Јужноафрички гранични рат
| Јужноафрички гранични рат | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Хладног рата и деколонизације Африке | |||||||||
 | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
 Герит Филјун Вили ван Никерк Луј Пијенар Б.Ј. Ворстер Питер Вилем Бота Констанд Филјун Јоханес Гелденхујс Магнус Малан Андреас Либенберг Георг Меиринг Коренлијус Њоба † Жонас Савимби |
 Сем Нујома Тобијас Хаинјеко † Питер Мањемба Димо Хамамбо Питер Мвешиханге Соломон Хувала Агостињо Нето Жозе Едуардо дос Сантос Антонио Франка Ико Кареира | ||||||||
| Јачина | |||||||||
|
Јужна Африка: 30.743 ЈАОС трупе у Анголи и Намибија Југозападна Африка:22.000 ЈЗАТС снаге 8.300 ЈЗАПОЛ полиција |
СВАПО: 32.000 герилаца НОВН  Куба:12.000 припадника РОС у јужној Анголи Ангола:50.000 припадника НОСОА | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
|
2.038[28] – 2,500[29] |
11.335[30] 2.016—5.000 (укључујући жртве Анголског грађанског рата)[31] | ||||||||
| Намибијске цивилне жртве: 947—1.087[32] | |||||||||
Јужноафрички гранични рат, познат и као Намибијски рат за независност, био је у великој мјери асиметрични сукоб који се одвијао у Намибији (тада Југозападна Африка), Замбији и Анголи од 26. августа 1966. до 21. марта 1990. године. Била је то борба између Јужноафричких одбрамбених снага и Народноослободилачке војске Намибије, оружаног крила Југозападноафричке народне организације. Борбе током Јужноафричког граничног рата биле су неке од највећих борби на афричком континенту од завршетка Другог свјетског рата и уско су биле повезане са Анголским грађанским ратом.
Јужноафричка Република је управљала територијом познатом под именом Југозападна Африка која је освојена од Немачке након Првог светског рата. Године 1966. Генерална скупштина Организације уједињених нација опозвала је право ЈАР-у да влада територијом Југозападне Африке и да управу препусти УН-у. Јужноафричка Република одбила је да призна ову резолуцију, те је де факто и даље управљала територијом.[33]
Дана 26. августа 1966. године, герилске снаге СВАПО-а кренуле су у напад против Јужноафричких одбрамбених снага код села Омугулугвомбаше. Био је то први оружани сукоб у Намибијском рату за независност.[34] Тај дан у Намибији се слави као државни празник.
Рат је завршио потписивањем споразума у Њујорку 22. децембра 1988. године, којим је влада ЈАР-а пристала на давање независности Намибији. Независна Намибија проглашена је 21. марта 1990. године, а на изборима је СВАПО освојио 55 од 72 посланичка места у Националној скупштини Намибије, омогућујући им да формирају националну владу.[35]
Види још
[уреди | уреди извор]- Кубанска интервенција у Анголи
- Португалски колонијални рат
- Рат у Родезији
- Рат за независност Анголе
- Анголски грађански рат
- Рат за независност Мозамбика
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Beckett, Ian; Pimlott, John (2011). Counter-insurgency: Lessons from History. Yorkshire: Pen & Sword Books. стр. 204–219. ISBN 978-1848843967.
- ^ Cann, John (2015). Flight Plan Africa: Portuguese Airpower in Counterinsurgency, 1961–1974. Solihull: Helion & Company. стр. 362—363. ISBN 978-1909982062.
- ^ а б Fryxell, Cole. To Be Born a Nation. стр. 13.
- ^ а б Lulat, Y.G.M. (1992). United States Relations with South Africa: A Critical Overview from the Colonial Period to the Present. New York: Peter Lang Publishing, Incorporated. стр. 143—146,210. ISBN 978-0820479071.
- ^ Dale, Richard (2014). The Namibian War of Independence, 1966-1989: Diplomatic, Economic and Military Campaigns. Jefferson: McFarland & Company, Incorporated Publishers. стр. 74—77,93—95. ISBN 978-0786496594.
- ^ Thomas, Scott (1995). The Diplomacy of Liberation: The Foreign Relations of the ANC Since 1960. London: Tauris Academic Studies. стр. 202—210. ISBN 978-1850439936.
- ^ Larmer, Miles (2011). Rethinking African Politics: A History of Opposition in Zambia. Surrey: Ashgate Publishing Ltd. стр. 209—217. ISBN 978-1409482499.
- ^ The Soviet Union and Revolutionary Warfare: Principles, Practices, and Regional Comparisons, 1988. Page 140-147
- ^ а б Taylor, Ian (2006). China and Africa: Engagement and Compromise. Abingdon-on-Thames: Routledge Books. стр. 153–158. ISBN 978-0415545525.
- ^ Hughes, Geraint (2014). My Enemy's Enemy: Proxy Warfare in International Politics. Brighton: Sussex Academic Press. стр. 73—86. ISBN 978-1845196271.
- ^ The Foreign Policy of Yugoslavia, 1973–1980, 1980. Page 125
- ^ Yugoslavia in the 1980s, 1985. Page 265.
- ^ Interparliamentary Union Conference, Sofia, Bulgaria: Report of the United States Delegation to the 64th Conference of the Interparliamentary Union, Held at Sofia, Bulgaria, 21–30 September 1977. Page 42
- ^ Record of Proceedings -International Labour Conference 6, 1982. Page 4.
- ^ Bermudez, Joseph (1997). Terrorism, the North Korean connection. New York: Crane, Russak & Company. стр. 124. ISBN 978-0844816104.
- ^ Domínguez, Jorge (1989). To Make a World Safe for Revolution: Cuba's Foreign Policy. Cambridge: Harvard University Press. стр. 114–120,168–169. ISBN 978-0674893252.
- ^ Abegunrin, Olayiwola (1997). Nigerian Foreign Policy Under Military Rule, 1966-1999. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. стр. 93. ISBN 978-0275978815.
- ^ Tanzania: A Political Economy, 2013. Page 355.
- ^ SWAPO and the Struggle for National Self-determination in Namibia, 1980. Page 33.
- ^ Imagery and Ideology in U.S. Policy Toward Libya 1969–1982, 1988. Page 70.
- ^ SWAPO Information Bulletin," 1983. Page 37.
- ^ AAPSO Presidium Committee on Africa held in Algeria, 17–18 February 1985, 1985. Page 26.
- ^ Granger, David A. „Forbes Burnham and the Liberation of Southern Africa” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 12. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2015.
- ^ Tsokodayi, Cleophas Johannes. Namibia's Independence Struggle: The Role of the United Nations. стр. 1—305.
- ^ McMullin, Jaremey (2013). Ex-Combatants and the Post-Conflict State: Challenges of Reintegration. Basingstoke: Palgrave-Macmillan. стр. 81—88. ISBN 978-1-349-33179-6.
- ^ George, Edward (2005). The Cuban intervention in Angola. New York: Frank Cass Publishers. стр. 236–246. ISBN 978-0415647106.
- ^ Williams, Gwyneth & Hackland, Brian. The Dictionary of Contemporary Politics of Southern Africa (2016 изд.). Routledge Books. стр. 88—89. ISBN 978-1-138-19517-2.
- ^ „SA Roll of Honour: List of Wars”. Justdone.co.za. Архивирано из оригинала 26. 07. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2013.
- ^ Green, Reginald Herbold. „Namibia : The road to Namibia – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 31. 1. 2018.
- ^ Corum, James; Johnson, Wray (2003). Airpower in small wars: fighting insurgents and terrorists. Lawrence: University Press of Kansas. стр. 315. ISBN 978-0700612406.
- ^ Polack, Peter (2013). The Last Hot Battle of the Cold War: South Africa vs. Cuba in the Angolan Civil War (illustrated изд.). Oxford: Casemate Publishers. стр. 92—108,164—171. ISBN 978-1612001951.
- ^ Akawa, Martha; Silvester, Jeremy (2012). „Waking the dead: civilian casualties in the Namibian liberation struggle” (PDF). Windhoek,Namibia: University of Namibia. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2016. г. Приступљено 4. 1. 2015.
- ^ „Namibian War of Independence 1966-1988”. Armed Conflict Events Database. Приступљено 11. 2. 2013.
- ^ Petronella Sibeene (17. 4. 2009). „Swapo Party Turns 49”. New Era. Архивирано из оригинала 7. 9. 2012. г. Приступљено 11. 2. 2013.
- ^ "Namibian Voters Deny Total Power to SWAPO," by Michael Johns, The Wall Street Journal, November 19, 1989. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014).
Литература
[уреди | уреди извор]- Beckett, Ian; Pimlott, John (2011). Counter-insurgency: Lessons from History. Yorkshire: Pen & Sword Books. стр. 204–219. ISBN 978-1848843967.
- Fryxell, Cole. To Be Born a Nation. стр. 13.
- Tsokodayi, Cleophas Johannes. Namibia's Independence Struggle: The Role of the United Nations. стр. 1—305.
