Александар Станковић Лала

александар станковић лала
александар станковић лала
	Александар Станковић Лала
Лични подаци
Датум рођења	12. август 1907.
Место рођења	Равње, код Мач. Митровице, Краљевина Србија
Датум смрти	27. децембар 1941. (34 год.)
Место смрти	Бела Река, код Шапца, Подручје Војног заповедника у Србији,; Нацистичка Немачка
Професија	чиновник
Деловање
Члан КПЈ од	1934.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.

Александар Станковић Лала (Равње, код Мачванске Митровице, 12. август 1907 — Бела Река, код Шапца, 27. децембар 1941) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 12. августа 1907. године у селу Равње, код Мачванске Митровице.

По занимању је био чиновник. Године 1934. је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а 1937. године је због своје револуционарне активности био ухапшен и осуђен на робију. После изласка из затвора, још активније се бавио политичким радом. По сеоским библиотекама и читаоницама, где су се окупљали сељаци пропагирао је политику КПЈ. Организовао је помоћ политичким затвореницима – комунистима. Организовао је слање пакета, али и политичког материјала и информација. Такође је обилазио и помагао породице заточених револуционара.

Окупација Краљевине Југославије, априла 1941. године га је затекла у Мачви. Убрзо после напада Немачке на Совјетски Савез, у селу Глушци је 29. јуна присуствовао партијској конференцијиа на којој је изабран у чланство Окружног комитета КПЈ за Шабац. Главни задатаци свих чланова Окружног комитета, али и свих чланова КПЈ тада су били – организовање устанка и формирање Мачванског партизанског одреда.

Убрзо по формирању одреда, почетком августа је био постављен за командира Четврте чете, а недуго потом за политичког комесара Мачванског партизанског батаљона. Истакао се у борби 10. августа 1941. године у нападу на Богатић, а затим са својим батаљоном у нападу, почетком септембра, на Мачванску Митровицу, и 21. и 22. септембра године на Шабац.

У току борби за време Прве непријатељске офанзиве, против НОП одреда у западној Србији, Лалин батаљон је јединицама немачке 342. пешадијске дивизије и колаборационистима давао отпор на планини Церу, код Лознице, Бање Ковиљаче и Крупња. У току тих неравноправних борби, стално су се повлачили од Шапца до Ужица, а највећи број бораца Подрињског (мачванског) одреда је погинуо.

После пада Ужица и губитка слободне територије у западној Србији, 15. децембра 1941. године у селу Драгодолу је донета одлука да се Подрињски партизански одред врати у Мачву. Због јаких непријатељских снага и добро организоване колаборационистичке власти, као и четничких снага, одред није могао стићи на терен Мачве, већ је био разбијен у мање групе.

Штаб одреда је се крајем децембра 1941. године, нашао у селу Бела Река и тада је донео одлуку да се подели. У групи која је остала у селу било је петоро партизана – командант одреда Небојша Јерковић, његов пратилац Моша Срнић, борац Мика Граор, курир Александар Антић и Лала. У току ноћи 27/28. децембра 1941. године открио их је љотићевски Добровољачки одред. У безизлазној ситуацији, опкољени надмоћнијим снагама, да би сачували домаћицу и њено четворо деце, решили су да не прихвате борбу, а да их не би заробили, извршили су самоубиство.

Мртве су их одвели у Шабац, а домаћина куће Божидара Радојчића, који је био у шабачком логору, стрељали.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашен је за народног хероја.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.