Аутомат Стерлинг
Стерлинг | |
---|---|
Врста | Аутомат |
Порекло | Уједињено Краљевство |
Употреба | |
Употреба у | УК и други |
Бојно деловање | Други светски рат Суецка криза Аденска криза Индонезијско-малезијски сукоб Вијетнамски рат Фолкландски рат Северноирски сукоб Први заливски рат |
Производња | |
Произвођач | Sterling Armament Company, Royal Ordnance Arsenal, Long Branch Arsenal |
Произведено | 20.000 комада |
Спецификације | |
Маса | 2.7 kg |
Дужина | 481/686 mm |
Дужина цеви | 198 mm |
Калибар | 9x19 mm |
Начин дејства | јединачно, рафално |
Брзина паљбе | до 550 мет/мин |
Брзина зрна | 366 m/s |
Макс. еф. домет | 150 m |
Магацин | 34 метака |
Нишан | механички |
Стерлинг (енгл. Sterling submachine gun) британски је аутомат калибра 9x19mm из времена Другог светског рата. Конструисао га је Џорџ В. Печет, а првобитно га је производила фирма „Sterling Engineering Co.“. Пре краја рата произведено је мали број ових аутомата. У периоду између 1943. и 1953. године подвргнути су серијама различитих тестова. У наоружање је уведен под називом "9mm Sterling submachine gun L2A1". По увођењу у наоружање британске војске, аутомат су производиле две фирме: „Sterling“ и „Royal Ordnance Arsenal“. Канадски „Long Branch Arsenal“ произвео је одређене количине незнатно измењеног аутомата за своју војску, под ознаком C1.[1] Аутомат је у нешто модификованој форми, познатој као L2A3, остао у наоружању британских јединица до 1990.тих година када је замењен јуришном пушком L85A1. Аутомат Стерлинг је уживао углед поузданог и квалитетног аутомата, те се нашао у наоружању преко 70 земаља. Неке јединице га још увек имају у наоружању.[2]
Развој
[уреди | уреди извор]Британски Генералштаб је 1944. године издао спецификацију за нови аутомат. Навело се да нови аутомат треба тежити не више од 2.7kg, да користи муницију 9x19mm, има брзину паљбе не већу од 500 метака у минути и бити довољно прецизан да би се омогућило пет узастопних погодака у квадратну мету од једног метра на растојању од 91m.
Да би задовољио нови захтев, Џорџ Вилијам Печет, главни конструктор компаније Sterling Armaments из Дагенхема, је почетком 1944. године поднео узорак новог аутомата. Први Печетов прототип сличан је Стену јер је његова ручица за репетирање постављена право у линију врата за избацивање чаура иако је убрзо након тога редизајниран и ручица је променила положај.
Војска је брзо препознала потенцијал Печетовог дизајна (тј. Значајно се повећала прецизност и поузданост у односу на Стен) и наручила 120 примерака за тестирање. Крајем Другог светског рата, неки од ових пробних узорака су коришћени у борбама ваздухопловних трупа током битке код Арнема и од стране специјалних снага на другим локацијама у северној Европи, где је званично био познат као ,,Patchett Machine Carbine Mk1". На пример, Печетов аутомат (серијски број 078, а сада га чува Империјални ратни музеј) користио је пуковник Роберт В.П. Довсон док је био командант Командо батаљона број 4, током напада на Валцхерен у новембру 1944. Пошто Печет / Стерлинг може користити оквире Стена, као и укривљени оквир Стерлинга, није било проблема са интероперабилношћу.
После рата, са великим бројем аутомата Стен у наоружању, било је мало интересовања да буду замењени бољом конструкцијом. Међутим, 1947. одржано је тестирање између Печета, Енфиелдовог дизајна, новог дизајна BSA и експерименталног аустралијског дизајна, а главни конкурент, био им је аутомат Стен. Тестирање је прошло неодлучно, али је уследио и даљњи развој и нови тестови. На крају, Печетов дизајн је победио као најбољи и одлука је донета 1951. да га британска војска усвоји. Стерлинг је је почео да замењује Стенове 1953. године као "Submachine gun L2A1". Његова последња верзија била је L2A3, али су промене модела биле минималне у читавом животном веку.
Аутомати Стерлинг са малим козметичким изменама коришћени су у продукцији филмова Звездани ратови.
Корисници
[уреди | уреди извор]- Уједињено Краљевство
- Аргентина
- Аустралија
- Бангладеш
- Бахреин
- Барбадос
- Белизе
- Боцвана
- Брунеј
- Вануату
- Габон
- Гамбија
- Гвајана
- Доминиканска Република
- Замбија
- Зимбабве
- Индија
- Ирак
- Јамајка
- Курдистан
- Кувајт
- Кенија
- Канада
- Кипар
- Лесото
- Либан
- Либија
- Малави
- Малезија
- Малта
- Мароко
- Мјанмар
- Непал
- Нови Зеланд
- Нигерија
- Папуа Нова Гвинеја
- Родезија
- Сијера Леоне
- Сингапур
- Соломонска Острва
- Сомалија
- Северна Кореја
- Танзанија
- Тринидад и Тобаго
- Уганда
- Шпанија
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- L2A3 (Mark 4), stock collapsed
- L2A3 (Mark 4), stock extended
- L2A3 (Mark 4), partially disassembled
- Sterling SMG – Official User's Manual
- Photos of prototype Patchett SMGs dating from early 1944
- Photos of a Patchett 9mm Mk I experimental sub machine gun from 1944 (c)
- Sterling 7.62x51mm NATO variant
- Chrome Plated L2A3 and 7.62 NATO variant
- Modern Firearms including several pictures of the various models.
- Sterling L2 at SecurityArms
- Sub Machine Gun Carbine 9 mm 1A1, Sterling L2A3 machine carbine manufactured under license by Indian State Ordnance Factory Board.
- Sub Machine Gun Carbine 9 mm 2A1 (Silent Version), Sterling L34A1 silenced machine carbine manufactured under license by Indian State Ordnance Factory Board.
- Image of a MK7 (Para Pistol)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Patchett machine-carbine” (на језику: (језик: енглески)). take-off. Приступљено 12. 2. 2013.
- ^ „Patchett 9 mm Mk I experimental sub machine gun, 1944 (c)” (на језику: (језик: енглески)). take-off. Приступљено 17. 8. 2012.