Акваријум Бока
Изворно име | Центар за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока |
---|---|
Оснивач(и) | Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе |
Основано | јун 2021. |
Локација | |
Координате | 42° 26′ 10″ С; 18° 45′ 51″ И / 42.436173° С; 18.76406° И |
Адреса | Пут I Бокељске бригаде 68 (Доброта) |
Веб-сајт | Акваријум Бока |
Акваријум Бока, званичног назива Центар за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока, први је и једини јавни акваријум у Црној Гори.[1] Заузима површину од 300 квадратних метара и представља посебну организациону јединицу у оквиру Института за биологију мора у Котору. Налази се у которском насељу Доброта, на шеталишту Плагенти[2] на самој обали мора. Смештен је у згради Института за биологију мора, установе која се од 1961. бави заштитом и изучавањем Јадранског мора. Сама зграда Института заштићена је као споменик културе,[3] некадашња капетанска палата Радоничић.[4]
Чине га две целине: јавни акваријум и спасилачки центар за дивљу флору и фауну мора. Акваријум је основан 2020,[5] а званично отворен јуна 2021. године, у пробном периоду рада. У прва три месеца Акваријум је посетило више од 8.000 посетилаца.[6]
Акваријум Бока јединствена је институција у Црној Гори, која обједињује истраживања и образовање за промовисање и практиковање ефикасног очувања морских дивљих животиња.[7]
Историја
[уреди | уреди извор]Институт за биологију мора у Котору једина је институција на јужном Јадрану која се бави истраживањем, заштитом и очувањем морског биодиверзитета и водних сливова. Деведесетих година прошлог века формирана је специјализована лабораторија са инфраструктуром за узгој и проучавање биологије и екологије морских и слатководних организама, коју су чинили акваријуми, кружни базени, хладне собе и други садржаји. Међутим, овај део Института више није функционалан и његова употреба у истраживачке и јавне сврхе за сада није могућа.
Уз финансијску помоћ државе Норвешке 2017. године покренут је пројекат Marine Biodiversity Conservation Center Boka Aquarium – MonteAqua. Пројекат је реализован у периоду од 4. децембра 2017. до 1. јуна 2020. године. Пројекат је подржан од стране Министарства пољопривреде и руралног развоја Црне Горе.
Идејно решење Акваријума Бока урађено је као главни предуслов за успостављање Центра за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока.[7] Концепт дизајн радили су Владица Симић, Игор Мировић и Радоје Лаушевић.
Организација
[уреди | уреди извор]Центар за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока чине две целине:
Сам јавни акваријум има 18 танкова подељених у четири изложбене целине:
- Светско море и Медитеранско море
- Јадранско море и Јужни Јадран
- Бококоторски залив
- Тропска мора[1]
Све целине су међусобно повезане отвореним простором, а путања изложбе симболизује међусобне везе између мора, морске струје и вертикални профила мора – од обалног подручја до отвореног мора.[7]
Као институција Центар за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока делује у три правца:
- заштита угрожених врста, њихово очување у контролисаним условима и евентуална будућа репопулација,
- едукација најшире јавности,
- нови део туристичке понуде града Котора.[4]
Врсте у акваријуму
[уреди | уреди извор]Акваријум Бока насељен је са око 60 врста флоре и фауне. Међу врстама које се могу видети у Акваријуму су: морски коњићи, морске мачке, хоботнице, медузе, морске звезде, раже каменице, морски паук, мурина,[3] велика крња, неке инвазивне врсте[8] и многи други морски организми. На самом улазу налази се посебан splah tank, танк који имитира обалну зону плиме и осеке.
Врсте у Акваријуму настањене су из природе, јер је то далеко јефтинији начин набављања врста, али је одржавање ових организама веома тешко. У принципу, акваторијуми у свету већином функционишу тако што купују организме узгојене у акваријуму, које је много лакше одржати у затвореним условима. У Акваријуму Бока првенствено се настањују организми из дивљине које доносе бројни спортски и привредни рибари, или их током теренског рада прикупе сами научници и истраживачи Института. Постоје и посебне процедуре како ће неки од тих организама бити уловљен и сачуван, јер не може свака риба ухваћена на парангал или у мрежу да преживи физичке повреде које при том претрпи и да живот настави у акваријуму. Сви нови организми и јединке које из дивљине стигну у Акваријум Бока пре уношења у танкове морају да прођу посебан 15-дневни карантин у посебним базенима, у техничком делу зграде. Током тог периода они су под посебним надзором, првенствено да не би у акваријум пренели неке болести или паразите које можда носе са собом.
Као наредни корак у развоју Центра за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока планира сд успостављање друге његове планиране јединице – центра за опоравак морских корњача, који ће осим базена за опоравак повређених корњача имати и ветеринара који ће лечити ове угрожене и заштићене животиње, јер оне често бивају повређене ударом брзих чамаца, заплитањем у рибарске мреже, гутањем удица са парангала или од све присутнијег пластичног отпада у мору.[4]
Значај
[уреди | уреди извор]Јавни акваријум, као институција, доприноси изграђивању јавне свест о неопходности заштите морских врста и делује у циљу заштите врста и станишта Јадранског мора. Такође активно доприноси разним решењима за њихово очување и служи као узор. Успостављање Центра је посебно важно за успостављање ближе сарадње науке и привредних субјеката, посебно оних који се баве риболовом, аквакултуром, производњом рибе и морских плодова.
Спасилачки центар развија капацитете у Црној Гори за спашавање угрожених морских врста. Центар у целини јача улогу Црне Горе у погледу регионалне и међународне научне сарадње у области очувања биолошких ресурса водених екосистема.[7]
Туристички потенцијал
[уреди | уреди извор]Акваријум Бока представља велики туристички потенцијал. Само током прва три месеца посетило га је више од 8.000 посетилаца,[6] а до краја прве године око 10.000.[8] Поставка је интересантна за све генерације. Прилика да се непосредно гледају рибе, ракови и други морски организми у амбијенту који је врло сличан њиховим природном станишту јединствено је искуство које посебно одушевљава децу.
Осим школске и деце предшколског узраста, који Акваријум посећују у организованим едукативним турама, чести посетиоци су и породице, којима ово представља идеалан и атрактиван излет.[4] Поред упознавања са живим светом Јадранског мора, посетиоци имају прилику и да уживају у „пливању са делфинима“ помоћу виртуелних наочара, а на излазу се налази и сувенирница са играчкама у облику најатрактивнијих врста и другим занимљивим предметима са мотивима морске флоре и фауне.[9]
У периоду од 24. до 29. априла 2024. године, поводом обележавања јубилеја 50 година од оснивања Универзитета Црне Горе, Институт за биологију мора омогућио је свим посетиоцима бесплатан улаз у Акваријум. За тих 6 дана Акваријум Бока посетило је више од 3.500. људи.[10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Zvanični sajt”. Akvarijum Boka (на језику: me). Приступљено 2024-06-05.
- ^ „Posjetite Akvarijum Boka”. Travel Montenegro. 2021-06-15. Приступљено 2024-06-05.
- ^ а б „Savršen porodični izlet – Akvarijum Boka”. Share Montenegro. 2021-09-13. Приступљено 2024-06-05.
- ^ а б в г Luković, Siniša (2022-01-02). „Akvarijum Boka – život u moru iz prve ruke, komadić podmorja Jadrana dostupan i neplivačima”. BokaNews. Приступљено 2024-06-05.
- ^ „About us”. Akvarijum Boka (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-07.
- ^ а б „Otvoren Akvarijum Boka u Kotoru”. Regionalni portal Turistička Prizma (на језику: енглески). 2021-09-22. Приступљено 2024-06-05.
- ^ а б в г „Istorijat”. Akvarijum Boka (на језику: me). Приступљено 2024-06-05.
- ^ а б Марковић, Биљана (2021-12-13). „Акваријум "Бока" дио туристичке понуде Котора, за шест мјесеци близу 10.000 посјетилаца”. ДАН (www.dan.co.me). Приступљено 2024-06-05.
- ^ „Aquarium Boka”. Tripadvisor (на језику: енглески).
- ^ „Више од 3 500 посјетилаца уживало у Акваријуму Бока током седмице јубилеја УЦГ”. RTHN. 2024-06-01. Приступљено 2024-06-05.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Акваријум Бока открива морски живот Црне Горе”. РТС :: Србија на вези (www.rts.rs). 2021-10-05. Приступљено 2024-06-05.