Светско првенство у атлетици у дворани
После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин "Светско првенство у атлетици у дворани" користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијанаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.
Досадашња првенства
[уреди | уреди извор]Дисциплине
[уреди | уреди извор]Број дисциплина је варирао од 24 до 28, да би се од Светског првенства у Москви 2006. усталио на 26 (13 мушких и 13. женских).
Од првог првенства 1987. до данас на програму је увек било 11 мушких и 9 женских дисциплина (жене нису имале скок мотком и троскок).
- Штафета 4 × 400 метара у обе конкуренције је на програму од 1991.
- Троскок за жене је уведен као демострациона дисциплина, а да би од 1993. ушао у главни програм.
- Скок мотком за жене уведен је 1993. док је на првенствима на отвореном уведен 1999.
- Дисциплине ходања на 5.00 у мушкој и 3.000 у женској конкуренцији које у биле на програму од првог првенства, скинуте су са програма 1995.
- Седмобој за мушкарце и петобој за жене на програму су од 1995.
- Трка на 200 м, које је била на програму од првих игара укинута је 2006. јер се закључило да је такмичење у њој неравноправно, пошто је победник често био предвидљив по броју стазе у којој је трчао, јер су такмичари унутрашњих стаза били без шансе за победу због оштријих кривина у тим стазама.
Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани
[уреди | уреди извор]Атлетичари са највише медаља
[уреди | уреди извор]7 златних медаља
[уреди | уреди извор]Марија Мутола из Мозамбика је атлетичарка која је освојила највише медаља у светским првенствима у дворани. Победила је седам пута у трци на 800 метара у приоду од 1993. до 2006, а освојила је и сребрну медаљу у 1999. и бронзану 2008, чиме је освојила укупно 9 медаља. Рускиња Наталија Назарова такође је освојила 7 златних медаља и једну сребрну од 1999. до 2008. у тркама на 400 метара, и штафети 4 × 400 метара, укупно 8 медаља.
5 златних медаља
[уреди | уреди извор]Двоје спортиста су освојили пет светских титула у дворани:Кубанац Иван Педросо у скоку удаљ од 1993. до 2001, као и Бугарка Стефка Костадинова у скоку увис од 1985. до 1997.
4 златне медаље
[уреди | уреди извор]- Хаиле Гебрселасије, Етиопија: 3 титуле у трци на 3.000 метара и једну на 1.500 метара
- Сергеј Бупка: 4 титуле у скоку мотком између 1985. и 1997. наступајући за СССР, а касније за Украјину.
- Хавијер Сотомајор Куба: 4 титуле у скоку увис од 1989. до 1999
- Стефан Холм, Шведска: 4 тикуле у скоку удаљу од 2001. до 2008.
Биланс медаља
[уреди | уреди извор]Стање после Светског првенства 2024.
Земља | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() | |
---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
119 | 91 | 78 | 288 |
2. | ![]() |
52 | 48 | 45 | 145 |
3. | ![]() |
33 | 14 | 16 | 63 |
4. | ![]() |
22 | 35 | 34 | 91 |
5. | ![]() |
19 | 17 | 17 | 53 |
6. | ![]() |
18 | 23 | 16 | 57 |
7. | ![]() |
18 | 17 | 147 | 52 |
8. | ![]() |
16 | 14 | 22 | 52 |
9. | ![]() |
14 | 23 | 21 | 58 |
10. | ![]() |
13 | 10 | 9 | 32 |
11. | ![]() |
12 | 7 | 5 | 24 |
12. | ![]() |
10 | 16 | 11 | 37 |
13. | ![]() |
10 | 15 | 17 | 42 |
14. | ![]() |
10 | 4 | 15 | 29 |
15. | ![]() |
9 | 10 | 9 | 28 |
16. | ![]() |
9 | 5 | 7 | 21 |
17. | ![]() |
8 | 10 | 6 | 24 |
18. | ![]() |
8 | 8 | 11 | 27 |
19. | ![]() |
8 | 6 | 9 | 23 |
20. | ![]() |
7 | 8 | 15 | 30 |
21. | ![]() |
7 | 6 | 8 | 21 |
22. | ![]() |
7 | 3 | 6 | 16 |
![]() |
7 | 3 | 6 | 16 | |
24. | ![]() |
7 | 1 | 1 | 9 |
25. | ![]() |
6 | 4 | 1 | 11 |
26. | ![]() |
6 | 2 | 2 | 10 |
27. | ![]() |
5 | 13 | 19 | 37 |
28. | ![]() |
5 | 8 | 10 | 23 |
29. | ![]() |
5 | 6 | 6 | 17 |
30. | ![]() |
5 | 5 | 6 | 16 |
31. | ![]() |
4 | 3 | 4 | 11 |
32. | ![]() |
3 | 21 | 17 | 41 |
33. | ![]() |
3 | 12 | 8 | 23 |
34. | ![]() |
3 | 7 | 8 | 18 |
35. | ![]() |
3 | 5 | 2 | 10 |
36. | ![]() |
3 | 4 | 2 | 9 |
37. | ![]() |
3 | 0 | 0 | 3 |
38. | ![]() |
2 | 7 | 3 | 12 |
39. | ![]() |
2 | 4 | 2 | 8 |
40. | ![]() |
2 | 2 | 3 | 7 |
![]() |
2 | 2 | 3 | 7 | |
42. | ![]() |
2 | 2 | 0 | 4 |
43. | ![]() |
2 | 1 | 3 | 6 |
44. | ![]() |
2 | 1 | 1 | 4 |
![]() |
2 | 1 | 1 | 4 | |
- | ![]() |
2 | 1 | 0 | 3 |
46. | ![]() |
2 | 0 | 0 | 2 |
47. | ![]() |
1 | 3 | 2 | 6 |
![]() |
1 | 3 | 2 | 6 | |
49. | ![]() |
1 | 3 | 1 | 5 |
50. | ![]() |
1 | 3 | 0 | 4 |
51. | ![]() |
1 | 2 | 5 | 8 |
52. | ![]() |
1 | 1 | 3 | 5 |
53. | ![]() |
1 | 1 | 1 | 3 |
![]() |
1 | 1 | 1 | 3 | |
55. | ![]() |
1 | 1 | 0 | 2 |
![]() |
1 | 1 | 0 | 2 | |
![]() |
1 | 1 | 0 | 2 | |
58. | ![]() |
1 | 0 | 1 | 2 |
59. | ![]() |
1 | 0 | 0 | 1 |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
64. | ![]() |
0 | 4 | 0 | 4 |
65. | ![]() |
0 | 2 | 4 | 6 |
66. | ![]() |
0 | 2 | 2 | 4 |
67. | ![]() |
0 | 2 | 1 | 3 |
68. | ![]() |
0 | 2 | 0 | 2 |
![]() |
0 | 2 | 0 | 2 | |
70. | ![]() |
0 | 1 | 1 | 2 |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
72. | ![]() |
0 | 1 | 0 | 1 |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 2 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
77. | ![]() |
0 | 0 | 3 | 3 |
78. | ![]() |
0 | 0 | 2 | 2 |
![]() |
0 | 0 | 2 | 2 | |
![]() |
0 | 0 | 2 | 2 | |
81. | ![]() |
0 | 0 | 1 | 1 |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
Укупно 92 земље | 534 | 546 | 547 | 1.627 |