Анђело Доменгини
| Анђело Доменгини | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 25. август 1941. | ||
| Место рођења | Лалио, Италија | ||
| Висина | 1,75 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1960–1964 1964–1969 1969–1973 1973–1974 1974–1976 1976–1977 1977–1978 1978–1979 |
Аталанта Интер Милано Каљари Рома Хелас Верона Фођа Олбија Тренто |
69 134 99 30 28 17 21 19 |
(17) (50) (18) (4) (3) (4) (10) (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1963—1972 |
 Италија | 33 | (7) |
Анђело Доменгини (итал. Angelo Domenghini; 25. август 1941) бивши је италијански фудбалер.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дебитовао је 1960. године за Аталанту, где је провео четири сезоне, одиграо 69 првенствених утакмица. За то време освојио је трофеј Купа Италије.
Својом игром за овај тим привукао је пажњу стручног штаба клуба Интера из Милана, у који је дошао 1964. године. Играо је за „нероазуре” наредних пет сезона. Већину времена проведеног у Интеру био је стандардни првотимац. Био је један од најбољих стрелаца тима, освојио са тимом две титуле шампиона Италије, Интерконтинентални куп и Куп европских шампиона.
Потом је у периоду од 1969. до 1979. играо у разним клубовима Каљари, Рома, Верона, Фођа и Олбија. Током ових година, додао је још једну титулу шампиона Италије (са Каљаријем).
Професионалну играчку каријеру завршио је у нижелигашком клубу Тренто, за чији тим је играо током сезоне 1978/79.
Дебитовао је 1963. године у званичним утакмицама за репрезентацију Италије. Одиграо је 33 утакмице и постигао 7 голова. Био је члан тима који је на домаћем терену освојио Европско првенство 1968, и тима који је стигао до финала Светског првенства 1970. године у Мексику.[1] Постигао је гол у финалу Европског првенства 1968. против Југославије, за изједначење резултата. Пошто је утакмица завршена нерешено 1:1, одиграна је поновљена у којој је Италија победила 2:0.
По завршетку играчке каријере радио је као тренер. Радио је са италијанским тимовима у нижим лигама, неколико пута је тренирао тим Детрона.
Успеси[уреди | уреди извор]
Клуб[уреди | уреди извор]
Аталанта
- Куп Италије: 1962/63.[2]
Интер Милано
- Серија А: 1964/65, 1965/66.[3]
- Куп европских шампиона: 1964/65.
- Интерконтинентални куп: 1964, 1965.
Каљари
- Серија А: 1969/70.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Италија
- Европско првенство: 1968.
- Светско првенство: финале 1970.
Индивидуалне награде[уреди | уреди извор]
- Најбољи стрелац Купа Италије: 1962/63. (15 голова)
- Уврштен у најбољи тим Европског првенства 1968.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Convocazioni e presenze in campo” (на језику: италијански). FIGC. Архивирано из оригинала 27. 4. 2015. г. Приступљено 2. 1. 2015.
- ^ „ANGELO DOMENGHINI”. Storie di Calcio (на језику: италијански). Приступљено 2. 1. 2015.
- ^ „Palmares”. www.domenghini.com (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 7. 2. 2011. г. Приступљено 2. 1. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Анђело Доменгини на сајту FootballDatabase.eu (језик: енглески)
- Анђело Доменгини на сајту Soccerbase (језик: енглески)
- Анђело Доменгини на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Рођени 1941.
- Италијански фудбалери
- Италијански фудбалски репрезентативци
- Фудбалери на Европском првенству 1968.
- Фудбалери на Светском првенству 1970.
- Фудбалери Аталанте
- Фудбалери Интера
- Фудбалери Роме
- Фудбалери Каљарија
- Фудбалери Вероне
- Нападачи у фудбалу
- Крилни играчи у фудбалу
- Фудбалери европски прваци
- Фудбалери Серије А
- Фудбалери Серије Б
- Италијански фудбалски тренери