Пређи на садржај

Акваријум Бока

С Википедије, слободне енциклопедије
Акваријум Бока
Изворно имеЦентар за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока
Оснивач(и)Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе
Основанојун 2021.; пре 3 године (2021-06)
Локација
Координате42° 26′ 10″ С; 18° 45′ 51″ И / 42.436173° С; 18.76406° И / 42.436173; 18.76406
АдресаПут I Бокељске бригаде 68 (Доброта)
Веб-сајтАкваријум Бока
Споменик културе Kапетанска палата Радоничић у Доброти, у којој се налази Акваријум Бока

Акваријум Бока, званичног назива Центар за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока, први је и једини јавни акваријум у Црној Гори.[1] Заузима површину од 300 квадратних метара и представља посебну организациону јединицу у оквиру Института за биологију мора у Котору. Налази се у которском насељу Доброта, на шеталишту Плагенти[2] на самој обали мора. Смештен је у згради Института за биологију мора, установе која се од 1961. бави заштитом и изучавањем Јадранског мора. Сама зграда Института заштићена је као споменик културе,[3] некадашња капетанска палата Радоничић.[4]

Чине га две целине: јавни акваријум и спасилачки центар за дивљу флору и фауну мора. Акваријум је основан 2020,[5] а званично отворен јуна 2021. године, у пробном периоду рада. У прва три месеца Акваријум је посетило више од 8.000 посетилаца.[6]

Акваријум Бока јединствена је институција у Црној Гори, која обједињује истраживања и образовање за промовисање и практиковање ефикасног очувања морских дивљих животиња.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Институт за биологију мора у Котору једина је институција на јужном Јадрану која се бави истраживањем, заштитом и очувањем морског биодиверзитета и водних сливова. Деведесетих година прошлог века формирана је специјализована лабораторија са инфраструктуром за узгој и проучавање биологије и екологије морских и слатководних организама, коју су чинили акваријуми, кружни базени, хладне собе и други садржаји. Међутим, овај део Института више није функционалан и његова употреба у истраживачке и јавне сврхе за сада није могућа.

Уз финансијску помоћ државе Норвешке 2017. године покренут је пројекат Marine Biodiversity Conservation Center Boka Aquarium – MonteAqua. Пројекат је реализован у периоду од 4. децембра 2017. до 1. јуна 2020. године. Пројекат је подржан од стране Министарства пољопривреде и руралног развоја Црне Горе.

Идејно решење Акваријума Бока урађено је као главни предуслов за успостављање Центра за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока.[7] Концепт дизајн радили су Владица Симић, Игор Мировић и Радоје Лаушевић.

Организација[уреди | уреди извор]

Танк са муринама
Танк са медузама

Центар за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока чине две целине:

  • јавни акваријум и
  • спасилачки центар за дивљу флору и фауну мора.

Сам јавни акваријум има 18 танкова подељених у четири изложбене целине:

Све целине су међусобно повезане отвореним простором, а путања изложбе симболизује међусобне везе између мора, морске струје и вертикални профила мора – од обалног подручја до отвореног мора.[7]

Као институција Центар за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока делује у три правца:

Врсте у акваријуму[уреди | уреди извор]

Акваријум Бока насељен је са око 60 врста флоре и фауне. Међу врстама које се могу видети у Акваријуму су: морски коњићи, морске мачке, хоботнице, морске корњаче, медузе, морске звезде, раже каменице, морски паук, мурина,[3] велика крња, неке инвазивне врсте[8] и многи други морски организми. На самом улазу налази се посебан splah tank, танк који имитира обалну зону плиме и осеке.

Врсте у Акваријуму настањене су из природе, јер је то далеко јефтинији начин набављања врста, али је одржавање ових организама веома тешко. У принципу, акваторијуми у свету већином функционишу тако што купују организме узгојене у акваријуму, које је много лакше одржати у затвореним условима. У Акваријуму Бока првенствено се настањују организми из дивљине које доносе бројни спортски и привредни рибари, или их током теренског рада прикупе сами научници и истраживачи Института. Постоје и посебне процедуре како ће неки од тих организама бити уловљен и сачуван, јер не може свака риба ухваћена на парангал или у мрежу да преживи физичке повреде које при том претрпи и да живот настави у акваријуму. Сви нови организми и јединке које из дивљине стигну у Акваријум Бока пре уношења у танкове морају да прођу посебан 15-дневни карантин у посебним базенима, у техничком делу зграде. Током тог периода они су под посебним надзором, првенствено да не би у акваријум пренели неке болести или паразите које можда носе са собом.

Као наредни корак у развоју Центра за очување морског биодиверзитета Акваријум Бока планира сд успостављање друге његове планиране јединице – центра за опоравак морских корњача, који ће осим базена за опоравак повређених корњача имати и ветеринара који ће лечити ове угрожене и заштићене животиње, јер оне често бивају повређене ударом брзих чамаца, заплитањем у рибарске мреже, гутањем удица са парангала или од све присутнијег пластичног отпада у мору.[4]

Значај[уреди | уреди извор]

Јавни акваријум, као институција, доприноси изграђивању јавне свест о неопходности заштите морских врста и делује у циљу заштите врста и станишта Јадранског мора. Такође активно доприноси разним решењима за њихово очување и служи као узор. Успостављање Центра је посебно важно за успостављање ближе сарадње науке и привредних субјеката, посебно оних који се баве риболовом, аквакултуром, производњом рибе и морских плодова.

Спасилачки центар развија капацитете у Црној Гори за спашавање угрожених морских врста. Центар у целини јача улогу Црне Горе у погледу регионалне и међународне научне сарадње у области очувања биолошких ресурса водених екосистема.[7]

Туристички потенцијал[уреди | уреди извор]

Акваријум Бока представља велики туристички потенцијал. Само током прва три месеца посетило га је више од 8.000 посетилаца,[6] а до краја прве године око 10.000.[8] Поставка је интересантна за све генерације. Прилика да се непосредно гледају рибе, ракови и други морски организми у амбијенту који је врло сличан њиховим природном станишту јединствено је искуство које посебно одушевљава децу.

Осим школске и деце предшколског узраста, који Акваријум посећују у организованим едукативним турама, чести посетиоци су и породице, којима ово представља идеалан и атрактиван излет.[4] Поред упознавања са живим светом Јадранског мора, посетиоци имају прилику и да уживају у „пливању са делфинима“ помоћу виртуелних наочара, а на излазу се налази и сувенирница са играчкама у облику најатрактивнијих врста и другим занимљивим предметима са мотивима морске флоре и фауне.[9]

У периоду од 24. до 29. априла 2024. године, поводом обележавања јубилеја 50 година од оснивања Универзитета Црне Горе, Институт за биологију мора омогућио је свим посетиоцима бесплатан улаз у Акваријум. За тих 6 дана Акваријум Бока посетило је више од 3.500. људи.[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Zvanični sajt”. Akvarijum Boka (на језику: me). Приступљено 2024-06-05. 
  2. ^ „Posjetite Akvarijum Boka”. Travel Montenegro. 2021-06-15. Приступљено 2024-06-05. 
  3. ^ а б „Savršen porodični izlet – Akvarijum Boka”. Share Montenegro. 2021-09-13. Приступљено 2024-06-05. 
  4. ^ а б в г Luković, Siniša (2022-01-02). „Akvarijum Boka – život u moru iz prve ruke, komadić podmorja Jadrana dostupan i neplivačima”. BokaNews. Приступљено 2024-06-05. 
  5. ^ „About us”. Akvarijum Boka (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-07. 
  6. ^ а б „Otvoren Akvarijum Boka u Kotoru”. Regionalni portal Turistička Prizma (на језику: енглески). 2021-09-22. Приступљено 2024-06-05. 
  7. ^ а б в г „Istorijat”. Akvarijum Boka (на језику: me). Приступљено 2024-06-05. 
  8. ^ а б Марковић, Биљана (2021-12-13). „Акваријум "Бока" дио туристичке понуде Котора, за шест мјесеци близу 10.000 посјетилаца”. ДАН (www.dan.co.me). Приступљено 2024-06-05. 
  9. ^ „Aquarium Boka”. Tripadvisor (на језику: енглески). 
  10. ^ „Више од 3 500 посјетилаца уживало у Акваријуму Бока током седмице јубилеја УЦГ”. RTHN. 2024-06-01. Приступљено 2024-06-05. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]