Андреј Рубљов
Андреј Рубљов | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1360-е |
Место рођења | Велика московска кнежевина, |
Датум смрти | 17. октобар 1428.67/68 год.) ( |
Место смрти | Андроников манастир, |
Андреј Рубљов[1] (рус. Андрей Рублёв,[2] 1360 – 29. јануар 1430)[3] био је значајни руски иконописац. Канонизован је као светитељ 1988.
Живот
[уреди | уреди извор]Тачан датум његовог рођења није познат. Године око 1360. се узимају као вероватна година рођења, по томе што се у записима о његовој смрти (1430) помиње да је умро у дубокој старости, што је тада значило после 60-е године живота. Вероватно је живео у Тројици-Св. Сергијева лавра,[4][5] код Москве, под Никоном Радоњешким, који је постао игуман после смрти Сергија Радоњешког 1392. Рубљов се први пут помиње 1405. године, када је украшавао иконе и фреске за Саборну цркву св. Благовести Московског Кремља, у друштву са Теофаном Грком и Прохором из Городца. Његово име је било последње на листи мајстора, као јуниор и по рангу и по годинама. Теофан је био значајан византијски мајстор, који се преселио у Русију и сматра се да је обучавао Рубљова.
Андреј Рубљов је постао монах пре 1405. и узео име Андреј. Живео је у манастиру Сергијевска лавра близу Москве у заједници сликара, међу којима су познати Теофан Грк и Прохор из Городеца. О овоме се зна, јер се његово име помиње у листи сликара икона и фресака у Благовештенском сабору у Москви. Име му је на дну листе, што значи да је тада био најмлађи и најмање искусан сликар у групи.
Писани записи сведоче да је 1408. сликао (заједно са Данилом Черним) зидове Успењске катедрале у Владимиру и 1425–1427. Катедралу Свете Тројице у Сергијевској лаври. После Данилове смрти, Андреј је у московском Андрониковом манастиру насликао фреске у Катедрали Спаситеља.
Умро је у Андрониковом манастиру 29. јануара 1430.
Уметност Андреја Рубљова
[уреди | уреди извор]Године 1904, откривена је његова икона Света тројица Старога Завета (или Гостопримство Аврамово, настала вероватно око 1411) и тиме је почела епоха истраживања његовог дела. То је једино дело које му се са сигурношћу може приписати. Данас је ова икона изложена у Третјаковској галерији у Москви.
Композиција иконе приказује сцену из Библије, када су три анђела посетили Сару и Аврама (1. књига Мојсијева 18,1-33). Рубљов се концентрисао на приказивање фигура три госта. Порука дела је многострука. То је, између осталог, апел за јединство у време сукоба међу кнезовима. У исто време, то је израз религијског јединства у тројству (Отац, Син, Свети дух).
Уметност Андреја Рубљова је комбинација две традиције: средњовековног манастирског аскетизма и класичне хармоније византијског сликарства. Ликови на његовим сликама су увек спокојни. Временом, начин на који је сликао, постао је идеал црквеног сликарства и иконосликарства.
На Стоглавом сабору (1551) иконографија Андреја Рубљова је проглашена за идеал у изради црквених слика. Црква га слави 4. јула.
Од године 1959. постоји музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру.
Руски режисер Андреј Тарковски је 1966. направио филм Андреј Рубљов, делимично базиран на Андрејевом животу, који је својеврсни споменик овом уметнику.
Смрт и наслеђе
[уреди | уреди извор]Рубљов је умро у Андрониковом манастиру између 1427. и 1430. Рубљовљев рад је утицао на многе уметнике, укључујући и Дионисија. Стоглави сабор (1551) прогласио је Рубљовљев стил икона као узор за црквено сликарство. Од 1959. године Музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру приказује његову и сродну уметност.
Руска православна црква канонизовала је Рубљова за свеца 1988. године, прослављајући његов празник 29. јануара[6] и/или 4. јула.[6][7][8]
Године 1966, Андреј Тарковски је снимио филм Андреј Рубљов, лабаво заснован на животу уметника. Ово је постао први (и можда једини) филм произведен у совјетској ери који је уметника третирао као светску историјску личност и хришћанство као аксиом историјског идентитета Русије[9] током турбулентног периода у историји Русије.
Поштовање
[уреди | уреди извор]- 29. јануар – обележавање годишњице његове смрти (Грчка православна црква)[10][11]
- 12/13. јун – празник, Синаксија целог Андрониковог манастира (са Андроником, Савом, Александром, игуманима московским и иконописцем Данилом Црним)[12]
- 4. јул – главни празник са списка „руских светитеља Москве и Владимира“ од Никодима (Кононова),
- 6. јул – Сабор свих светих Радоњешких
- Синаксија свих светих Москве – покретни празник у недељу пре 26. августа (ROC)[13]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Крштење Исусово, 1405 (Катедрала Благовести, Москва)
-
Благовести, 1405 (Катедрала Благовести, Москва)
-
Верзија Богородице Владимирске, око 1405
-
Св Гаврило, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
-
Андреј Првозвани, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
-
Свети Григорије Богослов, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
-
Јован Богослов, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
-
Јован Крститељ, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
-
Спаситељ устоличен у славу, Христоса у величанству, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
-
Мучење пакла, 1408-1410 (Владимир)
-
Вазнесење, 1408 (Третјаковска галерија, Москва)
-
Апостол Павле, 1410-те (Третјаковска галерија, Москва)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Рубљов”. www.rts.rs. Приступљено 2022-05-30.
- ^ The Getty Union Artist Name List prefers "Rublyov", but "Rublev" is more commonly found.
- ^ "Venerable Andrew Rublev the Iconographer", Orthodox Church in America
- ^ Scott M. Kenworthy, The Heart of Russia: Trinity-Sergius, Monasticism, and Society after 1825. New York: Oxford University Press, 2010.
- ^ David B. Miller, Saint Sergius of Radonezh, His Trinity Monastery, and the Formation of Russian Identity. DeKalb: Northern Illinois University Press, 2010.
- ^ а б „Saint Herman Calendar 2006”. Platina CA: Saint Herman of Alaska Brotherhood. 2006: 12, 56.
- ^ Church Calendar Архивирано 2006-07-21 на сајту Wayback Machine
- ^ „Moscow Patriarchate Glorifies Saints”, Orthodox America, IX (82), август 1988, Архивирано из оригинала 2008-07-05. г., Приступљено 2008-03-16
- ^ Hoberman, Jim. „Andrei Rublev”. The Criterion Collection. Архивирано из оригинала 17. 09. 2008. г. Приступљено 2007-12-06.
- ^ „January 29, 2015. + Orthodox Calendar”. orthochristian.com. Приступљено 2022-07-16.
- ^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Ανδρέας Ρουμπλιόβ ο Εικονογράφος”. www.saint.gr. Приступљено 2022-07-16.
- ^ „АНДРЕЙ РУБЛЁВ”. www.pravenc.ru. Приступљено 2022-07-16.
- ^ „АНДРЕЙ РУБЛЕВ - Древо”. drevo-info.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-07-16.
- ^ Robinson 2009, стр. 111.
Литература
[уреди | уреди извор]- Andrei Rublev, a 1966 film by Andrei Tarkovsky loosely based on the painter's life.
- Mikhail V. Alpatov, Andrey Rublev, Moscow: Iskusstvo, 1972.
- Gabriel Bunge, The Rublev Trinity, transl. Andrew Louth, St. Vladimir's Seminary Press, Crestwood, New York, 2007.
- Sergius Golubtsov, Voplosh’enie bogoslovskih idey v tvorchestve prepodobnogo Andreya Rubleva [The realization of theological ideas in creative works of Andrey Rublev]. Bogoslovskie trudy 22, 20–40, 1981.
- Troitca Andreya Rubleva [The Trinity of Andrey Rublev], Gerold I. Vzdornov (ed.), Moscow: Iskusstvo 1989.
- Viktor N. Lazarev, The Russian Icon: From Its Origins to the Sixteenth Century, Gerold I. Vzdornov (ed.). Collegeville, MN: Liturgical Press, 1997.
- Priscilla Hunt, Andrei Rublev's Old Testament Trinity Icon in Cultural Context, The Trinity-Sergius Lavr in Russian History and Culture: Readings in Russian Religious Culture, vol. 3, ed. Deacon Vladimir Tsurikov, (Jordanville, NY: Holy Trinity Seminary Press, 2006), 99-122.(See on-line at phslavic.com)
- Priscilla Hunt, Andrei Rublev's Old Testament Trinity Icon: Problems of Meaning, Intertextuality, and Transmission, Symposion: A Journal of Russian (Religious) Thought, ed. Roy Robson, 7-12 (2002–2007), 15-46 (See on-line at www.phslavic.com)
- Konrad Onasch, Das Problem des Lichtes in der Ikonomalerei Andrej Rublevs. Zur 600–Jahrfeier des grossen russischen Malers, vol. 28. Berlin: Berliner byzantinische Arbeiten, 1962.
- Konrad Onasch, Das Gedankenmodell des byzantisch–slawischen Kirchenbaus. In Tausend Jahre Christentum in Russland, Karl Christian Felmy et al. (eds.), 539–543. Go¨ ttingen: Vandenhoeck und Ruprecht, 1988.
- Eugeny N. Trubetskoi, Russkaya ikonopis'. Umozrenie w kraskah. Wopros o smysle vizni w drewnerusskoj religioznoj viwopisi [Russian icon painting. Colourful contemplation. Question of the meaning of life in early Russian religious painting], Moscow: Beliy Gorod, 2003 [1916].
- Georgij Yu. Somov, Semiotic systemity of visual artworks: Case study of The Holy Trinity by Rublev Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011), Semiotica 166 (1/4), 1-79, 2007.
- Allen, O. Wesley Jr. (2009). „Luke”. Ур.: Petersen, David L.; O'Day, Gail R. Theological Bible Commentary. Westminster John Knox Press. ISBN 9781611640304.
- Aune, David E., ур. (2001). The Gospel of Matthew in current study. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-4673-0.
- Aune, David E. (1988). The New Testament in its literary environment. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-25018-8.
- Balch, David L. (2003). „Luke”. Ур.: Dunn, James D. G.; Rogerson, John William. Eerdmans Commentary on the Bible. Eerdmans. ISBN 9780802837110.
- Beaton, Richard C. (2005). „How Matthew Writes”. Ур.: Bockmuehl, Markus; Hagner, Donald A. The Written Gospel. Oxford University Press. ISBN 978-0-521-83285-4.
- Boring, M. Eugene (2012). An Introduction to the New Testament: History, Literature, Theology. Westminster John Knox Press. ISBN 9780664255923.
- Brown, R.E. (1977). The Birth of the Messiah: A Commentary on the Infancy Narratives in Matthew and Luke. Doubleday & Company.
- Powell, Mark Allan (1989). What Are They Saying About Luke?. Paulist Press. ISBN 9780809131112.
- Robinson, Bernard P. (2009). „Matthew's Nativity Stories: Historical and Theological Questions for Today's Readers”. Ур.: Corley, Jeremy. New Perspectives on the Nativity. Bloomsbury. ISBN 9780567613790.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Одабрана дела Андреја Рубљова
- Андреј Рубљов, творац ликова небеске хармоније
- Andrey Rublev Official Web Site
- Rublev at the Russian Art Gallery
- "The Deesis painted by Andrey Rublev" from the Annunciation Church of the Moscow Kremlin - article by Dr. Oleg G. Uliyanov
- Historical documentation on Andrei Rublev, compiled by Robert Bird
- Venerable Andrew Rublev the Iconographer Orthodox icon and synaxarion