Пређи на садржај

Ахмедизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Званична застава Муслиманског Ахмедија џемијета, у употреби од 1939. године

Ахмедизам, пуним именом Ахмедија муслимански џемијет (арап. الجماعة الإسلامية الأحمدية) је исламски верски покрет и организација пореклом из Британске Индије. Његови верници, звани ахмедисти или ахмедије, сматрају да је њихов оснивач и први вођа, Мирза Гулам Ахмед (1835–1908), носилац исламских титула Месије и Махдија. Покрет данас има око 12 милиона припадника; организација, коју од смрти Мирзе Гулама воде халифе, управља се из Лондона.[1] Пети и тренутни халифа је Мирза Мансур Ахмед.[2]

Мирза Гулам Ахмед са групом пратилаца, 1899. година

У традиционалној исламској есхатологији сматра се да су Месија (Исус) и Махди личности које ће се појавити уочи Судњег дана и играти кључну улогу у његовом остварењу.[3] Мирза Гулам Ахмед, проповедник из Кадијана у Индији, тврдио је да је током свог живота добијао откривења на ову тему, као и на тему есхатологије многих других религија. Крајем 19. века, прогласио је да је он метафорично остварење ове две личности и коначни реформатор (прочиститељ) ислама. За формално оснивање ахмедизма узима се 1889. година, када је Мирза Гулам примио завете од својих најближих пратилаца;[4] за то време, његов покрет скупио је значајан број припадника. Халифати, који су установљени након његове смрти, вођени су првобитно из Британске Индије и каснијег Пакистана.

Фазл џамија, прва џамија у Лондону, је дефакто центар ахмедистичког халифата

Традиционални исламски ауторитети одбацују ахмедисте као јеретички или чак неисламски покрет.[5][6] Током тзв. Трећег халифата (1965-1982) народина скупштина Пакистана прогласила је ахмедизам као мањинску (а самим тим и немуслиманску) заједницу; додатни притисци од стране владе Пакистана доводе до коначног пресељења у Лондон 1984. године. Ахмедисти са своје стране сматрају да је Мирза Гулам прочистио ислам од корупције и страних утицаја и тиме вратио веровање у стање какво је било за време пророка Мухамеда. Као и остали муслимани, прихватају Куран, хадисе и шест стубова ислама као највеће верске ауторитете и моле се пет пута дневно гледајући у Меку.[7] Пак се разликују у многим другим кључним погледима: тако између осталог, сматрају да се пророчки дар спушта на земљу и након Мухамедове смрти;[8] верују да је Исус разапет на крст, али да је с њега сишао и коначно преминуо у Индији;[9] уче да је историја света цикличне природе,[10] и много шта друго.

Ахмедисти држе да је ислам последње откривење послато од Бога за сво човечанство, и да се он сме ширити једино мирним путем.[11] Историјски су знаменити због своје активне мисионарске делатности: сматра се да су први исламски мисионари у Великој Британији и западном свету иначе[12], где су и основали прву лондонску џамију. Почетком 20. века, објављују сопствене преводе Курана на енглески. 1984. године покренули су и прву муслиманску радио станицу у Уједињеном Краљевству. Њихове мисионарске активности захватале су и остале земље. Данас су распрострањени на свим насељеним континентима, и, мада свуда мањинске,[6] њихове заједнице нарочито су присутне у Индонезији и земљама подсахарске Африке.

Списак халифа Ахмедија џемијета

[уреди | уреди извор]
Име Слика Време владавине Подаци
Хаким Нурудин 1908–1914 Блиски пријатељ Мирзе Гулама Ахмеда. Слао прве мисионаре у Британију и успешно решио унутрашње сукобе.
Мирза Баширудин Махмуд Ахмед 1914–1965 Син Мирзе Гулама Ахмеда. Постао халифа као млад. Утврдио унутрашњу организацију халифата и активно радио на међународним мисијама.
Мирза Насир Ахмед 1965–1982 Син другог халифе и унук Мирзе Гулама. Представљао ахмедизам пред Народном скупштином Пакистана. Надгледао компилацију и објављивање дела Мирзе Гулама.
Мирза Тахир Ахмед 1982–2003 Син другог халифе и полубрат трећег. Водио заједницу кроз период угњетавања и преселио халифат у Лондон. Покренуо прву ахмедија ТВ станицу.
Мирза Мансур Ахмед 2003–данас Праунук Мирзе Гулама. Изградио Мубарек џамију у Тилфорду, тренутно седиште халифата. Покренуо додатне ТВ и радио станице.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Who are the Ahmadiyya? – DW – 07/07/2019”. dw.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01. 
  2. ^ „Ahmadiyya Muslim Community”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01. 
  3. ^ „The Appearance of Mahdi and the Second Coming of Jesus - Fiqh”. IslamOnline (на језику: енглески). 2024-05-02. Приступљено 2024-12-01. 
  4. ^ „Ahmadiyya Muslim Community”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01. 
  5. ^ IslamQA (2021-03-10). „Fatwa concerning the Ahmadiyyah”. IslamQA (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01. 
  6. ^ а б „Tehelka - India's Independent Weekly News Magazine”. web.archive.org. 2015-06-26. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 2024-12-01. 
  7. ^ Dannin, Robert (2005). Black Pilgrimage to Islam (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530024-6. 
  8. ^ „The Promised Messiah and Mahdi”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01. 
  9. ^ „Jesus Son of Mary – Islamic Beliefs”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01. 
  10. ^ „Prophets of God”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01. 
  11. ^ „Claims of the Promised Messiah”. web.archive.org. 2012-04-14. Архивирано из оригинала 14. 04. 2012. г. Приступљено 2024-12-01. 
  12. ^ Geaves, Ron (2017). Muslim Mission in an Age of Empire. Bloomsbury Publishing. стр. 42. ISBN 978-1-4742-7173-8.