Административна кула „Електрокосово”
| Административна кула „Електрокосово” - „Лепа Брена” | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација |  Приштина, Србија
|
| Координате | 42° 39′ 18″ С; 21° 09′ 30″ И / 42.65496° С; 21.15839° И |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1978-1984 |
Компаније
| |
| Архитекта | Драган Ковачевић |
| Адреса | ул. Краља Петра Првог ослободиоца бр. 5 |
Административна кула „Електрокосово” или познатија по своме надимку „Лепа Брена” је зграда у којој су до јуна 1999. године били смештени главни управни и административни органи Јавног предузећа „Електрокосмет”. Налази се на раскрсници улица Краља Петра Првог ослободиоца и Николе Пашића.[1]
Истроија[уреди | уреди извор]
Косовски басен угља је чинио више од 50% свих југословенских резерви. То су потенцијали који су надмашивали потребе тадашње Социјалистичке Аутономне Покрајине Косова и представљали богатство целе федерације, јер су вишкови енергије, путем система далековода, могли снабдевати енергијом многе делове тадашње Југославије где је енергија била дефицитарна. Овај целокупан енергетски потенцијал је тражио и добру и организовану управу која би требало да буде смештена у адекватним просторијама како би могла нормално да развија управљачке и друге административне процесе. У оваквим условима, 1977. године је организован урбанистичко-архитектонски конкурс за израду пројекта административне куле „Електрокосово“. На конкурсу је додељена прва награда раду „Инвест-бироа“, аутора Драгана Ковачевића. Сарадници аутра су били и Радмило Ерић, Александар Оцоколић, Рајко Џанкић, Љубиша Радосављевић, Светолик Танасијевић, Милован Рајковић и Слободан Николић.[2]
Међу локалним становништвом стекла је надимак „Лепа Брена”, по тадашњој популарној југословенској певачици.[3]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Висока зграда је посебно упечатљива због контраста беле облоге и тамне облоге, као и упадљивих стрмих зидова на прва три спрата.
Читав функционални програм је подељен на две групације. Администрација, која има свакодневну комуникацију са грађанима, организована је у слободном отвореном простору са шалтерима, а група администрације са канцеларијама, чија дневна активност није била повезана са грађанима, је била одвојена. Прва групација је организована на првом и другом спрату који имају двоструку етажну висину са својим посебним улазом, што просторно ствара хоризонтални волумен објекта, док је друга групација смештена у кули која се диже у висину. Ово су две основне композиционе масе објекта. Хоризонтална маса, осим што балансира целу композицију, исто тако игра и улогу платформе што вертикалној маси даје већу монументалност.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „О нама – EPS Elektrokosmet” (на језику: српски). Приступљено 2024-06-28.
- ^ Садики 2019, стр. 98.
- ^ Садики 2019, стр. 99.
Литература[уреди | уреди извор]
- Jerliu, Florina; Navakazi, Vlora (2018). „The Socialist Modernization of Prishtina: Interrogating Types of Urban and Architectural Contributions to the City”. Mesto a dejiny. 7 (2): 55—74.
- Садики, Арбер (2019). Архитектура јавних објеката Приштине у раздобљу од 1945. до 1990. године: друштвени и обликовни фактори (PDF) (Теза). Универзитет у Београду, Архитектонски факултет.