Ахмедизам

Званична застава Муслиманског Ахмедија џемијета, у употреби од 1939. године

Ахмедизам, пуним именом Ахмедија муслимански џемијет (арап. الجماعة الإسلامية الأحمدية) је исламски верски покрет и организација пореклом из Британске Индије. Његови верници, звани ахмедисти или ахмедије, сматрају да је њихов оснивач и први вођа, Мирза Гулам Ахмед (1835–1908), носилац исламских титула Месије и Махдија. Покрет данас има око 12 милиона припадника; организација, коју од смрти Мирзе Гулама воде халифе, управља се из Лондона. Пети и тренутни халифа је Мирза Мансур Ахмед.

Мирза Гулам Ахмед са групом пратилаца, 1899. година

У традиционалној исламској есхатологији сматра се да су Месија (Исус) и Махди личности које ће се појавити уочи Судњег дана и играти кључну улогу у његовом остварењу. Мирза Гулам Ахмед, проповедник из Кадијана у Индији, тврдио је да је током свог живота добијао откривења на ову тему, као и на тему есхатологије многих других религија. Крајем 19. века, прогласио је да је он метафорично остварење ове две личности и коначни реформатор (прочиститељ) ислама. За формално оснивање ахмедизма узима се 1889. година, када је Мирза Гулам примио завете од својих најближих пратилаца; за то време, његов покрет скупио је значајан број припадника. Халифати, који су установљени након његове смрти, вођени су првобитно из Британске Индије и каснијег Пакистана.

Фазл џамија, прва џамија у Лондону, је дефакто центар ахмедистичког халифата

Традиционални исламски ауторитети одбацују ахмедисте као јеретички или чак неисламски покрет. Током тзв. Трећег халифата (1965-1982) народина скупштина Пакистана прогласила је ахмедизам као мањинску (а самим тим и немуслиманску) заједницу; додатни притисци од стране владе Пакистана доводе до коначног пресељења у Лондон 1984. године. Ахмедисти са своје стране сматрају да је Мирза Гулам прочистио ислам од корупције и страних утицаја и тиме вратио веровање у стање какво је било за време пророка Мухамеда. Као и остали муслимани, прихватају Куран, хадисе и шест стубова ислама као највеће верске ауторитете и моле се пет пута дневно гледајући у Меку. Пак се разликују у многим другим кључним погледима: тако између осталог, сматрају да се пророчки дар спушта на земљу и након Мухамедове смрти; верују да је Исус разапет на крст, али да је с њега сишао и коначно преминуо у Индији; уче да је историја света цикличне природе, и много шта друго.

Ахмедисти држе да је ислам последње откривење послато од Бога за сво човечанство, и да се он сме ширити једино мирним путем. Историјски су знаменити због своје активне мисионарске делатности: сматра се да су први исламски мисионари у Великој Британији и западном свету иначе, где су и основали прву лондонску џамију. Почетком 20. века, објављују сопствене преводе Курана на енглески. 1984. године покренули су и прву муслиманску радио станицу у Уједињеном Краљевству. Њихове мисионарске активности захватале су и остале земље. Данас су распрострањени на свим насељеним континентима, и, мада свуда мањинске, њихове заједнице нарочито су присутне у Индонезији и земљама подсахарске Африке.

Списак халифа Ахмедија џемијета

Име	Слика	Време владавине	Подаци
Хаким Нурудин		1908–1914	Блиски пријатељ Мирзе Гулама Ахмеда. Слао прве мисионаре у Британију и успешно решио унутрашње сукобе.
Мирза Баширудин Махмуд Ахмед		1914–1965	Син Мирзе Гулама Ахмеда. Постао халифа као млад. Утврдио унутрашњу организацију халифата и активно радио на међународним мисијама.
Мирза Насир Ахмед		1965–1982	Син другог халифе и унук Мирзе Гулама. Представљао ахмедизам пред Народном скупштином Пакистана. Надгледао компилацију и објављивање дела Мирзе Гулама.
Мирза Тахир Ахмед		1982–2003	Син другог халифе и полубрат трећег. Водио заједницу кроз период угњетавања и преселио халифат у Лондон. Покренуо прву ахмедија ТВ станицу.
Мирза Мансур Ахмед		2003–данас	Праунук Мирзе Гулама. Изградио Мубарек џамију у Тилфорду, тренутно седиште халифата. Покренуо додатне ТВ и радио станице.