Анатолиј Маријенгоф
Анатолиј Маријенгоф | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. јул 1897. |
Место рођења | Новгород, Руска Империја |
Датум смрти | 24. јун 1962.64 год.) ( |
Место смрти | Лењинград, Совјетски Савез |
Књижевни рад | |
Период | Имажинизам |
Најважнија дела | Циници |
Анатолиј Борисович Маријенгоф (рус. Анато́лий Бори́сович Мариенго́ф; 6. јул 1897 — 24. јун 1962) био је руски писац, песник и драматург. Једна од водећих фигура имажинизма. Остао је запамћен по пријатељству са Сергејом Јесењином, мемоарима који описују атмосферу у руским књижевним круговима двадесетих година 20. века, као и по роману Циници.
Живот
[уреди | уреди извор]Анатолиј је рођен у ливонијској племићкој породици у Новгороду. По завршетку гимназије 1914. године, служио је у Првом светском рату на Источном фронту.
Маријенгоф је књижевну каријеру започео 1918. године, када је учествовао у Манифесту Имажинизма, објављеног у Вороњежу. Манифест је потписао Сергеј Јесењин, а и многи други московски песници. Они су заједно започели нови поетски ток под називом имажинизам. Маријенгоф је учествовао у свим имажинистичким акцијама и публикацијама. Он је сам објавио велики број књига поезије у периоду између 1920. и 1928. године. Постао је близак пријатељ са Јесењином са којим је делио и стан неколико месеци. Јесењин је посветио неколико својих радова Маријенгофу, укључујући велику поему Сорокуст, драму Пугачов и трактат о поезији Маријини кључеви.
Маријенгоф је даље стекао славу својим контроверзним романима Роман без лажи (1926) и Циници (1928). Први представља његова фиктивна (мада у великој мери тачна) сећања на пријатељство са Јесењином, док је други прича о животу младих интелектуалаца током револуције и комунистичког рата. Оба романа наишла су на оштру критику совјетске штампе. Роман Циници је прво објављен у Берлину, а светлост дана у Совјетском Савезу угледао је тек 1988. године.
Након објављивања свог последњег романа, Обријани човек, 1930. године у Берлину, и делова историјског романа Екатерина (1936), Маријенгоф је био ограничен да пише само за позориште и радио, без икакве наде да ће објављивати поново. Јесењинова дела била су дуго времена прерађивана у СССР да би се изоставиле посвете Маријенгофу.
У својим каснијим годинама, после Стаљинове смрти, Маријенгоф је углавном писао мемоаре; они су објављени неколико деценија након његове смрти 1962. године.
Познатија дела
[уреди | уреди извор]- Магдалина (1920)
- Блудничење са инспирацијом (1921)
- Роман без лажи (1927)
- Циници (1928)
Литература
[уреди | уреди извор]- Tomi Huttunen. Imazhinist Mariengof: Dandy. Montage. Cynics. Moscow: Novoe Literaturnoe Obozrenie. 2007.