Аришевац

Аришевац
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Boletales
Породица:	Suillaceae
Род:	Suillus
Врста:	S. grevillei
Биномно име
Suillus grevillei (Klotzsch) Singer, 1945
Синоними
Boletinus grevillei (Klotzsch) Pomerl., 1980 Boletopsis elegans (Schumach.) Henn., 1898 Boletus annularius Bolton, 1792 Boletus clintonianus Peck, 1872 Boletus cortinatus Pers., 1801 Boletus elegans Schumach., 1803 Boletus elegans var. aureus Fr., 1838 Boletus elegans var. cyanescens Velen., 1939 Boletus grevillei Klotzsch, 1832 Cricunopus elegans (Schumach.) P. Karst., 1882 Ixocomus elegans (Schumach.) Singer, 1938 Ixocomus elegans f. badius Singer, 1938 Ixocomus elegans f. elegans (Schumach.) Singer, 1938 Ixocomus elegans f. griseoloporus Singer, 1938 Ixocomus flavus var. elegans (Schumach.) Quél., 1888 Ixocomus grevillei (Klotzsch) Vassilkov, 1955 Suillus clintonianus (Peck) Kuntze, 1898 Suillus elegans (Schumach.) Snell, 1944 Suillus grevillei f. badius (Singer) Singer, 1965 Suillus grevillei var. badius Singer Suillus grevillei var. clintonianus (Peck) Singer, 1951 Suillus grevillei var. grevillei (Klotzsch) Singer, 1945 Suillus grevillei f. grevillei (Klotzsch) Singer, 1945 Suillus grevillei var. proximus (A.H. Sm. & Thiers) W. Klofac, 2013 Suillus proximus A.H. Sm. & Thiers, 1964 Viscipellis elegans (Schumach.) Quél., 1886 Viscipellis flava var. elegans (Schumach.) Quél., 1886

Аришевац (лат. Suillus grevillei) је микоризна гљива из реда вргања (Boletales) која расте у симбиози са аришима (лат.Larix spp). Далеко је чешћа врста у Азији док се у остатку северне хемисфере јавља у вештачким засадима ариша. Прави колоније. Плодоноси од јуна до новембра најчешће у два таласа.

Опис плодног тела

Шешир је код ове врсте је пречника углавном до 10 cm полулуптаст, заобљен до звонолик слузав жуте до наранџасте боје. Кожица је глатка, слузава и као да помало виси са ивице шешира.

Цевчице су кратке и жуте величине 5-10 mm. Док је гљива млада цевчице су покривене дебелим белим опнастим велом. Поре ове врсте су округле и ситне, жуте па рђасто прскане.

Месо је дебело, сочно и мекано, жуте боје без неког особеног мириса и благог укуса. Дршка је сличне боје као и шешир и на себи поседује трајан беличасти прстен.

Дршка је висока од 5-12 cm, а дебљина 1,5-3 cm.

Микроскопија

Споре су бледе или хијалине, цилиндричне или издужено-вретенасте димензија 8-12 × 3-4 μm. Цистиде су у накупинама, маслинасто смеђе, батинасте, или са суженим врхом (30-60 × 6-7 μm).

Отисак спора

Отисак спора је кестењасто смеђа до глинасто окер боје (нема примеса маслинасте).

Јестивост

Јестива и укусна гљива. Може се и кувати и поховати. Кожицу шешира пре спремања обавезно огулити јер поседује веће количине протеина глутена.

Литература

• Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
• Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.
• Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
• Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.