Јован II Косача
| Јован II Косача | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1552. |
| Место рођења | Млетачка република |
| Датум смрти | око 1602. |
| Место смрти | Млетачка република |
| Породица | |
| Потомство | Влатко IV Косача |
| Родитељи | Влатко III Косача Тадеа Белазио |
| Династија | Косаче |
| титуларни херцег од светог Саве | |
 | |
Јован II Косача (итал. Giovanni Cosazza, р. око 1552. - у. око 1602) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и млетачки племић. Као син Влатка III Косаче (у. 1591) и унук Јована I Косаче (у. 1537), који је био члан млетачког Великог већа и Већа десеторице, Јован II је наследио разна права која су припадала његовој породици, укључујући и право на почасни херцешки наслов и приходе које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка. О угледу који су Косаче уживале сведочи и интервенција папе Клeментa VIII (1592-1605) у Јованову корист, поводом извесних спорова који су 1598. године настали са млетачким властима. Породичне повеље и привилегије, са два златна печата, изричито се помињу у Јовановој опоруци, коју је саставио 1598. године. Пошто је желео да има своје примерке породичних повеља, Јованов млађи брат Алфонсо је 1591. године затражио и добио потврду племићке дипломе, коју му је издао млетачки дужд Пасквале Чикоња (1585-1595). Јован се 1577. године оженио Елизабетом Ђорђи, а њихов син и наследник Влатко IV Косача, који је умро око 1642. године, био је последњи мушки припадник венецијанског огранка породице Косача.[1][2][3][4][5]
Први родослов породице Косача, који је објављен 1621. године у делу "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", садржао је и основне податке о венецијанском огранку, укључујући и помен Јована II Косаче, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).[6][7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ивић 1928, стр. IX.
- ^ Динић 1935, стр. 245-247.
- ^ Атанасовски 1979, стр. 178-181, 186, 229-231.
- ^ Čoralić 1993, стр. 53—55.
- ^ Čoralić 2017, стр. 149—151.
- ^ Du Fresne 1680, стр. 342.
- ^ Du Fresne 1746, стр. 129.
Литература
[уреди | уреди извор]- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Динић, Михаило (1935). „Дубровачки трибути: Могориш, Светодмитарски и Конавоски доходак, Провижиун браће Влатковића”. Глас Српске краљевске академије. 168: 203—257.
- Du Fresne, Carolus (1680). Historia Byzantina duplici commentario illustrata. Lutetiae Parisiorum: Apud Ludovicum Billaine.
- Du Fresne, Carolus (1746). Illyricum vetus & novum, siue, Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae. Posonii: Typis Hæredum Royerianorum.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српскаy.
- Čoralić, Lovorka (1993). „Prilozi poznavanju prisutnosti i djelovanja doseljenika iz Bosne u Veneciji od XIV. do XVII. stoljeća”. Historijski zbornik. 46: 31—60.
- Čoralić, Lovorka (2017). „Ogranak humske velikaške obitelji Kosača u Mlecima: Tragom oporučnih spisa (16.-17. stoljeće)”. Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU. 35: 145—155.
