Анатолиј Маријенгоф

Анатолиј Маријенгоф
Лични подаци
Датум рођења	(1897-07-06)6. јул 1897.
Место рођења	Новгород, Руска Империја
Датум смрти	24. јун 1962.(1962-06-24) (64 год.)
Место смрти	Лењинград, Совјетски Савез
Књижевни рад
Период	Имажинизам
Најважнија дела	Циници

Анатолиј Борисович Маријенгоф (рус. Анато́лий Бори́сович Мариенго́ф; 6. јул 1897 — 24. јун 1962) био је руски писац, песник и драматург. Једна од водећих фигура имажинизма. Остао је запамћен по пријатељству са Сергејом Јесењином, мемоарима који описују атмосферу у руским књижевним круговима двадесетих година 20. века, као и по роману Циници.

Живот

Анатолиј је рођен у ливонијској племићкој породици у Новгороду. По завршетку гимназије 1914. године, служио је у Првом светском рату на Источном фронту.

Маријенгоф је књижевну каријеру започео 1918. године, када је учествовао у Манифесту Имажинизма, објављеног у Вороњежу. Манифест је потписао Сергеј Јесењин, а и многи други московски песници. Они су заједно започели нови поетски ток под називом имажинизам. Маријенгоф је учествовао у свим имажинистичким акцијама и публикацијама. Он је сам објавио велики број књига поезије у периоду између 1920. и 1928. године. Постао је близак пријатељ са Јесењином са којим је делио и стан неколико месеци. Јесењин је посветио неколико својих радова Маријенгофу, укључујући велику поему Сорокуст, драму Пугачов и трактат о поезији Маријини кључеви.

Маријенгоф је даље стекао славу својим контроверзним романима Роман без лажи (1926) и Циници (1928). Први представља његова фиктивна (мада у великој мери тачна) сећања на пријатељство са Јесењином, док је други прича о животу младих интелектуалаца током револуције и комунистичког рата. Оба романа наишла су на оштру критику совјетске штампе. Роман Циници је прво објављен у Берлину, а светлост дана у Совјетском Савезу угледао је тек 1988. године.

Након објављивања свог последњег романа, Обријани човек, 1930. године у Берлину, и делова историјског романа Екатерина (1936), Маријенгоф је био ограничен да пише само за позориште и радио, без икакве наде да ће објављивати поново. Јесењинова дела била су дуго времена прерађивана у СССР да би се изоставиле посвете Маријенгофу.

У својим каснијим годинама, после Стаљинове смрти, Маријенгоф је углавном писао мемоаре; они су објављени неколико деценија након његове смрти 1962. године.

Познатија дела

• Магдалина (1920)
• Блудничење са инспирацијом (1921)
• Роман без лажи (1927)
• Циници (1928)

Литература

• Tomi Huttunen. Imazhinist Mariengof: Dandy. Montage. Cynics. Moscow: Novoe Literaturnoe Obozrenie. 2007.