Јово Мијатовић
Јово Мијатовић | |
---|---|
Датум рођења | 1886. |
Место рођења | Загајеви, Аустроугарска |
Датум смрти | 1986. |
Место смрти | СФР Југославија |
Јово Мијатовић (Загајеви[1], 1886 — 1986) је био српски травар, у народу познат као травар са Романије.
Живот
[уреди | уреди извор]У матичним књигама у Рогатици је уписано да је рођен 1886.[2] у селу Загајеви.[1] Пошто у то вријеме сва новорођенчад нису одмах уписивана у матичне књиге рођених, него некад и по неколико година касније, претпоставља се да је живио и дуже од 100 година.[2] Био је земљорадник а бавио се народном медицином и траварством.[1] Након Другог свјетског рата се широм Југославије прочуо као травар тако да су у његово родно село долазиле групе људи да затраже помоћ.[1][3][4] На путу Подроманија-Рогатица је стајао дрвени путоказ на коме је писало „Јовина станица“, тако да би колоне посјетилаца знале како пјешице да дођу до његовог забаченог села на Романији.[4][2]
Са супругом Миленом је имао шеснаесторо дјеце, 11 синова и пет кћери.[4] Себи је 1975. подигао споменик од мермера у природној величини, гдје је и сахрањен.[4][5] Његова супруга Милена је умрла 1983, а Јово је извршио самоубиство 1986.[4][2]
Филм Јова Мијатовић
[уреди | уреди извор]О Јови Мијатовићу је 1964. снимљен докуменатрни филм Јова Мијатовић у режији Пурише Ђорђевића.[1] Филм се бави његовим животом.[1]
Дјела
[уреди | уреди извор]- Травар - траве и мелеми, Eccom, Београд, (1973); Породица и домаћинство, Београд (1982)
- Лечење биљем, Studio Line, Београд (1998); Studio Line, Београд (2004)
- Природно лечење храном, Силигон, Београд, 94 стр.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Јова Мијатовић, Пуриша Ђорђевић (1964)
- ^ а б в г „Стопама деда Јове са Романије”. Политика. 02. 11. 2009. Приступљено 3. 5. 2012.
- ^ „Легенде које живе - Јово Мијатовић”. Palelive.com. 18. 1. 2011. Приступљено 3. 5. 2012.
- ^ а б в г д „Лијечио је Никсоновог сина”. еНовости. 13. 08. 2007. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 3. 5. 2012.
- ^ „Слика споменика”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2012. г. Приступљено 03. 05. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Политика: Лековита брезова вода, 30. 3. 2008. (језик: српски)
- еНовости: Лијечио је Никсоновог сина, 13. 8. 2007. (језик: српски)
- Филм о травару с Романије Јови Мијатовићу, 31. 12. 2011. (језик: српски)
- Легенде које живе - Јово Мијатовић, 18. 1 2011. (језик: српски)
- Планета: Лековито биље, М. Рајковић (језик: српски)