Џејмс Хепберн, 4. гроф од Ботвела
Џејмс Хепберн, 4. гроф од Ботвела | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. април 1534. |
Датум смрти | 24. април 1578.44 год.) ( |
Породица | |
Супружник | Мери Стјуарт |
Родитељи | Патрик Хепберн, 3. гроф од Ботвела |
Џејмс Хепберн (око 1535 — 4. април 1578), Четврти гроф Ботвела, био је шкотски племић и трећи супруг Мери Стјуарт, краљице Шкотске. Спекулише се да ли је он одговоран за смрт њеног другог супруга Хенрија Стјуарта, лорда Дарнлија.
Иако протестант, Ботвел је био велики присталица католичке краљице Марије од Гизе, мајке и регента краљице Мери Стјуарт. Подржавао ју је у њеном сукобу са протестантским шкотским племством.
Биографија
[уреди | уреди извор]Џејмс Хепберн је рођен око 1535. године. Његов отац је био Патрик Хепберн, 3. гроф од Ботвела. Џејмс је очеву титулу стекао 1556. године.
Рана младост и бракови
[уреди | уреди извор]Као гроф високи адмирал Шкотске, Хепберн је бродом прокрстарио Европу. У посети Копенхагену 1559. године заљубио се у Ану Трондсен, племкињу и ћерку чувеног норвешког адмирала Кристофера Трондсена. Иако су се верили, Ана је напустила Џејмса. Џејмс је тврдио да је разлог њиховог разилажења био тај да је он остао без новца, те је тражио од Ане да прода део своје имовине, међутим свакако је велики удео у њеној одлуци да раскине веридбу имао и начин на који се Џејмс односио према њој. У фебруару 1566, Џејмс је оженио Џин Гордон. Њих двоје су се развели већ 7. маја 1567. године, због Џејмсове прељубе са слушкињом. Осам дана касније, Хепберн се оженио са Мери Стјуарт, краљицом Шкотске.[1]
Повезаност са Мери, краљицом Шкотске
[уреди | уреди извор]Након смрти шкотске краљице Марије од Гиза коју је Џејмс подржавао, њена ћерка Мери је 1560. године дошла на престо и преузела власт над владом. 1561, Хепберн је постао члан њеног приватног савета. Недуго затим, Хепберн се уплео у заваду са моћним, али се сматрало и поремећеним, Грофом од Арана. Оптужен да је отео краљицу, Хепберн је у марту 1562. године затворен у Единбуршки замак. Побегавши у августу, након проведеног периода у заточеништву у Енглеској, у Француску је стигао у септембру 1564. године.[2]
1565. године је помогао грофу од Марија, Мерином полубрату, да угуши побуну везану још за сукоб између бивше краљице и протестантског шкотског племства.
Када је Мерин супруг Хенри Стјуарт, лорд Дарнлија, убијен у фебруару 1567, Ботвел је оптужен за злочин, али је ослобођен. Недуго затим се брзо развео од своје жене, отео краљицу Мери и оженио се њоме 15. маја 1567. у Протестантској цркви, пар дана након што је постао војвода од Оркнија и Шетланда. Од кад је дошла у Енглеску, Мери је представљала претњу енглеској протестантској краљици Елизабети која је тамо била на престолу. Велик број католика у Енглеској је сматрао да Мери има право на енглески престо. Због тога је краљица Елизабета затварала Мери по различитим замковима централне Енглеске више од осамнаест година. 1586. године Мери је ухапшена под сумњом да је учествовала у Бабингтоновој завери, осуђена је на смрт и погубљена 8. фебруара 1587. године.
Оженивши је 1567. године, Ботвел је постао војвода од Оркнија. Његова нова титула и брак са Мери, у јуну исте године изазвали су устанак шкотских племића, који су га сматрали узурпатором. Хепберн и Мери су били принуђени на бекство. Ухваћени су недалеко од Единбурга и када су краљичини војници одбили да се боре, Мери Стјуарт је пристала да се преда, под условом да се дозволи Хепберну да побегне. Џејмс је кренуо на север, најпре ка Оркнију и Шетланду, затим у Данску и доживео је бродолом недалеко од Норвешке. Титулу војводе од Оркнија носио је до 29. децембра 1567. године. Након бродолома, пребачен је у притвор данског краља Фридриха II. У јуну 1573. године, Хепберн је затворен у самицу данског замка Драгсхолм.
Након 5 година заточеништва у затвору Драгсхолм, Џејмс Хепберн је, ментално поремећен, умро 4. априла 1578. Мери је 1570. године добила поништење њиховог брака.[3]
Титуле
[уреди | уреди извор]- Господар Ботвела (од рођења до септембра 1556)
- Гроф Ботвела (од септембра 1556. до 12. маја 1567)
- Војвода од Оркнија (од 12. маја 1567. до 29. децембра 1567)
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Adam Hepburn, Master of Hailes (=#28) | ||||||||||||||||
8. Patrick Hepburn, 1st Earl of Bothwell (=#14) | ||||||||||||||||
17. Helen Home (=#29) | ||||||||||||||||
4. Adam Hepburn, 2nd Earl of Bothwell | ||||||||||||||||
18. George Gordon, 2nd Earl of Huntly | ||||||||||||||||
9. Margaret Gordon | ||||||||||||||||
19. Annabella Stewart | ||||||||||||||||
2. Патрик Хепберн, 3. гроф од Ботвела | ||||||||||||||||
20. James Stewart, the Black Knight of Lorn | ||||||||||||||||
10. James Stewart, 1st Earl of Buchan | ||||||||||||||||
21. Џоан Бофорт | ||||||||||||||||
5. Agnes Stewart | ||||||||||||||||
11. Margaret Murray | ||||||||||||||||
1. Џејмс Хепберн, 4. гроф од Ботвела | ||||||||||||||||
24. William Sinclair, 1st Earl of Caithness | ||||||||||||||||
12. William Sinclair, 2nd Lord Sinclair | ||||||||||||||||
25. Elizabeth Douglas | ||||||||||||||||
6. Henry Sinclair, 3rd Lord Sinclair | ||||||||||||||||
26. George Leslie, 1st Earl of Rothes | ||||||||||||||||
13. Christina Leslie | ||||||||||||||||
27. Christian Haliburton | ||||||||||||||||
3. Агнес Синклер | ||||||||||||||||
28. Adam Hepburn, Master of Hailes (=#16) | ||||||||||||||||
14. Patrick Hepburn, 1st Earl of Bothwell (=#8) | ||||||||||||||||
29. Helen Home (=#17) | ||||||||||||||||
7. Margaret Hepburn | ||||||||||||||||
30. James Douglas, 1st Earl of Morton | ||||||||||||||||
15. Janet Douglas | ||||||||||||||||
31. Joan Stewart | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Џејмс Хепберн, Четврти гроф Ботвела, Енциклопедија Британика, Приступљено: 6.4.2014.
- ^ Џејмс Хепберн, Четврти гроф Ботвела, luminarium.org[мртва веза], Приступљено: 6.4.2014.
- ^ Џејмс Хепберн, Четврти гроф Ботвела, scotlandsmary.com[мртва веза], Приступљено: 6.4.2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Илустрована историја света, Младенска књига, Београд, 2006.