Јосиф Даниловац
Јосиф Даниловац | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. новембар 1877. |
Место рођења | Беч, Аустроугарска |
Датум смрти | 20. новембар 1945.67 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустрија |
Уметнички рад | |
Поље | Сликарство, Графика, Карикатура, Стрип |
Јосиф Даниловац, (понекад Јосип, понекад Даниловић, Беч, 22. новембар 1877. — Беч, 20. новембар 1945.) био је српски сликар, графичар и карикатуриста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јосиф Даниловац је студирао на Ликовној академији у Бечу. Ментори су му били професори Зигмунд Л'Алеман на сликарству и Вилијам Унгер на графици. Даниловац је сликао портрете и фолклорне сцене из Јужне Србије и са Косова. У графикама приказује живот радника на железници и у фабрикама. Карикатуре је од 1908. објављивао у бечком сатиричном недељнику Die Muskete. До 1914. био је наставник цртања на Уметничко-занатској школи у Београду. Учествовао је на Југословенским изложбама (1904, 1906, 1908), на Светској изложби у Лијежу (1905), Балканској изложби у Лондону (1907) и на Другој изложби Ладе (1909).[1]
Често је одлазио до Трста и цртао луку и бродове. Највећу популарност постигао је радећи насловне стране железничких каталога Märklin 1929--1939/40. Чувени филмски режисер Фриц Ланг ангажовао га је 1929. као уметничког консултанта приликом снимања филма Жена на месецу.[2]
Био је запажен као карикатуриста крајем XIX и почетком XX в. у Врачу погађачу Симе Лукина Лазића. Почетком 20-их сарађивао је у дечјем листу Наша деца Јелене и Ивана Зрнића. Поред логотипа, илустрација и неколико краћих стрипова, урадио је и један дужи стрип, Путовање око света, према тексту који је написао песник Исаије Митровић.[2] Након немачког анектирања Аустрије, заједно са супругом, због њеног јеврејског порекла, био је изложен прогону нацистичких власти.[3] Пошто му је у новембру 1938. забрањен рад, повукао се из јавности. После смрти додељено му је почасно место на гробљу Деблингер, а 1955. по њему је названа једна улица у Бечу (нем. Danilovatzgasse).[2]
Галерија илустрација и слика Јосифа Даниловца
[уреди | уреди извор]-
"Божији мир" (Gottesfriede), илустрација, 1908.
-
Карикатура Франца Вацика у Аустријским илустрованим новинама (Österreichs Illustrierter Zeitung), 1908.
-
Карикатура Франца Вацика у часопису Мускета, 1910.
-
"Посета пријатељице" (Besuch der Freundin), уље на плочи, 1921.
-
"Макарска током јаке буре" (Makarska bei Starker Bora), акварел, 1922.
-
"Филаделфија" (Philadelphia), илустрација, 1925.
-
"Виндобона", илустрација, 1925.
-
"Schnellzuglokomotive der BBÖ-Reihe 113", слика из 1925.
-
"Пуним гасом! Каталог аутомобила" (Mit Vollgas! Ein Bilderbuch vom Auto), илустрација, 1929.
-
Насловна страница Мерклин каталога, 1932.
-
"Два духа" (Zwei Gespenster), цртеж оловком, 1932.
-
"Посета" (Der Besuch), уље на плочи, 1934.
-
Илустрација "Улица" (Straße) објављена у часопису Мускета.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Краут, Вања (1984). Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 295.
- ^ а б в „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-22.
- ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Danilowatz, Josef”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 2025-01-22.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Срби у Уметничкој Академији у Бечу", БК, 1900, 29, 30;
- В. Краут, Историја српске графике, Горњи Милановац/Београд 1985;
- В. Лакићевић Павићевић, Илустрована штампа за децу код Срба, Београд 1994;
- З. Зупан, Век стрипа у Србији, Панчево 2007.