Пређи на садржај

Андреј Карлов

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Карлов
Андреј Карлов 2016. године
Датум рођења(1954-02-04)4. фебруар 1954.
Место рођењаМосква, СССР
Датум смрти19. децембар 2016.(2016-12-19) (62 год.)
Место смртиАнкара, Турска

Андреј Генадјевич Карлов (рус. Андрей Геннадьевич Карлов; Москва, 4. фебруар 1954 – 19. децембар 2016) био је руски дипломата који је служио као руски амбасадор у Турској, а раније као руски амбасадор у Северној Кореји. [1]

Дана 19. децембра 2016. године, док је говорио на изложби уметничке галерије у Анкари, Карлова је убио Мевлут Мерт Алтинташ, турски полицајац који није био на дужности.[2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Карлов је рођен у Москви 4. фебруара 1954. године у породици Генадија Карлова и Марије Александровне. [4] [5] Имао је и сестру Јелену Ширанкову која је била 6 година млађа од њега. Карлов отац је 1968. године преминуо у 37. години од срчане слабости када је Карлов имао 14 година.

Године 1975. Карлов се оженио Марином Михајловном и заједно су добили сина Генадија који је рођен неколико година касније. [4] Андреј Карлов је био православни хришћанин. [6]

Карлов је 1976. године дипломирао на Московском државном институту за међународне односе. Исте године ступио је у дипломатску службу.

Течно је говорио корејски и енглески. [7]

Године 1992. дипломирао је на Дипломатској академији Министарства иностраних послова Русије. Течно је говорио корејски и служио је у различитим улогама у совјетској амбасади у Северној Кореји од 1979. до 1984. и 1986. до 1991. године. Између 1992. и 1997. радио је у руској амбасади у Јужној Кореји, а био је и амбасадор Русије у Северној Кореји од јуна 2001. до децембра 2006. године. [1] Док је служио као амбасадор у Северној Кореји, имао је кључну улогу у изградњи Цркве Животворне Тројице, руске православне цркве у Пјонгјангу, кроз разговоре са Ким Џонг Илом. Црква је освећена 2006. године. [6]

Од 2007. до 2009. године, Карлов је био заменик директора Конзуларног одељења Министарства спољних послова Русије. Унапређен је у директора одељења у јануару 2009. године. За амбасадора у Турској именован је јула 2013. године. [4]

Карлов је био амбасадор у Турској током бурног периода између две земље. Русија и Турска доживеле су најгору дипломатску кризу у последњих неколико година након обарања руског авиона у новембру 2015. године, након што је Турска тврдила да је нарушила њен ваздушни простор. Односи Русије и Турске су били озбиљно затегнути након инцидента, а Русија је увела економске санкције и ограничења путовања за своје грађане. Карлов је за кризу окривио Турску, а дипломатски односи су нормализовани тек у јуну 2016. године. Током интервјуа два месеца након инцидента, Карлов је такође тврдио да нема доказа да руски ратни авиони бомбардују цивиле у Сирији. [8] [9] [10]

Атентат

[уреди | уреди извор]
Карловова удовица (у средини), његова мајка (лево), његов син (крајње десно) и руски министар спољних послова Сергеј Лавров (десно) током погребне церемоније у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви, 22. децембра 2016. године

Дана 19. децембра 2016, у 20:15, на Карлова је пуцао и смртно ранио Мевлут Мерт Алтıнтас, 22-годишњи турски полицајац који није на дужности, на изложби уметности у Анкари. [11] Нападач, који је био обучен у одело и кравату, отворио је ватру на Карлова из непосредне близине док је амбасадор држао говор пред новинарима, смртно ранивши амбасадора и ранивши неколико других. Нападач је ушао у галерију након што је обезбеђењу показао полицијску легитимацију. [3]

На снимку напада види се како атентатор виче: „Не заборавите Алеп, не заборавите Сирију!“ и " Алаху Акбар" (Бог је највећи) док у једној руци држи пиштољ, а другом маше у ваздуху у тевхидском поздраву. [12] Нападач је викао на арапском и турском. [3] Турске снаге безбедности су потом упуцале Алтинташа. [13] Обојица су хитно пребачени у болницу, али су од задобијених повреда преминули. [3]

Споменик Андреју Карлову у улици Андреја Карлова у Демреу у Турској

Атентат се догодио након дугог периода високо поларизоване и подстрекане политичке атмосфере у Турској, [14] [15] и након вишедневних протеста исламистичких елемената турске јавности против руског учешћа у грађанском рату у Сирији и бици око Алепа, [16] као и недавни преговори руске и турске владе о прекиду ватре. [3] Руски председник Владимир Путин описао је атентат као покушај нарушавања турско-руских веза. [17] И турски и руски званичници прогласили су Гуленов покрет одговорним за атентат. [18] У међувремену је Армија освајања, која укључује фронт Ал Нусра, преузела одговорност за атентат, наводи руска новинска агенција ТАСС. [19]

Андреј Карлов је четврти руски амбасадор који је погинуо на дужности од убиства Александра Грибоједова у Техерану 1829. године. [20] Пре Карлова, Пјотр Војков, совјетски изасланик у Пољској, стрељан је у Варшави 1927 године; [21] 1923. године, Ватслав Воровски је убијен у Лозани.

Награде и заоставштина

[уреди | уреди извор]
Карлов на руској маркици издатој 2017. године

Карлов је одликован Орденом Серафима Саровског 3. степена за улогу у успостављању Руске православне цркве у Пјонгјангу док је био амбасадор у Северној Кореји. [22] Два дана након смрти, 21. децембра 2016, Кремљ му је постхумно доделио титулу Хероја Руске Федерације. [23]

Град Анкара саопштио је да ће изложбена сала у којој је убијен Карлов бити преименована у његово сећање. Турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу рекао је да ће улица Карјагди у Анкари, где се налази руска амбасада – такође бити преименована у Карлов. [24] [25] [26] Руски председник Владимир Путин саопштио је да је затражио да Министарство спољних послова „изнесе предлог за овековечење сећања на Карлова“. [20]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Curriculum Vitae of H.E. Andrey Karlov, Ambassador of the Russian Federation to the Republic of Turkey”. www.turkey.mid.ru. Embassy of the Russian Federation in Turkey. Архивирано из оригинала 6. 7. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  2. ^ Arango, Tim; Gladstone, Rick (19. 12. 2016). „Russian Ambassador to Turkey Is Assassinated in Ankara”. The New York Times. Приступљено 19. 12. 2016. 
  3. ^ а б в г д „Russian ambassador Andrei Karlov shot and injured in Turkey”. BBC News. 19. 12. 2016. 
  4. ^ а б в „Посол России в Турции Андрей Карлов. Досье” [Russian Ambassador to Turkey Andrei Karlov. dossier]. www.aif.ru. 19. 12. 2016. Приступљено 19. 12. 2016. 
  5. ^ „Посол России в Турции скончался после нападения в Анкаре” [Russian Ambassador in Turkey dead after an attack in Ankara] (на језику: руски). Interfax.ru. 19. 12. 2016. Приступљено 19. 12. 2016. 
  6. ^ а б Balashov, Archpriest Nikolai; Golovko, Oksana (20. 12. 2016). „Андрей Карлов звонил мне из бронепоезда Ким Чен Ира”. Pravoslavie i Mir (на језику: руски). Приступљено 22. 12. 2016. 
  7. ^ Gripper, Ann (20. 12. 2016). „Andrei Karlov profile: Russia's man in Turkey and a lifelong diplomat”. Daily Mirror (на језику: енглески). Приступљено 17. 7. 2021. 
  8. ^ „Посол РФ: ждем шагов Турции для нормализации отношений”. RIA Novosti. 9. 2. 2016. Приступљено 22. 12. 2016. 
  9. ^ „Russia closes 'crisis chapter' with Turkey”. Al Jazeera. 29. 6. 2016. Приступљено 22. 12. 2016. 
  10. ^ Harding, Luke (19. 12. 2016). „Andrei Karlov: Russia's ambassador to Turkey at time of diplomatic thaw”. The Guardian. Приступљено 22. 12. 2016. 
  11. ^ Catherine E. Shoichet & Nick Thompson, Russia's ambassador to Turkey assassinated in Ankara, CNN (19 December 2016).
  12. ^ Tuvan Gumrukcu & Umit Bektas, Russian ambassador shot dead in Ankara gallery, Reuters (19 December 2016).
  13. ^ Umar, Farooq; King, Laura (19. 12. 2016). „Off-duty police officer identified in fatal shooting of Russia's ambassador to Turkey”. Sun-Sentinel. Архивирано из оригинала 12. 03. 2020. г. Приступљено 19. 12. 2016. „The assailant, identified by Interior Minister Suleyman Soylu as a 22-year-old riot policeman, was himself gunned down by security forces.” 
  14. ^ Cagaptay, Soner (5. 10. 2015). „Turkey Is in Serious Trouble”. The Atlantic. Приступљено 27. 12. 2016. 
  15. ^ Cagaptay, Soner (20. 12. 2016). „Turkey's permanent state of crisis”. Washington Post. Приступљено 27. 12. 2016. 
  16. ^ „'Russia, get out of Syria': Thousands join protest on Turkey border”. MiddleEastEye. 17. 12. 2016. Приступљено 27. 12. 2016. 
  17. ^ „Putin speaks out after Russian ambassador killing”. The Independent (на језику: енглески). 19. 12. 2016. Архивирано из оригинала 2016-12-20. г. Приступљено 20. 12. 2016. 
  18. ^ „Prosecutors seek life sentence for defendants in Russian ambassador's killing”. Hürriyet Daily News. 5. 3. 2020. Приступљено 3. 4. 2020. 
  19. ^ "Media: Jaish al-Fatah claims responsibility for murder of Russian ambassador". Russian News Agency TASS. 21 December 2016.
  20. ^ а б Куприянов, Алексей (20. 12. 2016). „Четвертый на посту: посол России в Турции Андрей Карлов” [Fourth in the line of duty: Russian Ambassador Andrei Karlov killed in Turkey]. Lenta.ru. Приступљено 20. 12. 2016. 
  21. ^ Bromwich, Jonah Engel (19. 12. 2016). „Who Was Andrey Karlov, the Russian Ambassador Killed in Turkey?”. The New York Times. Приступљено 20. 12. 2016. 
  22. ^ „Погибший на посту”. Prikhody (на језику: руски). 21. 12. 2016. Приступљено 22. 12. 2016. 
  23. ^ „Андрею Карлову присвоено звание Героя Российской Федерации”. kremlin.ru (на језику: руски). 21. 12. 2016. Приступљено 22. 12. 2016. 
  24. ^ „Выставочный зал, где был убит посол РФ, назовут его именем”. ТАСС (на језику: руски). 20. 12. 2016. Приступљено 20. 12. 2016. 
  25. ^ „Улицу в Анкаре назовут в честь Карлова – ИА REGNUM”. ИА REGNUM (на језику: руски). 20. 12. 2016. Приступљено 20. 12. 2016. 
  26. ^ „Turkish police detain six after Russian ambassador shot dead”. Reuters. 20. 12. 2016. Приступљено 21. 12. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Карлов&oldid=26480289”