
20—24 | 234 | 207 | ||
15—19 | 293 | 273 | ||
10—14 | 346 | 300 | ||
5—9 | 422 | 388 | ||
0—4 | 312 | 313 | ||
Просек : | 29,2 | 31,2 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.281 | 651 | 1.556 | 72 | 1 | 1 |
Женски | 2.400 | 516 | 1.650 | 230 | 1 | 3 |
УКУПНО | 4.681 | 1.167 | 3.206 | 302 | 2 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 924 | 412 | 0 | 1 | 59 |
Женски | 381 | 333 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 1.305 | 745 | 0 | 1 | 60 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 18 | 96 | 8 | 48 |
Женски | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
УКУПНО | 2 | 18 | 99 | 8 | 48 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 3 | 16 | 60 | 14 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 15 | 17 |
УКУПНО | 0 | 3 | 17 | 75 | 31 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 15 | 0 | 0 | 172 | |
Женски | 3 | 0 | 0 | 8 | |
УКУПНО | 18 | 0 | 0 | 180 |
Религија
[уреди | уреди извор]У насељу постоји српски православна црква Св. цара Константина и царице Јелене. Православни Срби из Бујановца су послали писмо патријарху Герману 7. маја 1969. у којем су се жалили да локални Албанци скрнаве ову цркву. Срби су ту живели до 1964., а црква је грађена на старим темељима цркве 1936/37. Уништена је ограда црквеног дворишта, сломљени су капија и врата на цркви, уништени су сви гробови, уништене су све иконе у цркви и разлупани сви прозори. Цркву су Албанци користили као тоалет, а екипа из завода за споменике из Београда је у цркви затекла једног магарца. Три џамије у месту су Албанци одржавали, а ову цркву су скрнавили.[2] Слични вандализми се учестало понављају и у 21. веку, па су тако 2007. Срби из Бујановца у цркви затекли одваљена и бачена врата, почупане електричне водове, однет струјомер, ишчупан и поломљен лустер и пепео од ложене ватре на сред цркве, а били су и видљиви трагови људског измета.[3]
Напомене
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Православље, бр. 1344. од 15. марта, Напади на српске светиње и православне вернике на Косову. Београд: СПЦ. 2023. стр. 27.
- ^ Oskrnavljena crkva u Velikom Trnovcu. 2007.