Пређи на садржај

Џесика Енис-Хил

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Џесика Енис)
Џесика Енис-Хил
Лични подаци
Пуно имеJessica Ennis-Hill
Датум рођења(1986-01-28)28. јануар 1986. (38 год.)
Место рођењаШефилд, Велика Британија
ДржављанствоВелика Британија
Висина165 см
Маса57 кг
Спортске информације
СпортСедмобој, Петобој
КлубШефилд
ТренерЕнтони "Тони" Миничело
Достигнућа и титуле
Лични рекорди6.955 у седмобоју
4.965 у петобоју
Награде и медаље
Представљајући Уједињено Краљевство Велику Британију
Атлетика
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2012. Париз Седмобој
Сребрна медаља — друго место 2016. Рио де Жанеиро Седмобој
Светска првенства
Златна медаља — прво место 2009. Берлин Седмобој
Златна медаља — прво место 2011. Даегу Седмобој
Златна медаља — прво место 2015. Пекинг Седмобој
Светска првенства у дворани
Златна медаља — прво место 2010. Доха Петобој
Сребрна медаља — друго место 2012. Истанбул Петобој
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2010. Барселона Седмобој
Универзијада
Бронзана медаља — треће место 2005. Измир Седмобој
www.jessicaennis.net

Џесика Енис-Хил (енгл. Jessica Ennis-Hill; Шефилд, 28. јануар 1986.) некадашња је британска атлетичарка, специјализована за седмобој и трку на 100 метара с препонама. Као такмичарка у седмобоју, олимпијска је првакиња 2012, трострука светска првакиња (2009, 2011, 2015), првакиња Европе 2010.[1][2] Такође је светска првакиња у петобоју у дворани 2010.

Енис-Хил повремено коментарише на телевизији преносе атлетских такмичења за ББЦ. Од када се повукла из атлетских такмичења, радила је као предузетник и креирала неколико фитнес апликација специјализованих за здравље и тренинг жена.[3][4][5][6]

Одрастање

[уреди | уреди извор]

Џесика је једна од две ћерке Винија Енис и Алисон Пауел. Има млађу сестру, Кармел.[7] Њен отац је Јамајчанин који је емигрирао је у Шефилд са 13 година,[8][9] где је потом радио као самозапослен сликар и декоратер. Џесикина мајка је Енглескиња, социјална радница из Дербишира. Џесикин отац је трчао у школи, док је њена мајка волела скок у вис.[9]

Џесика је почела да тренира атлетику са 11 година. Енис је кренула на студије психологије на Универзитету у Шефилду, где је дипломирала 2007.[10]

Енисин стални тренер током њене каријере био је национални тренер британске атлетике за комбиноване дисциплине Антонио "Тони" Миничело, који ју је тренирао од њене једанаесте године. [11] Такође је имала специјалистичке тренинге у бацању копља од Мика Хила.

Јуниорска каријера

[уреди | уреди извор]

Енис се такмичила на Светском првенству за млађе јуниоре 2003. у Шербруку у Квебеку, где је завршила на петој позицији са 5.311 освојених бодова.[12]

Следеће године Енис се такмичила на Светском јуниорском првенству 2004. у Гросету, где је завршила на осмом месту са 5.542 бодова.[13] Енис је победила у седмобоју на Европском првенству за јуниоре јула 2005. у Каунасу, са британским јуниорским рекордом од 5.891 бодова.[14][15]

Сениорска атлетска каријера

[уреди | уреди извор]

Енисино прво сениорско међународно такмичење била је Универзијада 2005. одржана у августу у Измиру, где је освојила бронзану медаљу у седмобоју са новим личним рекордом од 5.910 бодова.[16]

2006: Нове медаље на сениорским такмичењима

[уреди | уреди извор]

Енис је освојила бронзану медаљу на Играма Комонвелта 2006. у Мелбурну у Аустралији са личним рекордом од 6.269 поена.

Касније 2006. Енис је поправила свој лични рекорд са резултатом од 6.287 бодова када је завршила на осмом месту на Европском првенству 2006. у Гетеборгу.[17]

2007: Пробој на Светско првенство

[уреди | уреди извор]

Енис је завршила шеста у петобоју на Европском првенству у дворани у Бирмингему, поправивши свој лични рекорд на 4.716 поена. У мају је поправила свој лични рекорд у седмобоју са резултатом 6.388 бодова. Тада је Енис изједначила британски рекорд у скоку у вис од 1,95 метара.[18]

На Европском првенству за млађе сениоре у Дебрецину, Енис је освојила бронзану медаљу у трци на 100 метара препоне у времену 13.09 секунди.[19]

У августу је Енис завршила као четврта на Светском првенству у Осаки.[20][21] У септембру, Енис је освојила инаугуралну награду "Звезда у успону европске атлетике".[22]

2008: Проблеми са повредама

[уреди | уреди извор]

Енис се повукла из такмичења у седмобоју на Хипо-Митингу у Гецису након првог дана због болова у десном стопалу. Скенирање је касније открило повреду као стрес фрактуре навикуларне и метатарзалне кости десног стопала. Као последица тога, пропустила је Олимпијске игре у Пекингу и остатак сезоне 2008.

2009: Прва светска титула

[уреди | уреди извор]

После дванаестомесечног прекида због повреде, Енис се вратила такмичењу у Дезенцано дел Гарди у мају, победивши на такмичењу са личним рекордом од 6.587 поена. У августу је Енис освојила златну медаљу на Светском првенству у Берлину са новим личним рекордом 6.731.[23] [24]

2010: Светска титула у дворани и европска титула на отвореном

[уреди | уреди извор]
Џесика Енис са наградом.

На Светском првенству у дворани у Дохи, Енис је постала светска првакиња у петобоју са новим личним и државним рекордом, као и рекордом Светских првенстава од 4.937 бодова.[25] [26]

Енис је освојила златну медаљу у седмобоју на Европском првенству 2010. са личним рекордом и рекордом Европског првенства од 6.823 поена.[27][28]

Енис је 2008. Била трострука победница за најбољу европску атлетичарку месеца.[29]

Такође је награђена почасним докторатом Универзитета у Шефилду за свој допринос спорту.[30]

2011: Друга светска титула

[уреди | уреди извор]

Због "затегнутост" у зглобу се повукла са Европског првенства у дворани 2011.[31] Повреда је дијагностикована као упала плантарис мишића.

У мају Енис је другу годину заредом победила у седмобоју на Хипо-Митингу у Гецису, забележивши 6.790 бодова, победивши Рускињу Татјану Чернову за 251 бодова.[32][33]

Енис током Светског првенства у Тегуу 2011.

На Светском првенству 2011. у Даегуу, Енис је са резултатом 6.751 поена првобитно завршила на другом месту иза Татјане Чернове. Чернова је касније дисквалификована јер није прошла ретроспективно тестирање на допинг.[34] 2016. године, Енис је добила златну медаљу од стране Суда за спортску арбитражу након што је Черновој одузета титула.[35]

Енис је именован за члана Ордена Британске империје за своје заслуге у атлетици.[36]

2012: Олимпијска победница

[уреди | уреди извор]

Енис је завршила као друга на Светском првенству у дворани у Истанбулу, иза Наталије Добринске. Енис је забележила лични и национални рекорд од 4.965 поена.[37] Њених 4.965 поена ју је ставило тада на треће место на светској листи свих времена за дворански петобој.[38]

У мају је Енис оборила британски рекорд у седмобоју на Хипо митингу у Гецису, забележивши укупно 6.906 поена.

У августу је Енис освојила златну медаљу у седмобоју на Олимпијским играма у Лондону са рекордом Британије и Комонвелта од 6.955 поена, победивши Лили Шварцкопф и Татјану Чернову. Енис је истрчала два лична рекорда: 12,54 секунди у трци на 100 метара препоне и 22,83 секунди у трци на 200 метара. Њено време у 100 метра с препонама био је нови британски рекорд и уједно најбрже време у овој дисциплини икада остварено у једном седмобоју.

Након освајања награде „Европска атлетичарка месеца“ за мај,[39] Енис је изабрана за ЕАА „Европску атлетичарку године“ у октобру, испред Ане Чичерове и Барборе Шпотакове.[40]

Воштана фигура Енис-Хил у музеју Мадам Тисо у Лондону.

2013–14: Борбе са повредама и пауза због трудноће

[уреди | уреди извор]

Енис је одлучила да се не такмичи у сезони 2013. у дворани да би се концентрисала на Светско првенство на отвореном у Москви.[41] Одлучила је да се не такмичи на Светском првенству у Москви јер се није у потпуности опоравила од повреде.[42]

Трудноћа је довела до тога да је Џесика пропустила сезону 2014. У октобру се вратила редовном тренингу. [43]

2015: Повратак и трећа светска титула

[уреди | уреди извор]

Енис-Хил се вратила четвртим местом у свом првом седмобоју од Олимпијских игара у Лондону на Хипо-Митингу у Гецису.[44] На Светском првенству у Пекингу је победила у седмобоју са укупно 6.669 бодова.[45]

2016: Олимпијско сребро и одлазак у пензију

[уреди | уреди извор]

Повреда ахилове тетиве спречила је Енис-Хил да учествује на такмичењима у дворани 2016. Вратила се крајем маја на такмичења на отвореном.[46]

У августу, Енис-Хил је на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру освојила сребрну медаљу, иза победнице Нафисату Тиам из Белгије.[47]

Активности након атлетике

[уреди | уреди извор]

Суд за спортску арбитражу је 29. новембра 2016. пресудио да Татјани Черновој треба одузети златну медаљу са Светског првенства 2011. због допинг прекршаја због аномалија у њеном биолошком пасошу. Као резултат тога, Енис-Хил је промовисана да добије златну медаљу, ретроспективно је освојила своју трећу титулу светског првака и изједначила рекорд за светске шампионске титуле које је освојила Каролина Клифт, и пет глобалних титула које су освојиле Клифт и Џеки Џојнер Керси.[48]

Филантропија и предузетништво

[уреди | уреди извор]

Након престанка активне такмичарске каријере, Џесика је написала и објавила неколико књига за децу. [49][50]

У 2019. Енис-Хил је покренула Џенис,[51] сопствени програм обуке који помаже женама да ускладе своје тренинге са својим менструалним циклусом.[52]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Енис-Хил живи у Шефилду[53][54][55] се мужем Ендијем Хилом, менаџером градилишта,[56] за кога се удала у Дарбиширу у мају 2013.[57] и тада је рекла да жели да буде ословљавана као Џесика Енис-Хил.

Родила је сина Реџија у јулу 2014.[58] Ћерку Оливију родила је 23. септембра 2017.[59]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
2003 Светско првенство за млађе јуниоре Шербрук, Канада 5. Седмобој 5.311 поена
2004 Светско првенство за јуниоре Гросето, Италија 8. Седмобој 5.542 поена
2. Скок увис 1.75 м
2005 Европско првенство за јуниоре Каунас, Литванија 1. Седмобој 5.891 поен
Универзијада Измир, Турска 3. Седмобој 5.910 поена
2006 Европско првенство Гетеборг, Шведска 8. Седмобој 6.287 поена
Европски куп у вишебоју Арл, Француска 4. Седмобој 6.170 поена
4. Екипни пласман 17,454 поена
Игре Комонвелта Мелбурн, Аустралија 3. Седмобој 6.269 поена
2007 Европско првенство у дворани Бирмингем, Уједињено Краљевство 6. Петобој 4.716 поена
Европски куп у вишебоју Шћећин, Пољска 1. Седмобој 6.399 поена
1. Екипни пласман 18,329 поена
Европско првенство за млађе сениоре Дебрецин, Мађарска 3. 100 м препоне 13.09 с
Светско првенство Осака, Јапан 4. Седмобој 6.469 поена
2009 Светско првенство Берлин, Немачка 1. Седмобој 6.731 поен
2010 Светско првенство у дворани Доха, Катар 1. Петобој 4.937 поена
Европско првенство Барселона, Шпанија 1. Седмобој 6.823 поена
2011 Светско првенство Даегу, Јужна Кореја 1. Седмобој 6.751 поен
2012 Светско првенство у дворани Истанбул, Турска 2. Петобој 4.965 поена
Олимпијске игре Лондон, Уједињено Краљевство 1. Седмобој 6.955 поена
2015 Светско првенство Пекинг, Кина 1. Седмобој 6.669 поена
2016 Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 2. Седмобој 6.775 поена

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Лични рекорди на отвореном
[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Место одржавања Датум
100 м препоне 12.54 с Лондон, Уједињено Краљевство 3. август 2012.
Скок увис 1.95 м Дезенцано дел Гарда, Италија 5. мај 2007.
Бацање кугле 14.67 м Тегу, Јужна Кореја 29. август 2011.
200 метара 22.83 с Лондон, Уједињено Краљевство 3. август 2012.
Скок удаљ 6.63 м Ратинген, Немачка 26. јун 2016.
Бацање копља 48.33 м Лафборо, Уједињено Краљевство 23. јул 2013
800 метара 2:07.81 мин Тегу, Јужна Кореја 30. август 2011.
Седмобој 6.955 поена Лондон, Уједињено Краљевство 4. август 2012.
Лични рекорди у дворани
[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Место одржавања Датум
60 метара 7,36 с Шефилд, Уједињено Краљевство 16. јануар 2010.
60 метара са препонама 7,87 с Бирмингем, Уједињено Краљевство 18. фебруар 2012.
Скок у вис 1,94 м Глазгов, Уједињено Краљевство 30. јануар 2010.
Бацање кугле 14,79 м Истанбул, Турска 9. март 2012.
Скок у даљ 6,47 м Бирмингем, Уједињено Краљевство 18. фебруар 2012.
800 метара 2:08.09 мин Истанбул, Турска 9. март 2012..
Петобој 4.965 поена Истанбул, Турска 9. март 2012.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Fordyce, Tom (1. 1. 1970). „Jessica Ennis wins Olympic heptathlon gold for Great Britain”. BBC Sport. BBC. Приступљено 4. 8. 2012. 
  2. ^ „Superb Ennis wins heptathlon gold”. BBC Sport. BBC. 16. 8. 2009. Приступљено 21. 8. 2009. 
  3. ^ „Jennis – Elite training for the everyday”. Jennisfitness.com. Приступљено 29. 7. 2021. 
  4. ^ „Jennis CycleMapping”. Jennisfitness.com. Приступљено 29. 7. 2021. 
  5. ^ O'Sullivan, Sadhbh. „Your Period Affects How You Move Constantly – Not Just Once A Month”. Refinery29.com. Приступљено 29. 7. 2021. 
  6. ^ Ennis-Hill, Jessica (22. 4. 2021). „Exclusive: Jessica Ennis-Hill – Why we need to talk about periods”. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 29. 7. 2021. 
  7. ^ „Jessica Ennis: golden girl with the world at her feet”. The Star. 17. 10. 2007. Архивирано из оригинала 21. 10. 2007. г. Приступљено 5. 8. 2012. 
  8. ^ „Jessica Ennis-Hill – Who Do You Think You Are – Jessica Ennis-Hill's Shocking Family Revelations: From Alleged Domestic Abuse to Slavery”. www.thegenealogist.co.uk. Приступљено 23. 9. 2024. 
  9. ^ а б Viner, Brian (8. 2. 2008). „Jessica Ennis: 'Tadpole' heads towards Beijing in giant leaps and bounds”. The Independent. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 21. 8. 2009. 
  10. ^ „Jessica Ennis: golden girl with the world at her feet”. The Star. 17. 10. 2007. Архивирано из оригинала 21. 10. 2007. г. Приступљено 5. 8. 2012. 
  11. ^ „Athlete Profile”. Thepowerof10.info. Приступљено 28. 5. 2020. 
  12. ^ „Angola born De Aniceto wins gold for France”. iaaf.org. 13. 7. 2003. Архивирано из оригинала 18. 3. 2009. г. Приступљено 23. 9. 2012. 
  13. ^ „2004 World Junior Championships”. Приступљено 28. 5. 2020. 
  14. ^ „2005 European Athletics Junior Championships” (PDF). Приступљено 28. 5. 2020. 
  15. ^ „Jumping for joy”. 1. 7. 2007. Приступљено 28. 5. 2024. 
  16. ^ „World Student Games (Universiade – Women)”. Gbrathletics.com. Приступљено 28. 5. 2020. 
  17. ^ „European Athletics Championships, Göteborg, Sweden, 7–13 August 2006” (PDF). Приступљено 15. 11. 2012. 
  18. ^ „Full-time Ennis 'over the moon' now and likely 1.98m in the future!”. World Athletics. 15. 5. 2007. Приступљено 18. 7. 2024. 
  19. ^ „European Under-23 Athletics Championships results”. Архивирано из оригинала 18. 7. 2009. г. 
  20. ^ „Ukrainian Blonska given life ban”. BBC Sport. BBC. 29. 8. 2008. 
  21. ^ „Ukraine athlete Lyudmila Blonska stripped of heptathlon silver medal for doping”. The Telegraph. London, UK. Архивирано из оригинала 22. 8. 2008. г. Приступљено 31. 12. 2016. 
  22. ^ "Jessica Ennis (GBR) wins the Waterford Crystal European Athletics Female Rising Star Award" Архивирано 29 јун 2009 на сајту Wayback Machine European-Athletics.org, 26 September 2007; retrieved 21 August 2009
  23. ^ „Biographies: Ennis, Jessica GBR”. IAAF.org. Архивирано из оригинала 24. 10. 2012. г. Приступљено 22. 8. 2009. 
  24. ^ „Superb Ennis wins heptathlon gold”. BBC Sport. BBC. 16. 8. 2009. Приступљено 21. 8. 2009. 
  25. ^ „On Top Of The World”. uka.org.uk. UK Athletics. 18. 3. 2010. Архивирано из оригинала 21. 6. 2012. г. Приступљено 19. 9. 2012. 
  26. ^ Kessel, Anna (13. 3. 2010). „Jessica Ennis first British Women titles indoors and out”. The Guardian. London, UK. Приступљено 1. 4. 2010. 
  27. ^ „Jessica Ennis becomes European Champion”. Daily Express. 1. 8. 2010. Приступљено 4. 8. 2010. 
  28. ^ „European Athlete of the Year Awards nominations for 2010”. European Athletics. 13. 9. 2010. Архивирано из оригинала 13. 11. 2010. г. Приступљено 14. 11. 2012. 
  29. ^ „Ennis European Honour”. uka.org.uk. UK Athletics. 17. 2. 2010. Архивирано из оригинала 20. 6. 2012. г. Приступљено 19. 9. 2012. 

    „European Award For Ennis”. uka.org.uk. UK Athletics. 10. 4. 2010. Архивирано из оригинала 20. 6. 2012. г. Приступљено 19. 9. 2012. 

    „Ennis Voted Athlete Of The Month”. uka.org.uk. UK Athletics. 16. 6. 2010. Архивирано из оригинала 20. 6. 2012. г. Приступљено 19. 9. 2012. 
  30. ^ „Heptathlete Jessica Ennis receives honorary degree”. BBC News. 14. 1. 2010. Архивирано из оригинала 19. 4. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2010. 
  31. ^ „Ennis withdraws from 2011 European Indoor Championships”. Uka.org.uk. Архивирано из оригинала 21. 06. 2012. г. Приступљено 23. 10. 2021. 
  32. ^ „meeting-goetzis.at |”. meeting-goetzis.at. Приступљено 28. 5. 2020. 
  33. ^ Hart, Simon (29. 5. 2011). „Jessica Ennis keeps two-year winning streak alive with massive win at World Combined Events Challenge”. The Daily Telegraph. Приступљено 20. 11. 2015. 
  34. ^ „Tatyana Chernova: Russian heptathlete banned for doping”. BBC News. 30. 1. 2015. Приступљено 29. 11. 2016. 
  35. ^ „Jessica Ennis-Hill in line for 2011 gold as Chernova is stripped of world title”. The Guardian. 29. 11. 2016. Приступљено 29. 11. 2016. 
  36. ^ „MBE award, 2011 Queen's Birthday Honours” (PDF). BBC News. Приступљено 27. 7. 2013. 
  37. ^ Chadband, Ian (9. 3. 2012). „World Indoor Athletics Championships: Jessica Ennis relinquishes pentathlon title after poor long jump”. The Daily Telegraph. London, UK. 
  38. ^ „Jessica Ennis-Hill's top 22 competitions”. Athletics Weekly. 12. 1. 2021. 
  39. ^ „Harting and Ennis voted European Athletes of the Month for May”. european-athletics.org. Архивирано из оригинала 23. 7. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2012. 
  40. ^ „Jessica Ennis voted 2012 European Athlete of the Year”. 4. октобар 2012. 
  41. ^ „Sheffield's Jess Ennis shaping up for Moscow”. The Star. 31. 1. 2013. Архивирано из оригинала 14. 1. 2016. г. Приступљено 31. 1. 2013. 
  42. ^ „Jessica Ennis-Hill to miss World Championships in Moscow”. 31. 7. 2013. Приступљено 31. 7. 2013. 
  43. ^ „Jessica Ennis-Hill returns to training after giving birth”. BBC Sport. 14. 10. 2014. Приступљено 14. 10. 2014. 
  44. ^ „Jessica Ennis-Hill finishes fourth in Gotzis heptathlon to qualify for Rio”. BBC News. 31. 5. 2015. Приступљено 31. 5. 2015. 
  45. ^ „Jessica Ennis-Hill wins World Championships heptathlon gold”. BBC News. 23. 8. 2015. Приступљено 30. 8. 2015. 
  46. ^ „Jessica Ennis-Hill: Olympic champion wins first heptathlon since World Championships”. BBC Sport. 26. 6. 2016. Приступљено 26. 6. 2016. 
  47. ^ „Rio Olympics 2016: Jessica Ennis-Hill misses out on heptathlon gold”. BBC Sport. 14. 8. 2016. Приступљено 14. 8. 2016. 
  48. ^ „CAS Issues Decisions in the Cases of Tatyana Chernova, Ekaterina Sharmina and Kristina Ugarova”. Infobae.com. 12. 7. 2021. Приступљено 23. 10. 2021. 
  49. ^ „Jessica Ennis-Hill pens children's book series”. The Bookseller Club. 26. 11. 2016. Приступљено 29. 7. 2024. 
  50. ^ „Jessica Ennis-Hill to sign new children's book in Sheffield”. itv.com. ITV. 26. 11. 2016. Приступљено 29. 7. 2024. 
  51. ^ „Jennis – Elite training for the everyday”. Jennisfitness.com. Приступљено 29. 7. 2021. 
  52. ^ „LET partners with Ennis-Hill menstrual app”. skysports.com. Sky Sports. 1. 10. 2023. Приступљено 29. 7. 2024. 
  53. ^ „The Times”. Timesonline.co.uk. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2012. (потребна претплата)
  54. ^ Thornton, Lucy (18. 8. 2009). „How heptathlon golden girl Jessica Ennis caught athletics bug”. Mirror Online. Приступљено 5. 8. 2012. 
  55. ^ Kessel, Anna (14. 8. 2009). „Jessica Ennis out to strike gold in World Championships after year in doghouse”. The Guardian. London, UK. Приступљено 5. 8. 2012. 
  56. ^ „A winning smile from Jess on day running with joy”. The Yorkshire Post. Приступљено 23. 7. 2021. 
  57. ^ „Jessica Ennis marries childhood sweetheart”. The Daily Telegraph. London. 18. 5. 2013. Приступљено 18. 5. 2013. 
  58. ^ „Jessica Ennis-Hill celebrates birth of baby boy”. The Guardian. Приступљено 18. 7. 2014. 
  59. ^ „Athlete Jessica Ennis-Hill announces second pregnancy”. BBC. 16. 3. 2017. Приступљено 16. 3. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џесика_Енис-Хил&oldid=28851459”