Пређи на садржај

Арнолд Бенет

С Википедије, слободне енциклопедије
Арнолд Бенет
Арнолд Бенет, слика из часописа Њујорк тајмс (1915)
Лични подаци
Пуно имеЕнох Арнолд Бенет
Датум рођења(1867-05-27)27. мај 1867.
Место рођењаСтоук на Тренту, Уједињено Краљевство
Датум смрти27. март 1931.(1931-03-27) (63 год.)
Место смртиЛондон, Њујорк, САД
Књижевни рад
Утицаји одОноре де Балзак, Гистав Флобер, Џорџ Мур, Ги де Мопасан
Најважнија дела„Ана из пет градова“ (1902)
„Прича старих жена“ (1908)
„Клејхенгерови“ (1910)
Потпис
Званични веб-сајт

Енох Арнолд Бенет (енгл. Enoch Arnold Bennett; Стоук на Тренту, 27. мај 1867 — Лондон, 27. март 1931) био је енглески књижевник. Сматра се једним од значајнијих прозних писаца едвардијанског доба. Писао је драме, есеје, књижевну критику, новинарске фељтоне и дневник, а славу је превасходно стекао романима.[1]

Бенет је написао тридесетак романа, међу којима су најпознатији „Ана из пет градова” (1902), „Прича старих жена” (1908) и „Клејхенгерови” (1910). Романе је писао под утицајем француског романа реализма, пре свега Балзака, Флобера и Мопасана, те је велика пажња у њима посвећена детаљним описима екстеријера, ентеријера и портретима ликова.[2] Мање је био успешан у писању драма, с изузетком комада „Прекретнице” (1912), који се дуго и са релативно великим успехом изводио на позоришној сцени Лондона. Писао је и књиге самопомоћи: „Књижевни укус”, „Како живети 24 сата на дан”, „Људска машина”, итд. „Дневници Арнолда Бенета 1896–1928” објављени су у три тома (1932–1933).

Иако се остварио као успешан писац, већ следећа генерација британских књижевника, попут Вирџиније Вулф и других интелектуалаца окупљених у Кругу Блумсбери, била је критична према уметничким квалитетима Бенетове прозе, сматрајући је старомодном и неинвентивном.[3][4] Ове критике су негативно утицале на његову каснију рецепцију. Од деведесетих година двадесетог века поново почиње да се цени естетски квалитет његове прозе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 128. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ The Editors of Encyclopaedia Britannica. „Arnold Bennett”. Britannica. Приступљено 5. 6. 2018. 
  3. ^ Seminar – "Mr Bennett and Mrs Brown" Архивирано 2006-09-09 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „Essay on the debate between Woolf and Bennett including comments on poor modern reputation of Bennett” (PDF). Filer.case.edu. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 2. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Арнолд Бенет на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арнолд_Бенет&oldid=28544067”