Аришевац
Аришевац | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | S. grevillei
|
Биномно име | |
Suillus grevillei | |
Синоними | |
|
Аришевац (лат. Suillus grevillei) је микоризна гљива из реда вргања (Boletales) која расте у симбиози са аришима (лат.Larix spp). Далеко је чешћа врста у Азији док се у остатку северне хемисфере јавља у вештачким засадима ариша. Прави колоније. Плодоноси од јуна до новембра најчешће у два таласа.
Опис плодног тела
[уреди | уреди извор]Шешир је код ове врсте је пречника углавном до 10 cm полулуптаст, заобљен до звонолик слузав жуте до наранџасте боје. Кожица је глатка, слузава и као да помало виси са ивице шешира.
Цевчице су кратке и жуте величине 5-10 mm. Док је гљива млада цевчице су покривене дебелим белим опнастим велом. Поре ове врсте су округле и ситне, жуте па рђасто прскане.
Месо је дебело, сочно и мекано, жуте боје без неког особеног мириса и благог укуса. Дршка је сличне боје као и шешир и на себи поседује трајан беличасти прстен.
Дршка је висока од 5-12 cm, а дебљина 1,5-3 cm.
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре су бледе или хијалине, цилиндричне или издужено-вретенасте димензија 8-12 × 3-4 μm. Цистиде су у накупинама, маслинасто смеђе, батинасте, или са суженим врхом (30-60 × 6-7 μm).
Отисак спора
[уреди | уреди извор]Отисак спора је кестењасто смеђа до глинасто окер боје (нема примеса маслинасте).
Јестивост
[уреди | уреди извор]Јестива и укусна гљива. Може се и кувати и поховати. Кожицу шешира пре спремања обавезно огулити јер поседује веће количине протеина глутена.
Литература
[уреди | уреди извор]- Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
- Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.
- Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
- Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.