Авалит
Авалит је минерал који припада врсти илита. Име је добио по планини Авали, јужно од Београда у Србији, где је нађен. То је минерал који се обично налази са кварцом и доломитом, будући да су налазишта у Србији на истим локалитетима.
Зелене је боје, први га је пронашао и пријавио проналазак 1884. године српски хемичар Сима Лозанић.
Састав авалита
[уреди | уреди извор]једињење | формула | процентни удео (%) |
---|---|---|
силицијум-диоксид | SiO2 | 54,66 |
алуминијум(III)-оксид | Al2O3 | 20,46 |
хром(III)-оксид | Cr2O3 | 10,88 |
гвожђе(III)-оксид | Fe2O3 | 1,80 |
магнезијум-оксид | MgO | 2,06 |
калијум-оксид | K2O | 4,61 |
вода | H2O | 5,66 |
Историјат
[уреди | уреди извор]Авалит је пронашао Сима Лозанић у авалским хидротермалним кварцитима са цинабаритом и он му је и дао назив. Први пут је анализирао овај минерал 1884. године, али тада није имао чист узорак, па је поновио анализу 1893. Тада је узорак био у виду зеленог праха. Лозанић је одредио хемијску формулу авалита као: (H2Al2Si3O10)•H2K4MgSi3O10, односно описао га је као алуминосиликат хрома и калијума, али га је редефинисао Стангачиловић 1956. године као хромни илит.
Наведени састав минерала одговара узорку који је сушен на температури која прелази 100 °C. и који је испран хлороводоничном киселином. Реагује само с флуороводоничном киселином
З. Максимовић је 1957. године потврдио да је Лозанић био у праву када је 1884. пронашао да су милошин и александролит настали распадањем авалита, при чему се издвајају алкалије и део силицијум-диоксида.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Бојовић, С. Сима Лозанић (1847—1935). Едиција Најзнаменитији Срби. коло 1, Великани науке. Принцип: Београд. . 1996. ISBN 978-86-82273-04-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)