Алекса Вукомановић
Алекса Вукомановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 9. март 1826. |
| Место рођења | Срезојевци |
| Датум смрти | 25. октобар 1859. (33 год.) |
| Супружник | Мина Вукомановић |
Алекса Вукомановић (Срезојевци, 9. март 1826 – 25. октобар 1859)[1] био је професор Београдског Лицеја[1] и редовни члан Друштва српске словесности.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Алекса Вукомановић је био син Петра Вукомановића, рођеног брата кнегиње Љубице.[2]
Након што је завршио гимназију у Одеси на Универзитету у Кијев, 1851. године је и докторирао.[3] Идуће године је стигао на Београдски Лицеј где је био постављен за првог професора на катедри за историју српског народа и књижевности.[4] Поред тога, предавао је и историју светске књижевности и теорију словесности.[5] Поред Јанка Шафарика, уједно је био и један од првих библиотекара „лицејске библиотеке”.
Говорио је руски и француски језик, а заступао је Вукове филолошке принципе.
Педантно је обрађивао историјске изворе: Грађу за историју народа и књижевности српске, Житије кнеза Лазара, Живот архиепископа Максима и један летопис.
Осим што је био редовни члан Друштва српске словесности почев од 1853. године, такође је и одликован од руског цара орденом Светог Станислава.[3][5]
Женидба са Мином Вукомановић Караџић
[уреди | уреди извор]Марта месеца 1856. године Мина Вукомановић Караџић је у Бечу од Алексе примила веренички прстен, а запросио ју је на јесен. Венчање се одржало 30. маја 1858. године у Саборној цркви у Београду, а Мина је самим тим чином прешла у православље и добила српско име Милица.[6][7] Из Букурешта им је стигла честитка од кнеза Милоша Обреновића. Наредног месеца, младенци су се упутили на путовање Србијом и притом су свратили у Срезојевце и Деспотовицу (данашњи Горњи Милановац).[7]
Смрт
[уреди | уреди извор]По повратку у Београд 1859. године Алекса Вукомановић је умро након неуспелог лечења левог ока, после само годину и по дана брака и исте године када им је рођен син Јанко Вукомановић (1859 – 1878). Његовој супрузи је након тога нуђено да буде управница Више девојачке гимназије, али она је тај позив одбила.[7]
Њих троје су првобитно били сахрањени на старом Ташмајданском гробљу, да би почетком 20. века били пренети у Цркву Светог Саве на Савинцу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Алекса Вукомановић”. Српска академија наука и уметности – Званични сајт Српске академије наука и уметности. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ а б „Алекса Вукомановић”. Српска енциклопедија. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ а б Милићевић, М. Ђ. (1888). „Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba”. Internet Archive: Digital Library of Free & Borrowable Books, Movies, Music & Wayback Machine. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ „Историјат”. Филолошки факултет Универзитета у Београду. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ а б Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 112. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ Živković, Tamara. „Vilhelmina Mina Karadžić”. Časopis Kuš! - Kulturno-umetnički špajz. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ а б в Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 113. ISBN 978-86-82877-58-5.