Бартошице
Бартошице пољ. Bartoszyce | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Војводство | ![]() |
Статус града | 1332 |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 22.597[1] |
— густина | 1.917[2] ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 54° 15′ 04″ С; 20° 48′ 36″ И / 54.251° С; 20.81° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 11,79 [3] km2 |
Позивни број | 89 |
Регистарска ознака | NBA |
Веб-сајт | |
http://www.bartoszyce.pl |
Бартошице (пољ. Bartoszyce) - је град у Пољској и средиште истоимене општине у северном делу варминско мазуријског војводства.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Vojvodstva_Poljske.png/220px-Vojvodstva_Poljske.png)
Историја
[уреди | уреди извор]Крсташи су на месту данашњег графа Бартошице око 1240. године саградили камени замак око кога се убрзо створило насеље. Пољаци су се у знатном броју населили у месту од 14. до 17. века. Пољаци у граду користили су пољска имена Бартошице и Барштин.[4] Градски управник Теутонског реда, Хенинг Шиндекопф из Балге, започео је изградњу зида око града 1353. године.[5] Године 1440. град се придружио анти-Теутонској пруској конфедерацији, на чији захтев је пољски краљ Казимир IV Јагелонац 1454. припојио регион и град Краљевини Пољској.[6] Након мировног споразума потписаног у Торуњу 1466. године, град је постао део Пољске као феуд државе Теутонског реда.[7]
Град је први пут ушао у састав пољске државе 1525. године. Током Наполеонових ратова, Пруска и Руско царство су 26. априла 1807. у граду потписале споразум о савезу,[8] Уговор из Бартенштајна. Административна реформа након Наполеонових ратова ставила је Бартенштајн у Источну Пруску 1818. године. Град је био подвргнут политици германизације, и иако је место пољског проповедника још увек постојало 1829. године, именовани проповедник није говорио пољски.[9]
Бартошице је 1933. године имало 8 717 становника а, 1939. већ 11 268. Током Другог светског рата, град је 50% уништен у борбама између немачких снага и совјетске Црвене армије. Након немачке предаје, Совјети су 15. јуна 1945. свечано пренели суверенитет над градом на пољске власти.[10]
Демографија
[уреди | уреди извор]2021. |
---|
22.597 |
Атракције
[уреди | уреди извор]- фрагменти градских бедема из XIV века
- Готска црква из друге половине XIV века
- Готска црква из XV века
- град је локација сцене из романа „Рат и мир“ Лава Толстоја[11]
Саобраћај
[уреди | уреди извор]У граду се укрштају регонални путеви:
- 51 правац Олштинек-Олштин-Бартошице-Безледи
- 512 правац Горово Илавецкје-Пјењенжно
- 592 правац Кентшин-Гижицко
Бартошице је повезано железничком пругом са следећим градовима у Пољској:
- Бартошице-Безледи
- Бартошице-Корше
- Бартошице-Лидзбарк Вармињски
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K3, group G7, subgroup P1336. Data for territorial unit 2801011.
- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K3, group G7, subgroup P2425. Data for territorial unit 2801011.
- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K1, group G441, subgroup P1410. Data for territorial unit 2801011.
- ^ „Bartoszyce, eMazury” (на језику: пољски). Приступљено 7. 6. 2019.
- ^ Ostpreußen.net. Geschichte der Stadt Bartoszyce - Bartenstein. Accessed 1 April 2007.
- ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. XXXVII, 54.
- ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. XXXVII, 96—97, 214—215.
- ^ Der Große Brockhaus, 15th edition, Vol. 2, Leipzig 1929, p. 333.
- ^ Kętrzyński, Wojciech (1882). O ludności polskiej w Prusiech niegdyś krzyżackich (на језику: пољски). Lwów: Zakład Narodowy im. Ossolińskich. стр. 587—588.
- ^ Joanna Ewa Wisniewska. Preußisch Holland/Paslek – Die Wende des Jahres 1945. Die Vertreibung/Aussiedlung der deutschen Bevölkerung (PDF). стр. 91.
- ^ Tolstoy, Leo (1949). War and Peace. Garden City: International Collectors Library.