Асурбанипалова библиотека

Асурбанипалова библиотека

Асурбанипалова библиотека у Британском музеју
Оснивање	7. век пне
Локација	Нинива, престоница Асирије
Обим	преко 30.000 плочица исписаних клинастим писмом

План палате Сенахериба у Ниниви где је била смештена Асунбарипалова библиотека

Асурбанипалова библиотека је краљевска библиотека Асурбанипала, посљедњег великог краља Новоасирског краљевства. Ријеч је колекцији приближно 25.000 глинених плочица и фрагмената који садрже текстове свих врста из 7. вијека п. н. е. Међу њих спада и Еп о Гилгамешу. Због лошег руковања изворног материјала многи су текстови библиотеке непоправљиво у нереду, што онемогућује научницима разабирање и реконструкцију многих изворних текстова, иако су неки преживјели нетакнути. Материјали су пронађени на археолошком налазишту Коуњик (тадашња древна Нинива) у сјеверној Месопотамији. Налазиште је, иначе, смјештено у данашњем Ираку. Старе персијске и арменске предаје упућују на чињеницу да је Александар Велики, кад је видио велику библиотеку Асурбанипала у Ниниви, био инспирисан да оснује своје властите библиотеке. Александар је, међутим, умро прије неголи је успио основати своју библиотеку, али је његов пријатељ и насљедник Птолемеј надзирао оснивање Александријске библиотеке — пројекат из којег ће израсти једна од најпознатијих библиотека свијета.

Библиотека је археолошко откриће које се приписује Остину Хенрију Лајарду. Већина плочица је однета у Енглеску и сада се налазе у Британском музеју. Међутим, до првог открића дошло је касне 1849. у тзв. Југозападној палати, која је била Краљевска палата краља Сенахериба (705.-681. п. н. е.). Три године касније, Хормузд Расам, Лајардов помоћник, открио је сличну „библиотеку“ у палати краља Асурбанипала (668.-627. п. н. е.), на супротној страни насипа. Нажалост, није начињен запис о проналаску, а убрзо након транспорта у Европу, плочице су неповратно међусобно помијешане и са плочицама с других налаза. Стога, данас је готово немогуће реконструисати изворни садржај сваке од две главних „библиотека“.

Асурбанипал је упослио учењаке и преписиваче који су преписали старије текстове, углавном из вавилонских извора. Фрагменти те краљевске библиотеке укључују краљевске натписе, хронике, митолошке и религијске текстове, уговоре, краљевске потпоре и уредбе, краљевска писма, и различите административне документе. Неки од споменутих текстова садрже дивинације, знамења, инкантације и химне разних богова, док се други односе на медицину, асртономију и књижевност. Еп о Гилгамешу, ремек дјело древног вавилонског пјесништва, пронађен је у библиотеки заједно с Енума Елиш, причом о стварању, и митом о Адапи, првом човјеку, и причама попут Сиромаха из Нипура. Текстови су написани клинастим писмом углавном на акадском језику.

Ашурбанипалова библиотека даје савременим историчарима информације о људима древног Блиског истока. У свом Прегледу историје, Х. Г. Велс назива ову библиотеку „најдрагоценијим извором историјске грађе на свету“.

Материјали су пронађени на археолошком налазишту Коџунјик (древна Нинива, главни град Асирије) у северној Месопотамији. Локација се налази у данашњем северном Ираку, у оквиру града Мосула.

Садржај

Ашурбанипал је био познат као истрајан војни командант; међутим, био је и признати интелектуалац који је био писмен, и страствени сакупљач текстова и таблица. Прикупљајући текстове за своју библиотеку, писао је градовима и центрима учења широм Месопотамије, налажући им да му пошаљу копије свих дела написаних у региону. Као шегрт писара савладао је акадски и сумерски језик. Он је послао писаре у сваки регион Неоасирског царства да сакупљају древне текстове. Ангажовао је научнике и писаре да копирају текстове, углавном из вавилонских извора.

Извештај о Ашурбанипаловом походу у Египту против Тахаркуе (превод клинастог писма, са Расамовог цилиндра Ашурбанипала).

Ашурбанипал је користио ратни плен као средства за опскрбљивање своје библиотеке. Пошто је био познат по томе што је био окрутан према својим непријатељима, Ашурбанипал је могао да користи претње да би дошао до материјала из Вавилоније и околних подручја. Ашурбанипалово интензивно интересовање за прикупљање пророчких текстова био је један од његових покретачких мотива за прикупљање дела за своју библиотеку. Његов првобитни мотив је можда био да „освоји ритуале и загонетке који су били од виталног значаја за одржавање његове краљевске моћи“.

Краљевска библиотека се састоји од приближно 30.000 табли и плоча за писање, при чему је већина њих озбиљно фрагментована. Многе од ових плоча садрже печат да су припадале његовој палати. Из конзервације фрагмената може се закључити да је број плоча које су постојале у библиотеци у време уништења био близу две хиљаде, а да се број табли за писање у библиотеци може поставити на укупно три стотине. Већина табличног корпуса (око 6.000) обухватала је колоквијалне композиције у виду законодавства, иностране преписке и ангажмана, аристократских декларација и финансијских питања. Преостали текстови садржавали су прорицања, предсказања, загонетке и химне разним боговима, док су се други бавили медицином, астрономијом и књижевношћу. Од свих ових текстова у библиотеци само десет садржи експресивна ритмичка књижевна дела као што су епови и митови.

Вавилонски текстови Асурбанипалових библиотека могу се поделити у две различите групе: књижевне композиције као што су прорицање, верски, лексички, медицински, математички и историјски текстови, као и епови и митови, с једне стране, и правни документи са једне стране. Група правних докумената обухвата писма, уговоре и административне текстове и састоји се од 1128 вавилонских плоча и фрагмената. У оквиру групе књижевних састава, од којих је до сада класификована 1331 плоча и фрагмент, гатачки текстови се даље могу разликовати између 759 тзв. библиотечких текстова, као што су таблице разних серијала предзнака и њихови коментари, и 636 такозваних архивских текстова, као што су извештаји о знамењима, пророчанствима и слично.

Еп о Гилгамешу, ремек-дело древне вавилонске поезије, пронађен је у библиотеци, као и прича о стварању Енуме Елиша, мит о Адапи, првом човеку, и приче као што је Сиромах из Нипура.

Плоче су често биле организоване према облику: четворостране плоче су биле за финансијске трансакције, док су округле таблице бележиле пољопривредне информације. (У ово доба, неки писани документи су такође били на дрвету, а други на воштаним плочама.) Табле су биле одвојене у складу са својим садржаје и смештене у различите просторије: влада, историја, право, астрономија, географија и тако даље. Садржај је идентификован обојеним ознакама или кратким писаним описима, а понекад и „почетком”, или првих неколико речи које су започињале текст.

Ниниву је 612. п. н. е. уништила коалиција Вавилонаца, Скита и Медијаца, древног иранског народа. Верује се да је током паљења палате велики пожар опустошио библиотеку, због чега су се глинене клинасте плоче делимично испечене. Овај потенцијално деструктиван догађај помогао је у очувању таблета. Као и текстови на глиненим плочама, неки од текстова су можда били исписани на воштаним плочама које су због своје органске природе изгубљене.

База података о збиркама Британског музеја броји 30.943 „таблета“ у целој библиотечкој колекцији Ниниве, а повереници Музеја предлажу издавање ажурираног каталога као део пројекта Ашурбанипалове библиотеке. Ако се одузму сви мањи фрагменти који заправо припадају истом тексту, вероватно је да је „библиотека“ првобитно обухватала око 10.000 текстова. Међутим, оригинални библиотечки документи, који би укључивали кожне свитке, воштане плоче и можда папирусе, садржали су можда много шири спектар знања од оног познатог из сачуваних клинастих текстова на глиненој подлози. Велики део Ашурбанипалових библиотека састојао се од плоча за писање, а не од глинених плоча.

Пројекат Ашурбанипалове библиотеке

Створен у сарадњи са Универзитетом у Мосулу и финансиран од стране Таунли групе, Британски музеј од 2002. године саставља каталошку евиденцију артефаката из Ашурбанипалове библиотеке. Циљ је да се библиотека документује што је могуће детаљније у текстовима и сликама, укључујући транслитерације знакова, руком нацртане копије, преводи и висококвалитетне дигиталне слике. Пројекат је спроведен у три фазе са објављеним резултатима 2003, 2004. и 2014. Др Јеанет К. Финке, која је студирала античке оријенталне студије, хетитологију и египтологију на Универзитету у Хамбургу, била је у великој мери укључена током прве две фазе. Током прве фазе, Финке је саставила ауторитативан списак од 3500 библиотечких таблица на вавилонском писму. Током друге фазе, Финке је такође саставила неколико астролошких текстова из Ниниве. Трећа фаза је завршена уз помоћ професорке Рикел Боргер, која је преминула током израде каталога у децембру 2010. године, те је овај подухват завршен уз помоћ Ендру Мелон фондације од 2009. до 2013. под управом Џона Тејлора. Током ове последње фазе, библиотека је произвела дигиталне слике високе резолуције свих библиотечких табли. Свака слика је креирана помоћу 14 слика што омогућава виртуелну дводимензионалну представу тродимензионалних таблета. Слике су објављене на веб страници Клинасте дигиталне библиотечке иницијативе и на сајту Британске музејске збирке. Од 2020. године, пројекат се фокусирао на два подухвата: први се бави реконструисањем медицинских текстова из каталогизованих таблета, а други је пројекат који користи записнике на дну сваке таблете да би екстраполирао размере и опсег колекција таблета. Каталог се још увек ажурира, што је омогућено доприносом материјала неколико сарадника и пројеката укључујући: Државни архив Асирије, Пројекат клинастих коментара, Дигитални корпус клинастих лексичких текстова и Краљевски натписи неоасирског периода.

Види још

• Асурбанипал
• Новоасирско краљевство

Литература

• Johnson, Elmer D. (1965) A History of Libraries in the Western World. Scarecrow Press NY
• Casson, Lionel (2001). Libraries in the ancient world. New Haven: Yale University Press. ISBN 9780300088090. 
• Ahmed, Sami Said (2018). Southern Mesopotamia in the time of Ashurbanipal. The Hague: Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 978-3111033587. 
• Albenda, Pauline (2014). „Thoughts on some images of King Ashurbanipal”. Nouvelles Assyriologiques Brèves et Utilitaires (4): 153—154. 
• Bagg, Ariel (2016). „Where is the Public? A New Look at the Brutality Scenes in Neo-Assyrian Royal Inscriptions and Art”. Ур.: Battini, Laura. Making Pictures of War: Realia et Imaginaria in the Iconology of the Ancient Near East. Archaeopress Ancient Near Eastern Archaeology. Oxford: Archaeopress. ISBN 978-1784914035. doi:10.2307/j.ctvxrq18w.12. 
• Bahrani, Zainab (2006). „Race and Ethnicity in Mesopotamian Antiquity”. World Archaeology. 38 (1): 48—59. JSTOR 40023594. S2CID 144093611. doi:10.1080/00438240500509843. 
• Bartlett, W. B. (2015). The Story of the World: From Prehistory to the Present. Stroud: Amberley Publishing. ISBN 978-1445646992. 
• Bauer, Susan Wise (2007). The History of the Ancient World: From the Earliest Accounts to the Fall of Rome. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-05974-8. 
• Bedford, Peter R. (2009). „The Neo-Assyrian Empire”. Ур.: Morris, Ian; Scheidel, Walter. The Dynamics of Ancient Empires: State Power from Assyria to Byzantium. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537158-1. 
• Binetti, Christopher Ronald (2016). A Better Place to Be: Republicanism as an Alternative to the Authoritism-Democracy Dichotomy (Теза). University of Maryland. doi:10.13016/M2J782. 
• Brereton, Gareth (2018). Brereton, Gareth, ур. I am Ashurbanipal, king of the World, king of Assyria. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-48039-7. 
• Carter, Elizabeth; Stolper, Matthew W. (1984). Elam: Surveys of Political History and Archaeology. Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0520099500. 
• Chaliand, Gérard (2014). A Global History of War: From Assyria to the Twenty-First Century. Oakland: University of California Press. ISBN 978-0-520-28360-2. 
• Cline, Eric H.; Graham, Mark W. (2011). Ancient Empires: From Mesopotamia to the Rise of Islam. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88911-7. 
• Dalley, Stephanie (2003). „The Hanging Gardens of Babylon?”. Herodotus and His World: Essays from a Conference in Memory of George Forrest. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0199253746. 
• Delaunay, J. A. (1987). „AŠŠURBANIPAL”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume II: Anāmaka–Āṯār al-Wozarāʾ. London and New York: Routledge & Kegan Paul. стр. 805—806. ISBN 978-0-71009-110-9. 
• Dick, Michael B. (2004). „"David's Rise to Power" and the Neo-Babylonian Succession Apologies”. David and Zion: Biblical Studies in Honor of J.J.M. Roberts. Winona Lake: Eisenbrauns. ISBN 978-1575060927. 
• Dubovský, Peter (2009). „Ripping Open Pregnant Arabic Women: Reliefs in Room L of Ashurbanipal's North Palace”. Orientalia. 78 (3): 394—419. JSTOR 43077969. 
• Elayi, Josette (2017). Sargon II, King of Assyria. Atlanta: Society of Biblical Literature Press. ISBN 978-1-62837-177-2. 
• Evans, Sara (2018). When the Last Lion Roars: The Rise and Fall of the King of the Beasts. London: Bloomsbury. ISBN 978-1472916136. 
• Finkel, Irving (2013). The Cyrus Cylinder: The Great Persian Edict from Babylon. New York: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1780760636. 
• Frahm, Eckart (1999). „Kabale und Liebe: Die königliche Familie am Hof zu Ninive”. Von Babylon bis Jerusalem: Die Welt der altorientalischen Königsstädte. Reiss-Museum Mannheim. 
• Frahm, Eckart (2014). „Family Matters: Psychohistorical Reflections on Sennacherib and His Times”. Ур.: Kalimi, Isaac; Richardson, Seth. Sennacherib at the Gates of Jerusalem: Story, History and Historiography. Leiden: BRILL. ISBN 978-9004265615. 
• Frahm, Eckart (2017). „The Neo-Assyrian Period (ca. 1000–609 BCE)”. Ур.: E. Frahm. A Companion to Assyria. Hoboken: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-444-33593-4. 
• Gabriel, Richard A. (2012). Man and Wound in the Ancient World: A History of Military Medicine from Sumer to the Fall of Constantinople. Washington D.C.: Potomac Books. ISBN 978-1-59797-848-4. 
• Gerardi, Pamela (1992). „The Arab Campaigns of Aššurbanipal: Scribal Reconstruction of the Past” (PDF). State Archives of Assyria Bulletin. 6 (2): 67—103. 
• Hurowitz, Victor Avigdor (2010). „Name Midrashim and Word Plays on Names in Akkadian Historical Writings”. Ур.: Horowitz, Wayne; Gabbay, Uri; Vukosavović, Filip. A Woman of Valor: Jerusalem Ancient Near Eastern Studies in Honor of Joan Goodnick Westenholz. Madrid: Consejo Superior de Investigaciones Científicas. ISBN 978-84-00-09133-0. 
• Johns, C. H. W. (1913). Ancient Babylonia. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 124. OCLC 1027304. „Shamash-shum-ukin.” 
• Jursa, Michael (2007). „Die Söhne Kudurrus und die Herkunft der neubabylonischen Dynastie” [The Sons of Kudurru and the Origins of the New Babylonian Dynasty]. Revue d'assyriologie et d'archéologie orientale (на језику: German). 101 (1): 125—136. doi:10.3917/assy.101.0125. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Kalimi, Isaac; Richardson, Seth (2014). „Sennacherib at the Gates of Jerusalem: Story, History and Historiography: An Introduction”. Ур.: Kalimi, Isaac; Richardson, Seth. Sennacherib at the Gates of Jerusalem: Story, History and Historiography. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-9004265615. 
• Kertai, David (2013). „The Queens of the Neo-Assyrian Empire”. Altorientalische Forschungen. 40 (1): 108—124. S2CID 163392326. doi:10.1524/aof.2013.0006. 
• Kertai, David (2020). „Libbali-sharrat in the Garden: An Assyrian Queen Holding Court”. Source: Notes in the History of Art. 39 (4): 209—218. S2CID 225090268. doi:10.1086/709188. 
• Leick, Gwendolyn (2002). Mesopotamia: The Invention of the City. Penguin UK. ISBN 978-0141927114. 
• Lipiński, Edward (2006). On the Skirts of Canaan in the Iron Age: Historical and Topographical Researches. Peeters Publishers. ISBN 978-9042917989. 
• Lipschits, Oled (2005). The Fall and Rise of Jerusalem: Judah under Babylonian Rule. Winona Lake: Eisenbrauns. ISBN 978-1575060958. 
• Lloyd, Alan B. (2001). „Necho I”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, vol. II. Oxford: University Press. 
• Luckenbill, Daniel David (1927). Ancient Records of Assyria and Babylonia Volume 2: Historical Records of Assyria From Sargon to the End. Chicago: University of Chicago Press. OCLC 926853184. 
• Melville, Sarah C. (2011). „The Last Campaign: the Assyrian Way of War and the Collapse of the Empire”. Ур.: Lee, Wayne E. Warfare and Culture in World History. New York: New York University Press. ISBN 978-0814752784. 
• Melville, Sarah C. (2012). „Zakutu (Naqi'a)”. The Encyclopedia of Ancient History. London: Wiley-Blackwell. OCLC 785860275. 
• Na'aman, Nadav (1991). „Chronology and History in the Late Assyrian Empire (631–619 B.C.)”. Zeitschrift für Assyriologie. 81 (1–2): 243—267. S2CID 159785150. doi:10.1515/zava.1991.81.1-2.243. 
• Nardo, Don (2012). Babylonian Mythology. Greenhaven Publishing. ASIN B00MMP7YC8. 
• Novotny, Jamie; Singletary, Jennifer (2009). „Family Ties: Assurbanipal's Family Revisited”. Studia Orientalia Electronica. 106: 167—177. 
• Novotny, Jamie (2018). „Ashurbanipal's campaigns”. Ур.: Brereton, Gareth. I am Ashurbanipal, king of the World, king of Assyria. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-48039-7. 
• Parker, Bradley J. (2011). „The Construction and Performance of Kingship in the Neo-Assyrian Empire”. Journal of Anthropological Research. 67 (3): 357—386. JSTOR 41303323. S2CID 145597598. doi:10.3998/jar.0521004.0067.303. 
• Price, Robert M. (2001). Nameless Cults: The Cthulhu Mythos Fiction of Robert E. Howard. Ann Arbor: Chaosium. ISBN 978-1568821306. 
• Quentin, A. (1895). „INSCRIPTION INÉDITE DU ROI ASSURBANIPAL: COPIÉE AU MUSÉE BRITANNIQUE LE 24 AVRIL 1886”. Revue Biblique (на језику: French). 4 (4): 553—562. JSTOR 44100170. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Radner, Karen (2003). „The Trials of Esarhaddon: The Conspiracy of 670 BC”. ISIMU: Revista sobre Oriente Próximo y Egipto en la antigüedad. Universidad Autónoma de Madrid. 6: 165—183. 
• Razmjou, Shahrokh (2018). „Propaganda and symbolism: Representations of the Elamites at the time of Ashurbanipal”. Ур.: Álvarez-Mon, Javier; Basello, Pietro; Wicks, Yasmina. The Elamite World. Oxford: Routledge. ISBN 978-1-138-99989-3. 
• Reade, J. E. (1970). „The Accession of Sinsharishkun”. Journal of Cuneiform Studies. 23 (1): 1—9. JSTOR 1359277. S2CID 159764447. doi:10.2307/1359277. 
• Reade, J. E. (1998). „Assyrian eponyms, kings and pretenders, 648–605 BC”. Orientalia (NOVA Series). 67 (2): 255—265. JSTOR 43076393. 
• Reade, J. E. (2018). „Nineveh Rediscovered”. Ур.: Brereton, Gareth. I am Ashurbanipal, king of the World, king of Assyria. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-48039-7. 
• Rosa, Maria de Fátima (2019). „The legend of Sardanapalus: From ancient Assyria to European stages and screens”. Ур.: Ming Kong, Mário S.; do Rosário Monteiro, Maria; Pereira Neto, Maria João. Intelligence, Creativity and Fantasy. London: CRC Press. ISBN 978-0-367-27719-2. 
• Russell, John Malcolm (1991). Sennacherib's "Palace Without Rival" at Nineveh. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 0-226-73175-8. 
• Scurlock, JoAnn (2013). „Images of Tammuz: The Intersection of Death, Divinity, and Royal Authority in Ancient Mesopotamia”. Ур.: Hill, Jane A.; Jones, Philip; Morales, Antonio J. Experiencing Power, Generating Authority: Cosmos, Politics, and the Ideology of Kingship in Ancient Egypt and Mesopotamia. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-1-934536-64-3. 
• Simons, Geoff (1996). Iraq: From Sumer to Saddam (2nd изд.). New York: MacMillan Press. ISBN 978-0-333-65169-8. 
• Stolper, Matthew W.; André-Salvini, Béatrice (1992). „The Written Record”. Ур.: O. Harper, Prudence; Aruz, Joan; Tallon, Françoise. The Royal City of Susa: Ancient Near Eastern Treasures in the Louvre. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 0-87099-651-7. 
• Spalinger, Anthony (1976). „Psammetichus, King of Egypt: I”. Journal of the American Research Center in Egypt. 13: 133—147. JSTOR 40001126. doi:10.2307/40001126. 
• Svärd, Saana (2015). „Changes in Neo-Assyrian Queenship”. State Archives of Assyria Bulletin. XXI: 157—171. 
• Tallqvist, Knut Leonard (1914). Assyrian Personal Names (PDF). Leipzig: August Pries. OCLC 6057301. 
• Teppo, Saana (2005). Women and their Agency in the Neo-Assyrian Empire (PDF) (Теза). University of Helsinki. 
• Teppo, Saana (2007). „Agency and the Neo-Assyrian Women of the Palace”. Studia Orientalia Electronica. 101: 381—420. 
• Tetlow, Elisabeth Meier (2004). Women, Crime and Punishment in Ancient Law and Society: Volume 1: The Ancient Near East. New York: Continuum. ISBN 0-8264-1628-4. 
• Trolle Larsen, Mogens (2017). „The Archaeological Exploration of Assyria”. Ур.: E. Frahm. A Companion to Assyria. Hoboken: John Wiley & Sons. ISBN 978-1118325247. 
• Van De Mieroop, Marc (2016). A History of the Ancient Near East (3rd изд.). Oxford: Wiley Blackwell. 
• Wallis Budge, E. A. (2014). A History of Ethiopia: Volume I: Nubia and Abyssinia. Oxford: Routledge. ISBN 978-1-138-79155-8. 
• Zaia, Shana (2019). „My Brother's Keeper: Assurbanipal versus Šamaš-šuma-ukīn” (PDF). Journal of Ancient Near Eastern History. 6 (1): 19—52. S2CID 165318561. doi:10.1515/janeh-2018-2001. hdl:10138/303983 . 

Web sources

• „Ashurbanipal”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 28. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Assurbanipal Abluting Harpies”. The Israel Museum, Jerusalem. Приступљено 5. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bond, Sarah E. (5. 12. 2018). „Stories of an Assyrian King and What Became of His Empire”. Hyperallergic. Приступљено 24. 2. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Fernandez, Elizabeth (31. 12. 1987). „Statue of Assyrian king in skirt stirs controversy”. The Telegraph. Приступљено 5. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Pitts, Russ (27. 6. 2013). „Knowing history: Behind Civ 5's Brave New World”. Polygon. Приступљено 5. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

External links

• BBC audio file. In our time discussion programme. 45 minutes.