Пређи на садржај

Бартошице

Координате: 54° 15′ 04″ С; 20° 48′ 36″ И / 54.251° С; 20.81° И / 54.251; 20.81
С Википедије, слободне енциклопедије
Бартошице
пољ. Bartoszyce

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Варминско-мазурско
Статус града1332
Становништво
Становништво
 — 2021.22.597[1]
 — густина1.917[2] ст./km2
Географске карактеристике
Координате54° 15′ 04″ С; 20° 48′ 36″ И / 54.251° С; 20.81° И / 54.251; 20.81
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина11,79 [3] km2
Бартошице на карти Пољске
Бартошице
Бартошице
Бартошице на карти Пољске
Позивни број89
Регистарска ознакаNBA
Веб-сајт
http://www.bartoszyce.pl

Бартошице (пољ. Bartoszyce) - је град у Пољској и средиште истоимене општине у северном делу варминско мазуријског војводства.

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa)

Историја

[уреди | уреди извор]

Крсташи су на месту данашњег графа Бартошице око 1240. године саградили камени замак око кога се убрзо створило насеље. Пољаци су се у знатном броју населили у месту од 14. до 17. века. Пољаци у граду користили су пољска имена Бартошице и Барштин.[4] Градски управник Теутонског реда, Хенинг Шиндекопф из Балге, започео је изградњу зида око града 1353. године.[5] Године 1440. град се придружио анти-Теутонској пруској конфедерацији, на чији захтев је пољски краљ Казимир IV Јагелонац 1454. припојио регион и град Краљевини Пољској.[6] Након мировног споразума потписаног у Торуњу 1466. године, град је постао део Пољске као феуд државе Теутонског реда.[7]

Град је први пут ушао у састав пољске државе 1525. године. Током Наполеонових ратова, Пруска и Руско царство су 26. априла 1807. у граду потписале споразум о савезу,[8] Уговор из Бартенштајна. Административна реформа након Наполеонових ратова ставила је Бартенштајн у Источну Пруску 1818. године. Град је био подвргнут политици германизације, и иако је место пољског проповедника још увек постојало 1829. године, именовани проповедник није говорио пољски.[9]

Бартошице је 1933. године имало 8 717 становника а, 1939. већ 11 268. Током Другог светског рата, град је 50% уништен у борбама између немачких снага и совјетске Црвене армије. Након немачке предаје, Совјети су 15. јуна 1945. свечано пренели суверенитет над градом на пољске власти.[10]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
2021.
22.597

Атракције

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

У граду се укрштају регонални путеви:

Бартошице је повезано железничком пругом са следећим градовима у Пољској:


Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30.  Category K3, group G7, subgroup P1336. Data for territorial unit 2801011.
  2. ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30.  Category K3, group G7, subgroup P2425. Data for territorial unit 2801011.
  3. ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30.  Category K1, group G441, subgroup P1410. Data for territorial unit 2801011.
  4. ^ „Bartoszyce, eMazury” (на језику: пољски). Приступљено 7. 6. 2019. 
  5. ^ Ostpreußen.net. Geschichte der Stadt Bartoszyce - Bartenstein. Accessed 1 April 2007.
  6. ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. XXXVII, 54. 
  7. ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. XXXVII, 96—97, 214—215. 
  8. ^ Der Große Brockhaus, 15th edition, Vol. 2, Leipzig 1929, p. 333.
  9. ^ Kętrzyński, Wojciech (1882). O ludności polskiej w Prusiech niegdyś krzyżackich (на језику: пољски). Lwów: Zakład Narodowy im. Ossolińskich. стр. 587—588. 
  10. ^ Joanna Ewa Wisniewska. Preußisch Holland/Paslek – Die Wende des Jahres 1945. Die Vertreibung/Aussiedlung der deutschen Bevölkerung (PDF). стр. 91. 
  11. ^ Tolstoy, Leo (1949). War and Peace. Garden City: International Collectors Library. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]