Ананије Вербицки
| Ананије Алексејевић Вербицки | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. септембар 1895. |
| Место рођења | Лебедин, Руска империја |
| Датум смрти | 4. октобар 1974. (79 год.) |
| Место смрти | Херцег Нови, СФР Југославија |
| Занимање | Сликар, Сценограф, Костимограф |
Ананије Алексејевић Вербицки (рус. Вербицкий, Ананий Алексеевич; Лебедин, 24. септембар 1895. – Херцег Нови, 4. октобар 1974.) био је српски сликар, сценограф и костимограф руског порекла који је значајно допринео обнови Народног позоришта у Београду.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ананије Алексејевић Вербицки је завршио сликарски одсек Уметничке императорске државне школе у Петрограду (1917). У Београд је дошао 1920. године и одмах се уписао у Уметничку школу.[1]
За декоративног сликара постављен је 1922. Сценограф Народног позоришта у Београду био је до 1946. Прва сценска искуства стекао је под руководством Леонида Браиловског (бившег сценографа Императорског позоришта у Петрограду) и позоришног сликара Јована Бијелића.[2]
Вербицки ре радио као сликар и сценограф Београдског драмског позоришта (раније званог: Савремено позориште). Радио је и за позоришта у Шапцу, Нишу, Новом Саду, Подгорици, Цетињу, Котору и Тузли.[3] Радио је и на филму и телевизији.[2]
Вербицки је прешао је пут од традиционалне до модерне сценографије. Нацрте за сценографију излагао је у Паризу (1925) и Београду (1929, 1938, 1965).[2] На изложбама УЛУС-а излагао је пејзаже и портрете.
По одласку у пензију, 31. августа 1963. преселио се у Херцег Нови где је помагао позоришним посленицима у Цетињу и Подгорици, посебно свом пријатељу, руском емигранту и редитељу Василију Шћућкину.[1]
За потребе цркве Светог Леополда Мандића у Херцег Новом, Вербицки је насликао олтарску слику овог католичког свеца.[4]
Самосталне сценографије
[уреди | уреди извор]Позоришне драме и комедије:
[уреди | уреди извор]- Богојављенска ноћ од Вилијама Шекспира у режији Јурија Ракитина (1923),
- Царство мрака од Лава Толстоја у режији Ракитина (1928),
- Дивља патка од Хенрика Ибзена у режији Ракитина (1935),
- Госпођа министарка од Бранислава Нушића (1929. и у периоду после Другог светског рата),
- Кир Јања и Покондирена тиква од Јована Стерије Поповића у режији Радомира Плаовића (1930-те),
- Срећа А. Д. од В. В. Јанковића у режији Радомира Плаовића (1930-те),
- Подвала (1944) и Два цванцика (1946) од Милована Глишића,
- Најезда од Леонида Леонова.
Опере и балети:
[уреди | уреди извор]- Јеврејка од Жака Франсоа Фроментала Алевија
- Лакме; Дафне и Клои од Леа Делиба,
- Фра Дијаволо од Данијела Обера,
- Босанска љубав од Алфреда Пордеса,
- Прича о Хонзи од Оскара Недбала,
- Половецки логор; Кнез Игор од Алекандра Бородина,
- Пајаци од Руђера Леонкавала,
- Поема од Станојла Рајичића,
- Мадам Батерфлај од Ђакома Пучинија,
- Дођоше до града од Ђ. Прислија.
У операма и балетима Вербицки је радио са редитељима Теодором Павловским и Јевгенијем Марјашецом и кореографима Маргаритом Фроман и Антоном Романовским. [2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Portret Vasilija Ščukina - Verbicki Ananije Verbicki - slikar - scenograf”. Russian Art Collection (на језику: српски). Приступљено 2024-12-17.
- ^ а б в г „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-12-17.
- ^ „Искусство и архитектура русского зарубежья - ВЕРБИЦКИЙ Ананий Алексеевич”. artrz.ru. Приступљено 2024-12-17.
- ^ „LLUCG”. leks.canu.ac.me. Приступљено 2024-12-17.
Литература
[уреди | уреди извор]- Сценографије и костимографије у Србији 1945–1965, Београд 1965;
- О. Милановић, Београдска сценографија и костимографија 1868–1941, Београд 1983;
- В. Маренић, „Сликарница народног позоришта од Јована Бијелића до Јована Крижека", у: 125 година Народног позоришта у Београду, Београд 1997.
- Косик В. И. Русские краски на балканской палитре: Художественное творчество русских на Балканах (конец ХIХ – начало ХХI века). Мосвка., 2010.
