Ахмедизам
Ахмедизам, пуним именом Ахмедија муслимански џемијет (арап. الجماعة الإسلامية الأحمدية) је исламски верски покрет и организација пореклом из Британске Индије. Његови верници, звани ахмедисти или ахмедије, сматрају да је њихов оснивач и први вођа, Мирза Гулам Ахмед (1835–1908), носилац исламских титула Месије и Махдија. Покрет данас има око 12 милиона припадника; организација, коју од смрти Мирзе Гулама воде халифе, управља се из Лондона.[1] Пети и тренутни халифа је Мирза Мансур Ахмед.[2]
Овај чланак је део серије о исламу |
Ислам |
---|
У традиционалној исламској есхатологији сматра се да су Месија (Исус) и Махди личности које ће се појавити уочи Судњег дана и играти кључну улогу у његовом остварењу.[3] Мирза Гулам Ахмед, проповедник из Кадијана у Индији, тврдио је да је током свог живота добијао откривења на ову тему, као и на тему есхатологије многих других религија. Крајем 19. века, прогласио је да је он метафорично остварење ове две личности и коначни реформатор (прочиститељ) ислама. За формално оснивање ахмедизма узима се 1889. година, када је Мирза Гулам примио завете од својих најближих пратилаца;[4] за то време, његов покрет скупио је значајан број припадника. Халифати, који су установљени након његове смрти, вођени су првобитно из Британске Индије и каснијег Пакистана.
Традиционални исламски ауторитети одбацују ахмедисте као јеретички или чак неисламски покрет.[5][6] Током тзв. Трећег халифата (1965-1982) народина скупштина Пакистана прогласила је ахмедизам као мањинску (а самим тим и немуслиманску) заједницу; додатни притисци од стране владе Пакистана доводе до коначног пресељења у Лондон 1984. године. Ахмедисти са своје стране сматрају да је Мирза Гулам прочистио ислам од корупције и страних утицаја и тиме вратио веровање у стање какво је било за време пророка Мухамеда. Као и остали муслимани, прихватају Куран, хадисе и шест стубова ислама као највеће верске ауторитете и моле се пет пута дневно гледајући у Меку.[7] Пак се разликују у многим другим кључним погледима: тако између осталог, сматрају да се пророчки дар спушта на земљу и након Мухамедове смрти;[8] верују да је Исус разапет на крст, али да је с њега сишао и коначно преминуо у Индији;[9] уче да је историја света цикличне природе,[10] и много шта друго.
Ахмедисти држе да је ислам последње откривење послато од Бога за сво човечанство, и да се он сме ширити једино мирним путем.[11] Историјски су знаменити због своје активне мисионарске делатности: сматра се да су први исламски мисионари у Великој Британији и западном свету иначе[12], где су и основали прву лондонску џамију. Почетком 20. века, објављују сопствене преводе Курана на енглески. 1984. године покренули су и прву муслиманску радио станицу у Уједињеном Краљевству. Њихове мисионарске активности захватале су и остале земље. Данас су распрострањени на свим насељеним континентима, и, мада свуда мањинске,[6] њихове заједнице нарочито су присутне у Индонезији и земљама подсахарске Африке.
Списак халифа Ахмедија џемијета
[уреди | уреди извор]Име | Слика | Време владавине | Подаци |
---|---|---|---|
Хаким Нурудин | 1908–1914 | Блиски пријатељ Мирзе Гулама Ахмеда. Слао прве мисионаре у Британију и успешно решио унутрашње сукобе. | |
Мирза Баширудин Махмуд Ахмед | 1914–1965 | Син Мирзе Гулама Ахмеда. Постао халифа као млад. Утврдио унутрашњу организацију халифата и активно радио на међународним мисијама. | |
Мирза Насир Ахмед | 1965–1982 | Син другог халифе и унук Мирзе Гулама. Представљао ахмедизам пред Народном скупштином Пакистана. Надгледао компилацију и објављивање дела Мирзе Гулама. | |
Мирза Тахир Ахмед | 1982–2003 | Син другог халифе и полубрат трећег. Водио заједницу кроз период угњетавања и преселио халифат у Лондон. Покренуо прву ахмедија ТВ станицу. | |
Мирза Мансур Ахмед | 2003–данас | Праунук Мирзе Гулама. Изградио Мубарек џамију у Тилфорду, тренутно седиште халифата. Покренуо додатне ТВ и радио станице. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Who are the Ahmadiyya? – DW – 07/07/2019”. dw.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ „Ahmadiyya Muslim Community”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ „The Appearance of Mahdi and the Second Coming of Jesus - Fiqh”. IslamOnline (на језику: енглески). 2024-05-02. Приступљено 2024-12-01.
- ^ „Ahmadiyya Muslim Community”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ IslamQA (2021-03-10). „Fatwa concerning the Ahmadiyyah”. IslamQA (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ а б „Tehelka - India's Independent Weekly News Magazine”. web.archive.org. 2015-06-26. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 2024-12-01.
- ^ Dannin, Robert (2005). Black Pilgrimage to Islam (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530024-6.
- ^ „The Promised Messiah and Mahdi”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ „Jesus Son of Mary – Islamic Beliefs”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ „Prophets of God”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ „Claims of the Promised Messiah”. web.archive.org. 2012-04-14. Архивирано из оригинала 14. 04. 2012. г. Приступљено 2024-12-01.
- ^ Geaves, Ron (2017). Muslim Mission in an Age of Empire. Bloomsbury Publishing. стр. 42. ISBN 978-1-4742-7173-8.