Пређи на садржај

Јосиф Срдановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јосиф Срдановић
Јосиф Срдановић, Скопље, пре 21. маја 1922. (фотографија је власништво Музеја позоришне уметности Србије)
Лични подаци
Датум рођења(1884-04-18)18. април 1884.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина Србија
Датум смрти1955.(1955-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (70/71 год.)
Место смртиНиш, ФНР Југославија
ЗанимањеГлумац и редитељ
Породица
СупружникЖивка Срдановић
ДецаРастко Срдановић

Јосиф Срдановић (Крагујевац, 18. април 1884 — Ниш, 1955) био је српски и југословенски позоришни глумац и редитељ. Своје најбоље стваралачке године посветио је тада новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.

Рани живот

[уреди | уреди извор]

О животу Јосифа Срдановића нема пуно података. Родио се у Крагујевцу, где је завршио средњу школу при Војно техничком заводу.

Међутим, још као врло млад почео је да се бави глумом, у почетку аматерски, а убрзо и професионално. На професионалну сцену ступио је 1902. у нишком Синђелићу (касније Народно позориште у Нишу). Играо је затим у трупи Љубомира Рајчића Чврге, да би 1908. добио ангажман у Народном позоришту у Београду. На београдској сцени није се дуго задржао, али је остварио неколико улога.[1] После Народног позоришта поново је играо у трупама Михаила Лазића Чичка и Симе Бунића.[2]

Једно време, током 1910. године, боравио је и у Крушевцу,[3][4] а затим је, исте године, отишао у Сремску Митровицу, где се оженио младом Крушевљанком Живком Тодоровић (касније Живка Срдановић), коју је такође увео у свет глуме. Супружници Јосиф и Живка Срдановић добили су сина Растка.[5]

Наредних година супружници наступају по разним сценама широм Србије и Војводине, све до почетка Првог светског рата.[6]

Први светски рат

[уреди | уреди извор]

У Првом светском рату, током 2016. године, Јосиф је био у избеглиштву на Корзици, где је наступао у једном српском војничком и заробљеничком позоришту у Ајачу.[7]

Током Првог светског рата позоришта у Србији и Војводини нису радила четири године, а позоришни живот пренео се ван граница Србије, на Крф и Корзику, на Солунски фронт, у Бугарску, Мађарску, Аустроугарску, Француску и Африку. Многи српски глумци, као војни обвезници, повукли су се са српском војском у изгнанство. Други су, као војни заробљеници или као грађани, одведени у разне заробљеничке логоре. И једни и други су, најчешће у сарадњи с даровитим аматерима, оснивали су војничка и заробљеничка позоришта од којих су нека радила током целог трајања рата.[8]

Македонско народно позориште

[уреди | уреди извор]
Стара зграда Македонског народног позоришта, на обали Вардара, срушена у земљотресу 1963. године[9]
Плакат за представу Покојник, у режији Јосифа Срдановића, која се играла

Године 1919. године, одмах по завршетку рата, Јосиф и Живка Срдановић добијају ангажман у новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.[6] На македонској сцени Јосиф је провео своје најбоље године као глумац и редитељ.[2] На комеморативној конференцији, која је 21. јануара 1938. одржана у Македонском народном позоришту поводом смрти Бранислава Нушића, играна је Нушићева комедија Покојник у режији Јосифа Срдановића.

Неке од улога у МНП

[уреди | уреди извор]

Неке режије у МНП

[уреди | уреди извор]

Народно позориште у Нишу

[уреди | уреди извор]

По избијању Другог светског рата глумачки и брачни пар Срдановић одлази у Ниш, где добијају ангажман у Градском повлашћеном позоришту[10] (данашње Народно позориште у Нишу[11]) и ту остају до пензионисања. Јосиф је умро у Нишу, 1955. године. Његова супруга Живка по пензионисању се преселила у Кикинду, где је и умрла, 1984. године.[6]

Неке режије

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Јосиф Срдановић - представе”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19. 
  2. ^ а б „Josif Srdanović”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18. 
  3. ^ „Srdanovic Josif - Fotografija sa autografom; avers. Kruševac, 4.IV 1910.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19. 
  4. ^ „Srdanovic Josif - Fotografija sa autografom; revers. Kruševac, 4.IV 1910.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19. 
  5. ^ „Srdanović Živka sa sinom Rastkom. Fotografija sa autografom; avers. Posveta Julki Bakić, glumici. Vrnjci, 20.IX 1913.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19. 
  6. ^ а б в Dejan (2023-11-12). „Živka Srdanović - Velika kruševačka "tragičarka". KruševacGrad (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18. 
  7. ^ „Srpsko vojničko i zarobljeničko pozorište u I svetskom ratu - фотографија снимљена после представе "Ђидо", у Ајачију, Корзика, март 1916. Фотографија с аутографом Јосифа Срдановића”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19. 
  8. ^ „Srbiju volimo - Otvorena izložba"Srpska vojnička i zarobljenička pozorišta u Prvom svetskom ratu"”. Srbiju volimo. 2014-04-25. Приступљено 2024-07-19. 
  9. ^ „Музејска поставка - НУ Македонски Народен Театар, Република Северна Македонија”. mnt.mk (на језику: македонски). Приступљено 2024-07-18. 
  10. ^ „Srdanović Živka”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18. 
  11. ^ „Vremeplov (11.3.2010)”. RTS :: Društvo. 11. 3. 2010. Приступљено 2024-07-18.