Багратионовск
Багратионовск Багратионовск | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Калињинградска област |
Основан | 1336 |
Статус града | 1585. |
Стара имена | Пруски Ејлау (до 1946) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 6.607 |
— густина | 617,48 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 54° 23′ 00″ С; 20° 38′ 00″ И / 54.383333° С; 20.633333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 70 m |
Површина | 10,7 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | +7 40156 |
ОКАТО код | 27203501 |
Веб-сајт | |
pr-eylau.ru |
Багратионовск (рус. Багратионовск, нем. Preußisch Eylau, пољ. Pruska Iława) је град у руској Калињинградској области. Налази се 37 километара јужно од Калињинграда, 2 километра од границе са Пољском. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 6400 становника.
Од 1585. до 1946. град се звао Пруски Ејлау. Од 7. до 8. фебруара 1807. у близини града вођена је битка код Ејлауа, где су се сукобиле француска војска предвођена Наполеоном и руска војска предвођена генералом Леонтијем Бенигсеном потпомогнута пруским трупама. И поред великог броја жртава (око 25.000 укупно), битка није дала јасног победника. Дана 7. септембра 1946. град је добио данашње име у част генерала Петра Багратиона, хероја руског рата против Наполеона 1812.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
7.485 | 4.438 | 5.563 | 6.049 | 6.728 | 7.216[1] | 6.400 |
Види још
[уреди | уреди извор]Градови побратими
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.