Јордан Грабулоски

Јордан Грабулоски
Јордан Грабулоски
Лични подаци
Датум рођења	(1925-03-12)12. март 1925.
Место рођења	Прилеп, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	26. мај 1986.(1986-05-26) (61 год.)
Место смрти	Скопље, СФР Југославија

Јордан Грабулоски — Грабул (Прилеп, 12. март 1925 — Скопље, 26. мај 1986) је био југословенски и македонски вајар.

Биографија

Учествовао је у Народноослободилачкој борби. После рата завршио је Академију за ликовне уметности у Београду 1952. године.

Био је оснивач и члан авангардне групе „Денес“ од 1953. године, директор Училишта примењене уметности у Скопљу, председник Друштва ликовних уметника Македоније и дописни члан Македонске академије наука и уметности од 1981. године.

Био је на студијским путовањима по Италији, Грчкој, Египту, Сирији и осталим земљама. Имао је самосталне изложбе у Скопљу 1966, 1970, 1986. и 1988. године (ретроспектива) и групне изложбе у Београду, Загребу, Паризу, Лондону, Бечу, Атини, Венецији и Каиру.

Два пута је био добитник награде „11. Октомври“, 1966. и 1970. године.

Умро је 26. маја 1986. године у Скопљу.

Стваралаштво

Грабулоски је имао велико значење за развој модерне скуплтуре са особитим доприносом на пољу споменичке пластике. Аутор је бројних споменика чија су обиљежја разне стилске одреднице од реализма и социјалистичког реализма (Ваташа, 1962; Белчишта, 1958; Прилеп 1958; Кичево, 1963; Скопље, 1965) до асоцијативног геометризма (Отешево, 1973; Ђевђелија, 1969; Крушево, 1974).

У гимназијским данима, Грабулоски се углавном бавио цртањем пејзажа око Прилепа. Из овог раздобља његовог стваралаштва сачувано је седам цртежа, пет пејзажа, један аутопортрет, две скулптуре од непечене глине и остало.

Почетком 1950-их, следио је линију реалистичке пластике што се најбоље види на споменику Николи Кареву из 1953, а после тога је стилизовао и поједноставио форму („Отпор“, 1961; „Самоник“, 1966).

Аутор је бројних споменика по Македонији, од којих су најзначајнији:.

• Споменик првом штрајку дуванских радника и дуванским радницима погинулим у НОБ, Прилеп 1958.
• Споменик Николи Кареву, 1953.
• Споменик Гоце Делчеву
• Споменик Првој македонско-косовској бригади, Сливово
• Споменик Револуцији, Белчишта 1958.
• Споменик стрељаним омладницима од бугарског окупатора, Ваташа 1962.
• Спомен-костурница палих бораца и жртава фашизма, Кичево 1963.
• Меморијални комплекс НОБ-а, Бутел (Скопље) 1965.
• Споменик слободи, тврђава Кале (Скопље) 1965.
• Споменик слободи, Ђевђелија 1969.
• Споменик Преспанском саветовању, Отешево 1973.
• Македониум, Крушево 1974.

Из опуса његовог стваралаштва посебно је важан монументални споменик „Македониум“ у Крушеву, посвећен палим борцима и јунацима Илинденског устанка (1903) и Народноослободилачке борбе (1941 — 1944). Споменик је свечано отворен на Илиндан 1974. године.

Галерија

• 
  Споменик Револуцији, Белчишта 1958.
• 
  Рељеф на спомен-костурници, Кичево 1963.
• 
  Споменик на тврђави Кале, Скопље 1965.
• 
  Споменик слободи, Ђевђелија 1969.
• 
  „Македониум“, Крушево 1974.

Литература

• Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.
• Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“ 2009. година.

Спољашње везе

• Answers. com - Jordan Grabuloski-Grabul (приступљено 9. августа 2011)