Пређи на садржај

Александар Тијанић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Тијанић
Александар Тијанић, 2012. године
Лични подаци
Датум рођења(1949-12-13)13. децембар 1949.
Место рођењаЂаковица, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти28. октобар 2013.(2013-10-28) (63 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
Пољеновинарство

Александар Тијанић (Ђаковица, 13. децембар 1949 — Београд, 28. октобар 2013) био је српски новинар и генерални директор РТС-а од 18. марта 2004. до 28. октобра 2013. године.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Ђаковици, живео је у Подујеву и Приштини. Након завршетка средње школе студирао је новинарство на Факултету политичких наука у Београду, одакле је, као један од најбољих студената након треће године студија позван у недељник НИН, где је најпре радио у документацији и на другим пословима.[2] Професионалну каријеру започиње 1976. као новинар и касније уредник НИН-а. Објавио је велики број ауторских текстова и коментара широког тематског спектра.[3]

Тијанићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Био је и главни уредник Интервју-а 1984-85. Сарађивао је у готово свим водећим југословенским листовима и часописима.

Писао је за загребачке недељнике „Старт” и „Данас”, сплитску „Недјељну Далмацију” где је у током седам година писао колумну An pasan и за сарајевско „Ослобођење”.[4] На ТВ Београд имао је сталне рубрике и коментаре у више емисија из културе Петком у 22, Ноћном програму. На ТВ Сарајево водио је са Мирјаном Бобић Мојсиловић и Драганом Бабићем емисију Умијеће живљења у којој су емитовани разговори са контроверзним личностима из јавног живота Југославије. Од 1991. био је главни уредник „Спортског журнала”.

Био је оснивач и први директор ТВ Политике, као и први директор БК телевизије 1994. године.[5] Од 1996. је био министар информисања у влади Мирка Марјановића, после пет месеци поднео је оставку, а на том месту га је наследила Радмила Милентијевић.[6] Покренуо је 1997. дневни лист „Грађанин” који је кратко излазио, а од 1998. до 1999. је писао колумну у недељнику „Европљанин”.[7] Од 2001. до 2004. био је саветник за медије председника СР Југославије Војислава Коштунице.[8] Биран је 2004. и 2009. за директора РТС.

Продуцент је многих телевизијских серија и више филмова.[9]

Преминуо је, 28. октобра 2013. године, у Београду, у 64. години живота.[4] Сахрањен је 1. новембра 2013, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[10] Отац је ћерке Заре и сина Стефана.

Дела

[уреди | уреди извор]

Објавио је неколико књига-збирки новинских чланака и есеја:

  • „Шта ће бити с нама”, 1988.
  • „Како је пропао бољшевизам”, 1990.
  • „Тајни живот Срба и Хрвата”, 1992.
  • „Ја и нико мој”, 2013.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Aleksandar Tijanić (1949-2013) - Vreme”. vreme.com (на језику: српски). Приступљено 2025-01-15. 
  2. ^ „Aleksandar Tijanić”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2025-01-15. 
  3. ^ RTS :: Tijanić ponovo na čelu RTS-a
  4. ^ а б „Александар Тијанић преминуо испред зграде у којој је живео”. blic.rs. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  5. ^ Великана новинарства издало срце („Вечерње новости”, 28. октобар 2013)
  6. ^ „Aleksandar Tijanić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-15. 
  7. ^ Преминуо Александар Тијанић (РТС, 28. октобар 2013)
  8. ^ Преминуо Александар Тијанић („Б92”, 29. октобар 2013)
  9. ^ Преминуо Александар Тијанић, новинар који никога није оставио равнодушним („Политика”, 28. октобар 2013)
  10. ^ Комеморација Тијанићу у четвртак, кремација у петак („Вечерње новости”, 28. октобар 2013)
  11. ^ „Ja. I niko moj - Aleksandar Tijanić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Директор РТС-а
18. март 2004 - 28. октобар 2013
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Тијанић&oldid=28979044”