Љубица Маржинец
Љубица Маржинец | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 18. септембар 1909. |
Место рођења | Осијек, Аустроугарска |
Датум смрти | 20. јануар 1963.53 год.) ( |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Занимање | Пијанисткиња, музички педагог |
Породица | |
Родитељи | Хинко Маржинец |
Музички рад | |
Жанр | барок, камерна музика |
Инструменти | клавир |
Љубица Маржинец (Осијек, 18. септембар 1909 — Београд, 20. јануар 1963) била је пијанисткиња и музички педагог.
Биографија
[уреди | уреди извор]Љубица Маржинец је рођена у Осијеку 18. септембра 1909. године у музичкој породици чешког порекла. Њен отац је био музички педагог и диригент Хинко Маржинец. Клавир је учила у Београду код Ћирила Личара, а 1932. године је дипломирала на Мајсторској школи Прашког конзерваторијума у класи Карела Хофмајстера. Наступала је у Моравској Острави, Прагу и Београду, где се први пут представила извођењем Клавирског концерта Ес-дур Франца Листа, 1929. године.[1]
Током међуратног периода, посебно од 1933. до 1937. године, радо је учествовала у музичком животу Београда изводећи модерне обраде барокних композиција попут Прелудијум и фуга (Фрескобалди — Респиги), Прелудијум и фуга а-мол (Бах — Респиги), дела Фредерика Шопена (1939) и Лудвига ван Бетовена (клавирске сонате оп. 57 и 81а). Поред Листа и Баха, свирала је и дела и концерте за клавир Моцарта. Посебне похвале је добијала за извођења дела југословенских композитора попут Марка Тајчевића, Јосипа Славенског, Бориса Папандопула и Милоја Милојевића.
У Музичкој школи при Музичкој академији у Београду радила је као професор клавира у периоду од 1937. до 1947. године. Од 1948. године је радила у Музичкој школи „Станковић”.[1]
Наступала је и у камерним саставима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Попов, Чедомир; Бешлин, Бранко (2014). Српски биографски речник VI (мар-миш). Нови Сад: Матица српска. стр. 43—44. ISBN 978-86-7946-149-0.
Литература
[уреди | уреди извор]- Пејовић, Роксанда (2004), Концертни живот у Београду (1919—1941), Београд.