Алек Родић
Алек Родић | |
---|---|
Лични подаци | |
Друга имена | Александар |
Датум рођења | 27. август 1961. |
Место рођења | Београд, Србија |
Религија | Православац |
Образовање | Национална академија за театарска и филмска уметност (Софија) |
Занимање | Глумац и композитор |
Породица | |
Родитељи | Страхиња Родић, Нађа Родић |
Рад | |
Активни период | 1980- |
Битне улоге | Сељаци - Добри Браћа Блум - Цар 48 часа и 1 минут - Слободан E ridendo l'uccise - |
Веза до IMDb-а |
Александар Алек Родић (Београд, 27. август 1961) српски је позоришни и телевизијски глумац и композитор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Родић је рођен 27. августа 1961. године у Београду. Средњу музичку школу Јосип Славенски завршио је у Београду. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, глуму је дипломирао на Националној академији за позориште, филм и телевизију 1991. Крсто Сарафов у Софији на одсеку глума и луткарство у класи професорке Доре Рускове. Диплома му је 1992. године призната као равноправна од стране Наставничко научног већа Факултета драмских уметности у Београду.[1]
Члан је удружења драмских уметника Србије од 1991. године. Најпознатије представе су му Ноћ у Мерлиновом замку, Поп Ћира и поп Спира, Пинокио, Судбина једног Чарлија, Страшне приче браће Грим које игра у Позоришту Душко Радовић чији је члан. Био је члан и Позоришта на Теразијама и Позоришта лутака Пинокио. Компонује музику за позоришта, снимио је две Грамофонске плоче у издању ПГП-РТС.[2] Два пута је учествовао на фестивалу Београдско пролеће. Телевизијској публици је најпознатији као шумар Добри из телевизијске серије Сељаци. Његова мајка је Нађа Родић глумица а отац Страхиња Родић позоришни редитељ.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Добитник је следећих награда и признања:[3]
- На фестивалу дечијих позоришта и луткарства у Суботици 1992. године је за улогу Чика Бајке у представи Чика Бајкине бајке добио награду за најбољег глумца.
- На фестивалу Лут фест у Сарајеву 2019. године награђен је за најбољу оригиналну музику у представи Гињол позоришта лутака Пинокио. Писао је музику и за представе: Том Сојер, Сумњиво лице,Лавић краљевић,Маца Папучарица, Сакати Били, Мачке, Маске, Плави чуперак, Мачак у чизмама,Тимотије и Деда мраз,Приче из кофера, Гарави сокак, Мерлин. Писао је и музику за Тв.серију ”Пожури полако” као и музичку шпицу за фестивал комедије у Јагодини и фестивал ”Шекспир за велику децу” у Београду.
- Добитник је две Валтеровићеве награде коју додељује Мало позориште Душко Радовић.
У периоду од септембра 2014 до септрмбра 2019 године Алек је био и директор Малог позоришта Душко Радовић у Београду.
Био је члан жирија на фестивалу дечијих позоришта у Подгорици 2018 године као и председник жирија на фестивалу дечијих поизоришта у Републици Српској - Бања Лука 2019 године.
Као редитељ Алек је режирао дечије представе ''Прича из кофера'' и ''Црвенкапа''. Режирао је и хит комедију по тексту Вање Булића ''Не може нам нико ништа јачи смо од судбине'' која се и данас са успехом игра у Београду на сцени Вук.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1990.-те | |||
1991. | У име закона | Кокорајков син | |
1995. | Крај династије Обреновић | ||
1995. | Театар у Срба | ||
1994-1996. | Срећни људи | Попарин син | |
1996. | Горе-доле (ТВ серија) | Жика | |
1997. | Наша енглескиња | ||
1999. | Рањена земља | ||
2000.-те | |||
2000. | Тајна породичног блага | ||
2001. | Све је за људе | Добри | |
1999-2002. | Породично благо | Навијач Маркиз | |
2004. | Стижу долари | ||
2004. | Пљачка Трећег рајха | ||
2005. | Смешне и друге приче | ||
2005. | E ridendo l'uccise | ||
2006. | Идеалне везе | Јапанац | |
2008. | Браћа Блум | Цар | |
2006-2009. | Сељаци (ТВ серија) | Добри | |
2010.-те | |||
2019. | Жигосани у рекету | Рајко | |
2020.-те | |||
2020. | 48 часа и 1 минут | Слободан |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Aлек Родић”. malopozoriste.co.rs. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ „Aлек Родић биографија”. malopozoriste.co.rs. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ „АLEK RODIĆ”. nasceni.tickets.rs. Архивирано из оригинала 12. 04. 2020. г. Приступљено 13. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Алек Родић на сајту IMDb (језик: енглески)