Пређи на садржај

Акваријум Крагујевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Акваријум Крагујевац
Оснивач(и)Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу
Основано1. децембар 1999.; пре 24 године (1999-12-01)
Кључни људиВладица Симић
Локација
Крагујевац, Србија
Координате44° 01′ 04″ С; 20° 54′ 22″ И / 44.0179136° С; 20.9062419° И / 44.0179136; 20.9062419
АдресаРадоја Домановића 12
Веб-сајтАкваријум Крагујевац
Један од акваријума из колекције ”Копнене воде Југоисточне Азије”

Акваријум Крагујевац, пуног назива Центар за рибарство и конзервацију биодиверзитета копнених вода — акваријум је први јавни акваријум у Србији. Организациона је целина при Институту за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу. Има статус научно-истраживачког, иновативног, развојног и услужног центра из области примењене хидроекологије.[1]

Крагујевачки акваријум има образовни значај, како у настави студената биологије и екологије, тако и за све посетиоце. Овде је на једном месту приказан велики део живог света копнених вода планете. Он представља и базу за научноистраживачки рад, па се у њему проучавају различити проблеми са аспекта токсикологије и екофизиологије.[2] Осим тога отворен је и за туристичке посете и као природна атракција уврштен је у туристичку понуду града.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Центар за рибарство и конзервацију биодиверзитета копнених вода, односно Акваријум Крагујевац отворен је 1. децембра 1999. године. Идеја о формирању акваријума настала је из потребе да се све већи број хидробионата (организама који живе у води) мора активно штитити, гајити и размножавати у строго контролисаним вештачким условима. У Србији до тада није било објеката за ex situ очување акватичног биодиверзитета.[4]

Капацитет и колекција

[уреди | уреди извор]

Акваријум Крагујевац заузима површину од око 400 м2. На овом простору изложено је више од 400 акваријума и акватераријума чија укупна запремина износи преко 60.000 литара. Располаже богатом колекцијом са више од 600 биљних и животињских врста из слатководних екосистема целе планете. Заступљени су слатководни организми Србије и Балканског полуострва, Европе, Азије, Африке, Америке и Аустралије. Од 2016. године колекција Акваријума обогаћена је морским организмима.[4] Заступљене су рибе наших потока, река и језера, као и егзотичне тропске рибе и корали.[2] Осим риба, ту су и водоземци, гмизавци и различите врсте бескичмењака.[5]

Акваријум има и посебну поставку ендемних и угрожених врста балканских језера, Охридског, Преспанског, Дојранског и Скадарског. Осим тога у Акваријуму се гаји и црна умбра (Umbra krameri), риба коју је још Јосиф Панчић крајем претпрошлог века нашао у резервату Засавица у Војводини, а данас се сматра угроженом врстом.[6] Најзанимљивије врсте у Акваријуму свакако су пиране и веома ретка и угрожена афричка дводихалица која представља прелазни облик између рибе и водоземаца.[7]

Колекција се перманентно обогаћује новим врстама и изложбеним поставкама,[8] a у Акваријуму се повремено организују и едукативни програми посвећени различитим темама посвећеним заштити животне средине, биолошкој разноврсности у води, и воденим екосистемима.[9]

  • Различите колекције у Акваријуму

Организација

[уреди | уреди извор]

Акваријума Крагујевац чине четири организационе целине:

  • Колекција водених организама је основна изложбена поставка и заузима највећу површину акваријума. Састоји се од неколико подцелина које су организоване географски, тако да обухватају фауну наше земље, Европе и далеких континената, као и посебних подцелина које илуструју различите типове загађења водених екосистема,
  • Експериментално мрестилиште, које се користи за научни и стручни рад,
  • Лабораторија за хидробиолошка истраживања у области мониторинга и заштите вода и конзервацију биодиверзитета копнених вода и
  • Центар за криопрезервацију (процес замрзавања биолошког материјала да би се сачувао на дужи временски период).[10]

Научно-истраживачки рад

[уреди | уреди извор]

У акваријуму ради неколико запослених док велику помоћ пружају студенти волонтери. Акваријум се делимично издржава и од мрестилишта у којем се размножавају, гаје и продају акваријумске врсте, као и ретке и угрожене врсте риба, којима се касније врши порибљавање у природној средини.[2] Научно-истраживачки тим Акваријума[11] учествује у бројним пројектима, истраживањима и студијама,[12] а сами су носиоци неколико пројеката који се тичу заштите и очувања живог света у водама Србије.[13] Сарађују са бројним домаћим и страним институцијама.[14]

Некада су јавни акваријуми служили за приказивање животињског и биљног света који живи у водама. Данас савремени јавни акваријуми имају и функцију очувања биолошке разноврсности угрожених врста у вештачким условима, као и приказивање угрожених врста и утицаја климатских промена на биодиверзитет најширој јавности.[15] Према речима др Владице Симића живи свет у слатким водама угроженији је у односу на друге типове екосистема. Циљ Акваријума у крагујевцу је да се врсте риба и других водених организама које су у природи веома угрожене, чак и у опасности да нестану, очувају и репродукују. Зате се јединке оваквих врста из природних станишта пребацују у акваријумске услове, услове заточеништва али са намером да се очувају и репродукују.[16]

Туристички потенцијал

[уреди | уреди извор]

Крагујевачки Акваријум уврштен је у туристичку понуду града. Отворен је за појединачне и групне посете, какве су школске екскурзије.[2] Посетиоци у Акваријуму могу видети живи свет копнених вода Балканског полуострва, али атрактивни живи свет тропских и суптропских подручја Азије, Африке, Јужне Америке и Аустралије.[5]

Према подацима из 2016. године, Акваријум је од отварања до тада посетило више од 500.000 људи. Највећи број посетилаца чине ученици основних и средњих школа.[2]

  • Различите врсте водених животиња и биљака у Акваријуму

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Centar za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - AKVARIJUM”. www.pmf.kg.ac.rs. Приступљено 2024-01-24. 
  2. ^ а б в г д Pašin, Grozdana (25. 2. 2016). „Akvarijum u Kragujevcu, turistička atrakcija”. Udruženje turističkih novinara Vojvodine. Приступљено 25. 1. 2024. 
  3. ^ „Radno vreme Akvarijuma i cenovnik”. www.pmf.kg.ac.rs. Приступљено 2024-01-25. 
  4. ^ а б „Istorijat Akvarijuma”. www.pmf.kg.ac.rs. Приступљено 2024-01-10. 
  5. ^ а б Dzenopoljac, Kristina. „Акваријум”. ГТО Крагујевац. Приступљено 2024-01-25. 
  6. ^ „Prvi i jedini javni akvarijum u Kragujevcu”. www.ikragujevac.com. 2018-10-08. Приступљено 2024-01-28. 
  7. ^ „Aquarium”. www.discoverserbia.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-14. 
  8. ^ RTK (2023-02-16). „Нова поставка у Акваријуму ПМФ Крагујевац”. Приступљено 2024-01-25. 
  9. ^ „Vodene životinje sveta u akvarijumu u Kragujevcu”. Prvi Prvi na Skali (на језику: српски). Приступљено 2024-01-25. 
  10. ^ „Osnovne informacije”. www.pmf.kg.ac.rs. Приступљено 2024-01-25. 
  11. ^ „Naučno-stručni tim Centra”. www.pmf.kg.ac.rs. Приступљено 2024-01-25. 
  12. ^ „Studije i projekti aplikativnog karaktera”. www.pmf.kg.ac.rs. Приступљено 2024-01-25. 
  13. ^ „Naučno-istraživački projekti čiji je nosilac Akvarijum”. www.pmf.kg.ac.rs. Приступљено 2024-01-25. 
  14. ^ „Naučno-istraživački projekti sa učešćem Akvarijuma”. www.pmf.kg.ac.rs. Приступљено 2024-01-25. 
  15. ^ „Nova postavka u Akvarijumu PMF Kragujevac”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac - Najnovije vesti. Приступљено 2024-01-28. 
  16. ^ Minić, Marina (2018-10-08). „JEDINSTVENI JAVNI AKVARIJUM U KRAGUJEVCU”. Glas Šumadije. Приступљено 2024-01-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Акваријум Крагујевац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акваријум_Крагујевац&oldid=28839438”