Пређи на садржај

Аутопут Бања Лука — Добој

С Википедије, слободне енциклопедије
Ауто-пут

Ауто-пут Бања Лука — Добој
(Ауто-пут 9. јануар)
Основни подаци
Држава:  Босна и Херцеговина
 Република Српска
Врста: ауто-пут
Надлежност: ЈП Аутопутеви Републике Српске
Дужина: 73 km
Време изградње: 2014—2018. (комплетиран 2022)
Деоница
Почетак: Маховљани
Крај: Товира
Приказ

Ауто-пут Бања Лука — Добој налази се на северу Босне и Херцеговине. Представља једну од главних саобраћајних артерија у северном делу Републике Српске. Званичан назив је Ауто-пут 9. јануар према Дану Републике Српске. Укупна дужина ауто-пута износи 72 км.

Историја

[уреди | уреди извор]

Аутопут Бања Лука — Добој повезује Ауто-пут Градишка — Бања Лука Е661 са будућим аутопутем Паневропски коридор 5ц.[1] Он је артерија транзитног транспорта у региону. Пројектовање и извођење радова врши Интеграл инжењеринг.[2] Градило га је око 300 људи директно, а неколико хиљада радника било је индиректно укључено на ауто-путу у бројним компанијама задуженим за његову реализацију. За изградњу и финансирање Влада Републике Српске добила је кредит од европских банака у износу од око 180 милиона евра. На радовима је учествовао конзорцијум различитих компанија, укључујући Интеграл инжењеринг, Гранит Скопље и бројне друге фирме. Ауто-пут је изграђен према правилима које прописује Европска унија.

Отварање појединих дионица

[уреди | уреди извор]

Прва деоница ауто-пута од Прњавора до Кладара дужине 36,6 km отворена је 11. септембра 2016. године у присуству председника Републике Српске Милорада Додика и ондашњег председника Владе Србије Александра Вучића.[3]

Други део ауто-пута дужине 11 км од Маховљана (раније изграђене Маховљанске петље) до Друговића отворен је у септембру 2017. године.[4] Тиме је остварена веза за Ауто-пут Градишка — Бања Лука. У оквиру ове секције изграђен је и мост преко реке Босне у Кладарима, који је пуштен у функцију 2022. године.

Трећи дио аутопута од Друговића до Прњавора пуштен је у саобраћај 2. октобра 2018. године, а вредност инвестиције коштала је 402 милиона евра.[5] Овим је остварена функционална и непрекидна комуникација аутопутем од Бање Луке до Прњавора и Добоја, као и обрнуто.

Када је крајем августа 2022. године пуштена у функцију прва дионица Паневропског коридора 5ц кроз Републику Српску, од петље Товира (на којој се укрштају Коридор 5ц и аутопут "9. јануар") до петље Костајница, обје на подручју града Добоја, овај аутопут је продужен за још један километар, од петље Кладари (раније Јоховац) до петље Товира, чиме је изграђен у потпуности и од тада укупна дужина аутопута износи око 73 km. Тада је пуштен у функцију и мост преко ријеке Босне, изграђен у другој фази изградње. Овим је веза Добоја са Прњавором, Лакташима, Бањом Луком и Градишком, као и обрнуто, постала још функционалнија јер је петља Костајница ближа граду него петља Кладари.

Од пуштања у функцију прве дионице Паневропског коридора 5ц кроз Републику Српску, аутопут "9. јануар" је постао директна повезница два аутопута.

Путни објекти

[уреди | уреди извор]
  • Маховљанска петља (спој са аутопутем Бања Лука - Градишка)
  • Петља Друговићи (спој са магистралним путем М-I 106, стара ознака М16.1)
  • Петља Прњавор (спој са регионалним путем R-I 2102, стара ознака R474)
  • Петља Кладари (спој са магистралним путем M-I 105, стара ознака М17)
  • Петља Товира (спој са аутопутем на Паневропском коридору 5ц)

У плану је изградња петље у Поточанима, која би повезала Поточане и околна мјеста са аутопутем, као и петље у Осињи за повезивање према Дервенти и Станарима и обрнуто.

На аутопуту се налази вјештачки двоцијевни тунел "Поточани", који је у улози прелаза локалног пута преко аутопута, као и још један неименовани вјештачки двоцијевни тунел послије петље "Прњавор", који је у истој улози као претходни.

Мостови и вијадукти

[уреди | уреди извор]

На аутопуту се налази велики број мостова и вијадукта, који носе различита имена - "Врбас", "Босна", "Лишња", "Пураћи" итд.

Одморишта

[уреди | уреди извор]

На аутопуту налазе се два обострана одморишта - "Врбас" на подручју Лакташа и "Бркића вода" на подручју Дервенте. Оба одморишта засад су опремљена само паркингом за путничка и теретна моторна возила, без садржаја типа бензинске станице, кафе-бара, ресторана и слично, али се садржаји планирају у будућности.

Интелигентни транспортни систем

[уреди | уреди извор]

Аутопут је под видео надзором, који је на располагању радницима у Центрима за одржавање и контролу саобраћаја у Лакташима и Кладарима. Поред видео надзора, изнад коловоза налазе се промјенљиви свијетлећи саобраћајни знакови, информациони дисплеји за комуникацију са корисницима аутопута, а на критичним дионицама и метеоролошке станице. У зависности од стања и услова на путу, према потреби се активирају промјенљиви саобраћајни знакови или се испише порука на дисплеју како би се учесници у саобраћају на вријеме информисали о непредвиђеним околностима и тиме спријечиле евентуалне саобраћајне незгоде.[6]

Наплата путарине

[уреди | уреди извор]

На аутопуту "9. јануар" у функцији је затворени систем наплате путарине. Плаћање путарине могуће је готовином (у конвертибилним маркама - новчанице и кованице; евро - само новчанице), платним картицама и електронском наплатом (ЕНП) помоћу ТАГ уређаја. Висина цијене путарине зависи од категорије возила и дужине пређеног пута.

Маховљанска петља

[уреди | уреди извор]
Маховљанска петља
Ауто-пут Бања Лука Градишка

Маховљанска петља повезује Ауто-пут Градишка — Бања Лука и Ауто-пут Бања Лука — Добој. Дужина саобраћајница на петљи је 7.360 m, а њена површина у пречнику износи 1,5 km. За њену изградњу утрошено је 30.000 m³ бетона, 40.000 тона асфалта, 3.000 тона челика, 600.000 m³ ископа и насипа и 15 km ограда. Петљу је финансирала Влада Републике Српске, а за њену изградњу утрошено је 15 милиона евра, односно 11,5 милиона евра за саму изградњу и око 3,5 милиона евра за додатне радове на клизишту. Радове су извели чешки конзорцијум ОХЛ ЖС из Брна и Нискоградња из Лакташа.

Изградња петље почела је у марту 2010, трајала је дуже од двије године а отворена је средином 2012. Маховљанска петља свечано је отворена 15. јула 2012,[7] када је министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић уручила рјешење о одобрењу за употребу петље директору ЈП Ауто-путеви Републике Српске Душану Топићу. Отворењу су присуствовали и Милорад Додик, бивши председник Владе Републике Српске Александар Џомбић, тадашњи министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић и други министри Српске.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]