Ана Кантакузин Косача
Ана Косача (рођена Кантакузин; Србија, прва половина 15. вијека — ?, крај 15. вијека) је била жена Владислава Херцеговића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Кира Ана била је ћерка Георгија Кантакузина, брата Јерине (Ирине), жене деспота Ђурђа Бранковића. Георгије Кантакузин дуже је боравио у Србији, гдје је Ана рођена и одрасла. За Владислава, сина херцега Стефана Косаче, вјерена је 1453. Три године касније вјереници су склопили брак, који је утврдио мир између деспота Ђурђа и херцега Стефана. Због размирица у кући Косача, кира Ана са сином Петром Балшом склонила се на територију Дубровачке општине. На острву Шипану живјела је у доба турских напада. Владислав Херцеговић се 1468. са породицом преселио у Угарску. Краљ Матија Корвин дао им је посјед у Славонији.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Енциклопедија Републике Српске. 1, А-Б. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2017. стр. 88. ISBN 978-99938-21-92-2.
Литература
[уреди | уреди извор]- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Радић, Радивој (2002). „Од Евдокије Анђео до Ане Кантакузине: Византијске невесте у средњовековним српским земљама”. Српска проза данас: Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 507—514.
- Ћирковић, Сима (1964). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело.
