Пређи на садржај

Јосиф Даниловац

С Википедије, слободне енциклопедије
Јосиф Даниловац
Аутопортрет
Лични подаци
Датум рођења(1877-11-22)22. новембар 1877.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти20. новембар 1945.(1945-11-20) (67 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
Уметнички рад
ПољеСликарство, Графика, Карикатура, Стрип

Јосиф Даниловац, (понекад Јосип, понекад Даниловић, Беч, 22. новембар 1877. — Беч, 20. новембар 1945.) био је српски сликар, графичар и карикатуриста.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јосиф Даниловац је студирао на Ликовној академији у Бечу. Ментори су му били професори Зигмунд Л'Алеман на сликарству и Вилијам Унгер на графици. Даниловац је сликао портрете и фолклорне сцене из Јужне Србије и са Косова. У графикама приказује живот радника на железници и у фабрикама. Карикатуре је од 1908. објављивао у бечком сатиричном недељнику Die Muskete. До 1914. био је наставник цртања на Уметничко-занатској школи у Београду. Учествовао је на Југословенским изложбама (1904, 1906, 1908), на Светској изложби у Лијежу (1905), Балканској изложби у Лондону (1907) и на Другој изложби Ладе (1909).[1]

Често је одлазио до Трста и цртао луку и бродове. Највећу популарност постигао је радећи насловне стране железничких каталога Märklin 1929--1939/40. Чувени филмски режисер Фриц Ланг ангажовао га је 1929. као уметничког консултанта приликом снимања филма Жена на месецу.[2]

Гроб Јосифа Даниловца у Бечу.

Био је запажен као карикатуриста крајем XIX и почетком XX в. у Врачу погађачу Симе Лукина Лазића. Почетком 20-их сарађивао је у дечјем листу Наша деца Јелене и Ивана Зрнића. Поред логотипа, илустрација и неколико краћих стрипова, урадио је и један дужи стрип, Путовање око света, према тексту који је написао песник Исаије Митровић.[2] Након немачког анектирања Аустрије, заједно са супругом, због њеног јеврејског порекла, био је изложен прогону нацистичких власти.[3] Пошто му је у новембру 1938. забрањен рад, повукао се из јавности. После смрти додељено му је почасно место на гробљу Деблингер, а 1955. по њему је названа једна улица у Бечу (нем. Danilovatzgasse).[2]

Галерија илустрација и слика Јосифа Даниловца

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Краут, Вања (1984). Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 295. 
  2. ^ а б в „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-22. 
  3. ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Danilowatz, Josef”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 2025-01-22. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • „Срби у Уметничкој Академији у Бечу", БК, 1900, 29, 30;
  • В. Краут, Историја српске графике, Горњи Милановац/Београд 1985;
  • В. Лакићевић Павићевић, Илустрована штампа за децу код Срба, Београд 1994;
  • З. Зупан, Век стрипа у Србији, Панчево 2007.