Аеродром Церкље об Крки
| Аеродром Церкље об Крки | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Општи подаци | |||
| Изворни назив | Letališče Cerklje ob Krki | ||
| ICAO | LJCE | ||
| Тип | војни | ||
| Оператор | Словеначка војска/НАТО (1991—данас) Југословенска народна армија (1945—1991) Вермахт (1941—1945) Југословенска војска (1930—1941) | ||
| Држава | Словенија | ||
| Најближи град | Церкље об Крки | ||
| Надморска висина | 24 m | ||
| Координате | 45° 53′ 59″ N 15° 30′ 55″ E / 45.89972° С; 15.51528° И | ||
| Полетно-слетне стазе | |||
| Смер | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 09/27 | 2420 | 7939 | трава |
Аеродром Церкље об Крки (словен. Letališče Cerklje ob Krki) једини је војни аеродром у Словенији, који се налази у селу Церкљу об Крки, 5 км од Брежица и 6 км од Кршког. Аеродром је и сједиште истоимене базе Словеначке војске која на њему данас држи хеликоптере.
Аеродром Церкље био је један од највећих војних аеродрома у некадашњој СФРЈ. На њему је била стационирана 82. ваздухопловна бригада, коју су формирале три ловачко-бомбардерске ескадриле; 237. ловачко-бомбардерска са авионима Ј-21 јастреб, 238. ловачко-бомбардерска ескадрила са авионима Ј-22 орао и 351. извидничка ескадрила с истим типовима авиона. Укупно је на аеродрому било 67 авиона, 1200 официра, подофицира, војника и цивила те дио војних специјалаца из Ниша.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Аеродром Церкље об Крки почео се градити за вријеме Краљевине Југославије тридесетих година 20. вијека, као скромни мали аеродром са травнатом пистом и дрвеним хангарима.
Током Априлског рата 1941. године Луфтвафе је уништио већ првог дана 9 од 12 авиона. Убрзо по окупацији аеродром су преузеле јединице Вермахта и прошириле га, продуживши му слетну писту и изградивши три зграде од цигле. Градња је завршена у прољеће 1942. Аеродром је углавном служио за извиђање и подршку копнених снага с више различитих јединица, одиграо је и важну улогу у Десанту на Дрвар у мају 1944.
Након Другог свјетског рата аеродром је преузела Југословенска народна армија (РВ и ПВО) и модернизирало га током Тршћанске кризе 1953. године. Након тога није битније уређиван, иако је био кључ одбране сјеверозападног ваздушног простора државе. Током догађања 1991. цјелокупно људство и авиони повучени су у Босну и Херцеговину и Србију.
Аеродром данас
[уреди | уреди извор]Словеначкики министар одбране Карл Ерјавец је 7. децембар 2006. потписао протокол о обнови и развоју аеродрома, који укључује и изградњу објеката који ће га оспособити за прихват авиона Организације Сјеверноатлантског споразумав. Тај потез изазвао је негодовање у сусједној Хрватској, због могућих еколошких, али и због економских посљедица, јер тај пројект под именом Феникс, укључује и изградњу цивилног терминала који ће вјероватно угрозити саобраћај на Аеродрому Загреб.[1]
Пројект са 40 милиона долара финансира НАТО, док 30 милиона евра осигурава Словенија.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Cerklje slovenski udar na Pleso – Nacional.hr”. arhiva.nacional.hr (на језику: хрватски). Приступљено 16. 11. 2017.
